Do Vojske Kosova: Domovina se brani Gugltranslejtom

Milica Radovanović analizira prevode nacerta tri zakona o vojsci
Milica Radovanović je apsolvent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovsoj Mitrovica. Aktivna je u nevladinom sektoru od 2014. Od nedavno istražuje i piše za portal „KoSSev“

Piše: Milica Radovanović

U poslednje vreme moglo se čuti štošta o (ne)ustavnoj transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova. Trenutno, u kosovskoj Skupštini se nalazi paket zakona o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage, preciznije u Vojsku Kosova, što nije nikakva tajna. Međutim, ono o čemu nismo imali prilike previše da čujemo, jeste šta se konkretno nalazi u tim predlozima zakona.

Iz radoznalosti, ulazim na sajt skupštine Kosova, nalazim nacrte i hajde da vidim šta je to predviđeno ovim zakonom na službenom (srpskom) jeziku, uvek imajući u vidu da se slova zakona moramo držati striktno!

Već sam naziv nacrta zakona, nameće mi utisak da je kvalitet prevoda u proteklih 10 godina nažalost dodatno pogoršan. Dok važeći zakon nosi naziv ZAKON O KOSOVSKIM SNAGAMA BEZBEDNOSTI, aktuelni nacrt zakona predlaže naziv NACRT ZAKONA O KOSOVSKE SNAGE BEZBEDNOSTI.

Već 10 godina traje dilema o tačnom nazivu ove ustavne kategorije. Dok ih Ustav Kosova u čl. 126 naziva Kosovskim Bezbjednosnim Snagama, Zakon br. 03/L-046 koristi termin Kosovske snage bezbednosti, a prilikom određivanja naziva ministarstva pribeglo se srednjem rešenju- Ministarstvo za Kosovske Snage Bezbednosti- MKBS.

Dakle u opticaju je više termina, koje svako koristi po ličnom nahođenju. Uostalom, zašto praviti problem oko toga? Najbitnije je da uspevamo da dokučimo šta je pisac hteo da kaže, zar ne?

Dok se važeći zakon o KBS poziva na čl. 65 (1) Ustava (Nadležnosti Skupštine) ali i na čl. 126 Ustava (Kosovske Bezbjednosne Snage) kao osnov za donošenje zakona, Nacrt zakona o KBS propušta da se pored čl. 65 (1) pozove i na član Ustava koji reguliše ustavnu kategoriju čija se organizacija, nadležnosti i funkcionisanje nameravaju izmeniti ovim putem.

Član 3 Nacrta zakona daje definicije termina koji se koriste u zakonu ili kako u samom tekstu nacrta zakona stoji ’’U smislu ovog zakona, uslovi i uslovi korišćeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje’’. U ovom delu opet nailazimo na večito pitanje da li je KBS ili KSB. Izgleda da zakonodavac ni ovoga puta nije mogao da se odluči za jedinstven akronim, već je odlučio da doda još jedan, tako da prema čl. 3 (1.1) KBS=Kosovske Bezbednosne Snage; Član KSB-a = građanin koji služi u Bezbednosnim snagama Kosova (BSK). U ovom članu najviše je oštećen komandant Kosovskih bezbednosnih snaga koji je u srpskoj verziji postao koordinator.

U Nacrtu zakona skraćenica KBS koristi se devet, KSB – osamnaest, a BSK- četiri puta da  označi isti pojam.

Članom 4 Nacrta zakona regulisane su Naležnosti I zadaTci  i daje se opis KBS-a:  ‘’Kosovske snage bezbednosti su vojne snage multietničke, profesionalne, naoružane i ovlašćene za služenje u zemlji i inostranstvu, u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim mandatom.’’

U čl. 5 nailazimo na jedan veoma zanimljiv princip na kojem počivaju KBS, a to je princip ‘’Centrirane odbrambene snage’’. Princip Centrirane odbrambene snage ili na egleskom A centered defense force je princip koji znači ono što mu ime kaže, a to je ama baš ništa!

Želeći da razotkrijemo ovu misteriju odlučili smo da koristeći tehnološki najnapredniji i uskoograničenom krugu ljudi dostupan program za prevođenje – GOOGLE TRANSLATE, sa albanskog jezika prevedemo ovaj ‘’princip’’ kako bismo dobili naznaku o tome šta je zakonodavac hteo da kaže ( Forcë e përqendruar në mbrojtje të vendit=Force centered on defense country = Sila je usredsredsređena na odbranu zemlja).

