Bivši diplomata, Nebojša Vujović, odgovorio je publicisti Vetonu Suroiju autorskim tekstom koji je prosleđen medijima.
Ovo je već drugi odgovor Vujovića nakon što je Suroi u svojoj analizi pisao o stanju, protestima i skupovima u Srbiji, kao i povicima koji se čuju poput „Idite na Kosovo“, „šiptari“, „ustaše“.
LIČNI STAV: Nebojša Vujović
Poštovani uredniče, uglađeni gospodine Suroi, vaši prijatelji u Beogradu o vama imaju povoljne komentare. Jedan je više nego tačan – da vi imate umivenije lice od sredine u kojoj živite, pišete i u kojoj predstavljate „sivu intelektualnu eminenciju“.
Imate izuzetne veštine da koloritom prekrijete svo kosovsko sivilo i naslikate Potemkinova sela demokratije. Mi se nekim našim srpskim liderima ne možemo pohvaliti, ni Miloševićem, ni ovim sadašnjim, koji uporno Srbiju zakucava na dno.
Ali, da li ste vi gospodine Suroi stvarno uživali u svim potezima vaših lidera i sunarodnika?
Prethodno sam pomenuo, nisam elaborirao, da smo se upoznali u hotelu Meriot pored američkog Kongresa na Kapitol hilu, a ima još svedoka koji će to potvrditi. Da li se sećate šta se tada dogodilo?
Znam da pamtite da je specijalni izaslanik Predsednika SAD, Robert Bob Gelbard, pred punim auditorijumom, a vi i ja smo sedeli u „prvom redu“, proglasio OVK/UČK terorističkom organizacijom. Ćutali ste, a sat vremena posle toga ceo svet je zagrmeo zbog njegovih reči.
Samo jedan čovek sa svojim najbližim saradnicima nije pravilno shvatio tu poruku. Da, bio je to Slobodan Milošević, koji se „okuražio“ i poslao specijalne jedinice u Drenicu da uklone Jašarija, a uzgred su celo selo spalili i uklonili njegovu porodicu. Sumanut potez koji je jednog bandita i teroristu napravio „herojem“ i opevao u pesmama o „kapetanu Šariju“.
Veoma pogrešan, tragičan potez Miloševića. Umesto da sa SAD nastoji da pronađe rešenje „više od autonomije, a manje od nezavisnosti“ što mu je sa papirom kroz moje ruke ponuđeno još u Dejtonu, Milošević je odgovorio „dugim cevima“ i poslužio Tačiju/Haradinaju (i drugim) ciljevima.
Meni je lično Bob Gelbard rekao da upozorim Miloševića pred Drenicu da ne koristi prekomernu silu. Rekao je „ne može on sam, treba mu pomoć gorile od 600 kilograma“ (NATO), da bi se proizvelo prihvatljivo rešenje.
Neki će reći (Šešelj i njegovi) tada da bi to bilo odricanje od dela suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Da bilo bi. Ali, Bil Klinton je posle pada Berlinskog zida i raspada SSSR-a i Varšavskog pakta tražio, pa i silom, novu ulogu za zapadnu vojnu alijansu.
Rešavanje „humanitarnih kriza i etničkih sukoba je svakako bio jedan od podsticaja za očuvanje NATO-a i sprečavanje da francusko-nemački nukleus vojnih snaga potisne NATO i vodeću američku ulogu u Evropi na svim nivoima, posebno političko-bezbednosnom i vojnom.
To je Klinton želeo da ostvari po ideološkom receptu Zbignjeva Bžežinskog, pa da i nalupa Srbiju teškim batinama („nas devetnaest ili on“).
Dakle, poštovani i uglađeni uredniče, Milošević je imao svoje „zasluge“ za vaše med i mleko. Sve to vreme, nažalost Aljbin Kurti je bio u niškom zatrovu i trovao se Demaćijem i željom za osvetom. Sada mu je došlo „njegovih pet minuta“ koje je obilato iskoristio nad srpskim življem i njihovim okućnicama. Imao je, a i sada ima izdašnu pomoć Aleksandra Vučića u izdaji svega što je srpsko.
Njih dvojica to žele da izbrišu i u tragovima, prevazilazeći i zapadna očekivanja, recimo Srbe u primetnom broju u policiji i institucijama na Severu, Zajednicu srpskih opština sa primetnijim ovlašćenjima „sem muzičkih“.
Ko je odgovoran za 17. Mart, da li su se i tada prosipali med i mleko ili palile srpske crkve i domovi? Kako je Vojislav Koštunica odgovorio, mirno, pristojno i civilizovano litijama od Nemanjine do Hrama Sv. Save na Vračaru. Hodao sam sa njima. Jeste general Delić dao naredbu da se upale tenkovi i vojska iz garnizona u Raški do administrativne linije, i tek tada su NATO generali (Rajnhard) dali naredbu da KFOR/NATO upotrebe silu, i bilo je znatno više mrtvih Albanaca nego Srba. Ali Aleksandar Vučić koristi svaku priliki da slaže i kaže da Vojislav Koštunica i prethodnici nisu učinili ništa.
Zato se igrao generala na papiru šaljući tenkove i haubice iz Kraljeva (duže putuju i izgleda dramatičnije) i Raške. Njemu je rat marketing za očuvanje i opstanak na vlasti. Međutim, gospodine Suroi, tada se iselio veliki broj Srba u strahu da se ovo može ponoviti. Ko je za to kriv?
Staću ovde, neću da nabrajam sve albanske opsene inicijative, vi ih se bolje sećate, neke su vam duboko u stomaku. Zato prestanite da prozivate gde su „ustaše, šiptari i škije“ i vaše analize zadržite za sebe. Ne zbunjujte već zbunjene i obeshrabrene Srbe na Kosovu. Kurtijevo „demokratsko nebo im je palo na glavu“.
Podržite mlade, akademsku zajednicu i građane jer se iskonski bore za demokratiju i protiv autoritativnog Vučićevog režima. Ne mazite Vučića i ne činite opaku stvar da njegovim opstankom na vlasti i dalje imate mekani stomak Srbije za udaranje. Mislim da bi i vaš otac, nekadašnji ambasador Suroi u Madridu tako postupio.
Za kraj, neću se sa vama dalje dopisivati i praviti sapunicu, ovde se o ozbiljnim stvarima radi.
Želim vam dobrog zdravlja i sreće u životu.
Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.
Suroi o „Idite na Kosovo“, „šiptarima“ i „ustašama“ sa protesta u Srbiji
Suroi odgovara Vujoviću: Strateški interes Kosova – Srbija u miru sa sobom i susedima
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
