„Onog dana kada nam ne bude Srpske liste, neće biti ni Srba na Kosovu. Ostaće Rašić i njegovi poslušnici“, ponovio je i danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o položaju Srba na Kosovu, slučaju Nenada Raškovića, glavnom mostu preko Ibra i odnosu Zapada prema Prištini. Poručio je da se Srbi, kako je naveo, suočavaju sa „Kurtijevim terorom“, optužio zapadne zemlje da mu u tome pomažu, spominjući i „bitange“, a povodom mosta „prave se blesavi“ i komandant KFOR-a i drugi međunarodni predstavnici, kojima je najavio pisma – Ruteu „koliko večeras“. Govorio je i o prisustvu srpskih bezbednosnih snaga uz administrativnu liniju, kao i o ulaganjima i proizvodnji za vojsku i policiju u kuršumlijskom kraju.

„Oko Kurtijevog terora nisu oni uplašeni, tamo se niko ne plaši od Srba, nego su uplašeni od Kurtija. Ali je neizvesnost, bukvalno svakog mogu da pokupe iz kuće, sa radnog mesta, sa ulice, pa onda dokazujete da ste nevin“, kazao je Vučić, okružen medijskim ekipama koje ga prate po kuršumlijskom kraju.

Za takvu situaciju i danas, kao i juče, direktno je optužio i zapadne zemlje.

„Reč je o teroru ne samo Aljbina Kurtija, već i njegovih pomagača sa Zapada. Na najdirektniji način, nemam nikakav problem da kažem istinu, šta god oni govorili.“

„Svi oni to rade zajedno. Nervoza je velika kod njih.“

„Srbija još nije prihvatila. I neće da prihvati“

Ponavlja kritike o odnosu zapada prema kosovskom pitanju, i Srbiji:

„Prošlo je 18 godina od kad su oni priznali nezavisnost Kosova. Mislili su, krenulo nam je lepo, razbili smo Saveznu Republiku Jugoslaviju, razbili smo zajedničku državu Srbije i Crne Gore, kao uslov da bi moglo Kosovo da proglasi nezavisnost. Otcepili smo Kosovo od Srbije, a Srbija još nije prihvatila. I neće da prihvati. I otvoreno im u lice kaže: nećemo da prihvatimo.“

Prema njegovim rečima, pritisak na Srbe deo je pokušaja da se Srbija na to primora.

„Oni misle da će time da ocenjuju celu Srbiju, i sve Srbe, tako što će da ih maltretiraju, šikaniraju, terorišu, hapse i tako dalje.“

Rašković: „Stotine tekstova su takvih objavili“

Vučić se potom ponovo osvrnuo na slučaj Nenada Raškovića iz Drena, iznoseći napise o prebijenom Srbinu na albanskim profilima društvenih mreža.

„Koliko su tekstova objavili sa tim da je Nenad Rašković prebijen zato što je imao kockarski dug i Srbi su ga pretukli? Stotine tekstova su takvih objavili. Stotine.“

Potom se pozvao na sinoćnu vest o preporuci za suspenziju dva policajca: „A onda su juče morali da priznaju da gone dvojicu policajaca zbog toga što su na onakav način terorisali i mučili čoveka.“

Kakvi su to lažovi, kakvi su to ljudi? Nisu ljudi

O mostu: „Iste takve su i bitange koje ih podržavaju“

Vučić je potom slučaj Raškovića povezao sa pitanjem glavnog mosta preko Ibra, uz nove teške reči na račun međunarodne zajednice iako bez neposrednog referisanja:

„A iste takve su bitange koje ih podržavaju i koji im otvaraju most na Ibru i tako dalje. Iste takve. Još gore. Još gore. Zašto se prave naivni i prave se blesavi da to ne vidimo? Pravi se blesav komandant KFOR-a, prave se blesavi svi.“

Najavio je i obraćanje međunarodnim predstavnicima: „Večeras šaljem pisma Ruteu, ujutru.

Na pitanje šta Srbija može da učini, odgovorio je: „Šta mi tu možemo? Ovako koliko možemo se borimo, borimo se.“

„Ne bi nam Kurti ovo radio da mu nisu dozvolili ovi sa Zapada“

Vučić je potom ponovio optužbe na račun zapadnih zemalja.

„Ne bi nam Kurti ovo radio da mu nisu dozvolili ovi sa Zapada. I sve su mu dali, i sve su dozvolili, zato što su oni nervozni, jer im Kosovo i dalje nije nezavisno.“

Nastavio je tvrdnjom da ograničeno međunarodno priznanje pokazuje položaj Kosova:

„Zamislite kako se ponose svojom državom, a ne mogu da odu u dve trećine sveta. Niti im ko odatle dolazi. E takva im je država. Hoće krenu u Rusiju, čiko ne mogu. Hoće krenu u Kinu, zemlju broj jedan ili broj dva u svetu, čiko ne mogu. Hoće krenu u najveću zemlju na svetu, Indiju, čiko ne mogu. Gde god krenu u Afriku, čiko ne mogu. Manje zemalja u Africi ih je priznalo. Od 55 ili 54, kako računate.“

„Onog dana kada nam ne bude Srpske liste, neće biti ni Srba na Kosovu“

Govoreći potom o kritikama na račun politike Beograda prema Kosovu, Vučić je ponovo posebno spomenuo Srpsku listu, da je garant opstanka Srba na Kosovu.