Sad mi je već jasnije šta su to Centrirane odbrambene sile. Preporučujem da čitav nacrt pisan jezikom većine provučete u delovima kroz Google translate. Što tražiti ‘leba preko pogače?!

 

Kad je reč o naoružanju, prema članu 7 Nacrta, ’’KSB će biti opremljen sistemima oružja i oružja, u skladu sa potrebama KSB-a, za ispunjavanje svojih nadležnosti i dužnosti.’’ Ovde se pribegava nečemu što je građanima Kosova  dobro poznato od svojih evropskih partnera, a to je konstruktivna nejasanoća.

Sledeći ovu logiku, pada mi na pamet da mogu da zaključim da i atomske bombe, tenkovi, raketni sistemi, teška artiljerija, ali i kvalitetni klasici svetske književnosti – na različite načine mogu biti u u skladu sa potrebama KSB-a, kako bi one ispunile svoje nadležnosti i dužnosti. Možda vam trenutno nije jasno zašto baš kvalitetni klasici svetske književnosti, ali polako, ubrzo ćete saznati.

Važeći zakon, pak, veoma precizno postavlja ograničenja kad je reč o naoružanju, navodeći u čl. 10  ‘’Bezbednosna snaga Kosova je lako naoružana i neće imati teškog oružja, kao što su tenkovi, teška artilerija ili ofanzivni vazdušni kapaciteti.’’

Ono što zapravo predstavlja problem u nacrtu Zakona nije samo to što se pribeglo konstruktivnoj nejasnoći prilikom određivanja naoružanja KBS-a, već i to što je propušteno da se definiše ko i na koji način određuje koje su potrebe KBS-a kad je naoružanje u pitanju.

Arbitrerno korišćenje skraćenica za označavanje ove državne strukture, najviše dolazi do izražaja u čl. 9, te ovaj član pokazuje najveći potencijal za zbunjivanje čitaoca: ‘’Generalštab KSB i jedinica BSK-a takođe koriste prepoznatljive zastave sa svojim simbolima.’’

Način formulisanja, tačnije prevođenja čl. 10 Nacrta, može članove KBS-a ili KSB-a ili BSK-a, koji  ne govore ni engleski, ni albanski jezik, dovesti u zabludu da ‘’Član KSB-a u mirovnom vremenu može koristiti sile uključujući samo smrtonosnu silu’’ u nacrtom određenim slučajevima. Dakle, u nacrtom predviđenim slučajevima apsolutni imperativ je isključivo korišćenje ‘’smrtonosne sile’’.

Članom 11 predviđena je mobilizacija bez davanja objašnjenja šta mobilizacija tačno predstavlja. U duhu ovog nacrta Zakona to bi trebalo da bude stanje kada BSK iz ’’mirnodopske organizacije i stanja prelazi na ratnu organizaciju i stanje pripravnosti za izvršenje misija i zadataka’’… Valjda se to podrazumeva, tako da je jasno zašto je zakonodavac propustio da istu i definiše.

Preciznosti radi (autorove), ipak saznajemo da se ’’Mobilizacija Kosovskih snaga bezbednosti vrši u vreme mira i u slučajevima proglašenja vanrednog stanja’.’

’’Mobilizacija mira u miru vrši se naređenjem komandanta Kosovskih snaga bezbednosti, u skladu sa planskim i operativnim zahtevima’’ dok ’’u slučajevima objavljivanja vanrednog stanja, mobilizacija KSB-a vrši se naređenjem predsednika’’. Ipak, ono što je najbitnije, u ‘’vanrednom stanju i posebnoj situaciji, Kosovske snage bezbednosti imaju ovlašćenja da koriste državne i privatne diplome kako bi ispunile ustavne i zakonske nadležnosti i dužnosti’’.

Da li vam je sada jasno, zašto se i klasici svetske književnosti mogu svrstati u oružje? Za razliku od primitivnih, ratnohuškačih društva koji pod oružjem koje vojska koristi u uspunjenju svojih zadataka podrazumevaju samo ubojita sredstva, kosovski zakonodavac se izdiže iznad primitivizma i ovim putem nam jasno stavlja do znanja, ono što je Ljubivoje Ršumović u pesmi napisao, da se domovina zapravo brani znanjem.