Onog dana kada nam ne bude Srpske liste, neće biti ni Srba na Kosovu. Ostaće Rašić i njegovi poslušnici

Odmah je pojasnio da pod tim ne misli isključivo na samu političku organizaciju:

„Kad kažem Srpske liste, uopšte ne mislim baš na Srpsku listu, nego na nešto, nekoga ko predstavlja Beograd i Srbiju. Između ostalog. I srpski narod u celini na Kosovu i Metohiji.“

Govorio je i o nekadašnjem direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marku Đuriću.

„A da ste napadali Marka Đurića, kojem svašta mogu da prebacim, svašta. A da mu prebacim da ne poznaje stanje na Kosovu i da se ne bori za Kosovo. Njega su uhapsili, tretirali, tukli ga u vozilu.“

Potom se obratio kritičarima politike prema Kosovu:

„Ti koji ne znaš na mapi da mi pokažeš ni jedno selo na Kosovu i Metohiji, i mene koji znam svaki zaselak, svaku kuću i svako selo na Kosovu i Metohiji. I svaki dan ćeš ti da mi pričaš da sam izdajnik. Ti koji pojma nemaš.“

U tom delu govorio je i o vojsci i Žandarmeriji: „Nigde imamo koliko žandarmerije, nigde imamo koliko vojske, nigde ni šta ni kako radimo.“

A potom je nastavio: „Kojeg ništa Kosovo ne interesuje, osim da sedneš u kafanu i da pričaš da si veliki patriota. I tako svaki dan slušam gluposti.“

Ribarići i pitanje: „Hoćete li mir ili ćete rat?“

Vučić se zatim vratio i na ranije pominjanu ideju izgradnje hidrocentrale u Ribarićima.

„Iz 2001. godine i 2004. godine. Da se izgradi hidrocentrala u Ribarićima. Koja bi zaposlila ceo taj kraj. Značajna i za Tutin i za Novi Pazar.“

Kazao je da su njegove izjave o tome protumačene kao pretnja Kosovu.

„Oni su mi rekli: ‘A, to je kao nuklearno oružje, ti hoćeš da uništiš Albance, Kosovo i ne znam ni ja šta sve’. Šta u stvari ljudi u Srbiji hoće? Šta je to što ljudi u Srbiji hoće? Samo da se mi zapitamo svi. Hoćete li mir ili ćete rat? Samo mi recite to. Jer ne može hoću malo jedno, hoću malo drugo. Toga u politici nema. A neko ko vodi državu mora da vodi računa o svemu tome.“

Kuršumlija, Merdare i administrativna linija

Tokom obilaska kuršumlijskog kraja Vučić je položaj opštine i ulaganja u taj kraj neposredno povezivao sa blizinom administrativne linije.

„Ako pogledate sad, osim ovoga što se nalazimo na tri-četiri kilometra od administrativne linije (…) sad donosimo tri nove mašine (…) i što ćemo da držimo zaposlene ovde u Rači.“

Kasnije je kazao: „A ovde su vredni ljudi. I trudimo se i zato što je opština najbliža, rekao bih, administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom. Dakle, da pokušamo da podignemo i da ostavimo što je moguće više ljudi.“

Pominjano je i Merdare, za koje je tokom razgovora sa meštanima navedeno da je poslednje naseljeno mesto prema administrativnoj liniji, ali i Kosovski boj, mesto odakle se krenuo u Kosovski boj, što je Vučić i korigovao kao netačan podatak.

Pogoni za vojsku i policiju

U obilasku južne Srbije, Vučić je obišao i pogon koji radi za kompaniju „Jumko“, gde je govorio o novim mašinama, većim platama i zapošljavanju.

„Nećemo da gasimo i da ukidamo, naprotiv. Obezbedićemo te dve važne mašine (…) da biste mogli da budete efikasni i da biste mogli da bolje i brže isporučite proizvode kompaniji ‘Jumko’.“

Radnicima je rekao i da njihov rad pomaže bezbednosnim strukturama Srbije: „Vi pomažete ovim i našu vojsku, i našu policiju i sve druge državne organe.“

Pozvao je Poštu, Telekom, „Srbijašume“ i druge državne sisteme da uniforme naručuju od „Jumka“, navodeći da je cilj da se očuvaju pogoni u mestima sa niskom zaposlenošću.

I danas je spominjao „mrtvačke kovčege“ iz ’99.