Članom 17 predviđena su ovlašćenja i odgovornosti premijera. Tako je pored ostalog ‘’premijer nadležan i za angažovati Kosovske snage bezbednosti da pomognu civilnim vlastima u odgovoru na katastrofe ili prirodne udare i druge nesreće ili nesreće;’’. S obzirom na to da je ova dužnost premijera od krucijalnog značaja, zakonodavac je dva puta ističe (čl.17 (2.2) i (2.5) na sva tri jezika, identičan tekst odredbe) kako građani, a pre svega premijer ne bi zaboravili na ovu dužnost.

Premijer je i nadležan ‘’za kako bi se utvrdilo minimalno zastupljenost svih zajednica unutar Kosovskih sigurnosnih snaga, prema najnovijem popisu stanovništva.’’ Član 17  takođe daje doprinos raznolikosti naziva ove organizacije, tako da pored postojeća tri termina, dobijamo i četvrti ‘’Kosovske sigurnosne snage’’- KSS. S obzirom na to da je na severu poslednji popis stanovništva održan ‘’kodžo davno’’, postavlja se pitanje kojom metodom će premijer izračunati broj stanovnika na severu u cilju utvrđivanja minimalne zastupljenosti svih zajednica u KSS. Mada to i nije problem, kad su manjine u pitanju i odokativna procena je dovoljna.

U stilu velikog dramskog pisca, kada određuje nadležnosti Vlade, zakonodavac u čl.18(2.2) ostavlja nas sa pitanjem KOGA, ČEGA? ‘’Vlada Republike Kosova ima nadležnost da inicira i podrži Strateški pregled odbrane zasnovan na promeni unutrašnjeg i spoljašnjeg bezbednosnog okruženja i preporuka od’’….

Dobro je poznata činjenica da zakonodavac ti negde da, negde uzme, pa tako koordinator iz čl. 3, u čl. 21  postaje ono što jeste, a to je komandant Kosovskih snaga bezbednosti i kao nagradu dobija čitav član zakona, posvećen samo njemu.

Član.21 (3) predviđa da ‘’Komandant Kosovskih snaga bezbednosti  će odgovoriti ministru u miru.’’. Ono za šta ostajemo uskraćeni jeste to šta se dešava sa komandantom u doba ‘’nemira’’ da li tada prestaje da postoji ili samo prestaje da ‘’odgovori’’ bilo kome, ili možda i to šta se dešava kada komandant KSB ne odgovori ministru ‘’u miru’’? Evo i dalje se pitamo.

Pored toga članom 23 (6) u srpskoj verziji komandant dobija super moć – ‘ Komandant  BSK-a, u skladu sa operativnim potrebama i zahtevima, ima ovlašćenje da stvori radnu snagu.’’

Ovim članom takođe je određen i broj pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga. ‘’KBS se sastoji od aktivne komponente od ne više od pet hiljada (5000)  članova i rezervne komponente od najviše 3000 (3000)  članova.’’ čl. 23 (3).

Važeći zakon u čl. 14 (1) predviđa dvostruko manji broj pripadnika KBS-a ‘’Kosovske snage bezbednosti će na početku sačinjavati profesionalno ljudstvo od maksimalno 2500 lica i rezervna komponenta od maksimalno 800 lica.’’.

Ipak ono što treba da nas teši je da ‘’Sve promene predviđene ovim zakonom utvrđuje se u skladu fazama preporukama strateškog preispitivanja sektora bezbednosti u sveobuhvatan i detaljan tranzicije plana.’’čl. 28

’’NACRT ZAKONA ZA SLUZBU U KOSOVSKIM SNAGAMA BEZBEDNOSTI“, ako ništa drugo onda barem sužava izbor akronima u srpskoj verziji, tako da na KBS nailazimo 61 put, KSB  7 puta, dok je korišćenje skraćenice BSK ovog puta izostalo.

Sam naziv nacrta Zakona daje odgovor na pitanje šta se reguliše istim, dakle služba u KSB. Čl. 3  veoma jasno objašnjava da ‘’ služba u KBS podrazumeva služenje pripadnika KBS u skladu sa utvrđenim uslovima i zakonima ovog zakona u ispunjavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti i dužnosti.’’ Jasno i precizno, molim lepo.

Služba u KBS počiva na principima određenim čl. 4 poput principa : zakonitosti, profesionalizma, komande, poštivanja, očuvanja informacija, komunikacije, ne diskriminaciji i jeddnakih mogućnosti, zbrinjavanje o podređenima… Ipak, jedan princip se svojom neobičnošću i inovativnošću izdvaja od drugih, a to je princip ‘’OBUSTAVLJANJE EMOCIONALNOG IZRAŽAVANJA I INTIMNIH ODNOSA’’.

Članom 5 regulisani su ‘’opšti kriterijumi za službu’’ te da ‘’državljani Republike Kosovo mogu biti primljeni u Kosovskim Bezbednosnim Snagama nakon što ispunjavaju zahteve i opšte kriterijume izbora’’ (čl.5 (5)).

‘’Izbor se zasniva na zdravstvenom i fizičkom stanju i prema potrebama i prioritetima KBS-a, i nakon uspešnog zaveršetka odobrenog postupka za slučajeve u kojima se zahteva proveru kontrole sigurnosti, odnosno ČISTOĆE FIGURE, u skladu sa važećim zakonima i podzakonskim aktima ministarstva.’’ čl.5 (6)

Dragi budući članovi KBS-a, ukoliko se nadate službi, ni slučajno nemojte da zaboravite da pre apliciranja proverite čistoću svoje figure, pošto se često dešava da ljudi zaborave i na ovaj bitan kriterijum izbora u službu.

“Izjavu“ predložene zakletve (čl.6) prenosimo u celosti:

“Svečano se zaklinjem da ću biti posvećen i da ću ostati potpuno veran Republici Kosova, da ću izvršavati naređenja predsednika Republike Kosova i nadređenih oficira nad mene, u skladu sa zakonom, i da ću svoju dužnost obavljati marljivo, časno i dostojanstvo. Svečano se zaklinjem da ću izvršiti Ustav Republike Kosova da ću služiti svom narodu i domovini i za njihovu zaštitu, neću poštedeti ni svoj život! Zaklinjem se!“

Još uvek važeća zakletva KBS-a, malo je drugačija. Uvod je isti ali na primer, do sada pripadnici nisu obećavali žrtvovanje života na oltaru otadžbine, i više je bila u tom nekom, zapadnjačkom, multi-kulti fazonu: U svakom trenutku biću čvrsti zaštitnik ljudskih prava i sloboda i neću dopustiti diskriminaciju bilo koje vrste, uključujući i po osnovu jezika, nacionalne pripadnosti ili vere. Svečano se zaklinjem (ili potvrđujem) da nikada neću zloupotrebiti svoj položaj, čin ili uticaj za sticanje materijalne ili lične koristi). I ovo se takođe podrazumeva, tako da razumemo ratio zakonodavca, koji nije želeo da sada zatrpava tekst zakletve svim ovim poznatim činjenicama.

‘’Zaslužna služba i hrabra dela od strane pripadnika Kosovskih Bezbednosnih Snaga prepoznaju se kroz medalje, pohvale, nagrade i priznanja“- kao što je i red.

‘’Presednik, za pripadnike Kosovskih Bezbednosnih Snaga, daje odlikovanja u skladu sa relevantnim zakonima na snazi o DEKORACIJAMA.’’ čl. 10 (2).

Naravno, „Pored predsjednika, ministar odbrane i KOMFSK, nadležni organ za dodjelu medalja i priznanja je i premijer’’.

Za razliku od nacrta Zakona o kosovske snage bezbednosti, nacrt Zakona za službu u kosovskim snagama bezbednosti ne sadrži član u kojem se daju definicije termina i akronima koji se koriste u zakonu. Verovatno se pretpostavlja da je čitalac prethodno proučio Zakon o kosovske snage bezbednosti, te je upućen u materiju, pa mu nije potrebno objašnjenje šta je to npr. KOMFSK (Koordinator Kosovske bezbednosne snage ukoliko je neka neznalica slučajno zaboravila).

Član 11(2) ‘’Lični podaci i dosjei osoblja’’ daje do znanja da pored muškaraca, i žene mogu biti pripadnici KBS. ‘’Svakog aktivnog i rezervnog pripadnika Kosovskih i Bezbednosnih Snaga se izdaje lična karta s kojom potvrđuje njegovog/njenog prihvatanje u KSB-a.’’

Jedna od bitnijih stvari koja je takođe regulisana ovim Nacrtom, svakako je ‘’doček domaćih i stranih ličnosti’’. Čl. 30 (1) predviđa da se „doček domaćih i stranih ličnosti, razvijau/odvijaju se sa vojnim protokolima.“ Način na koji je propisana ova odredba jasno stavlja do znanja svakoj ‘’domaćoj i stranoj ličnosti’’ da ima pravo da bude dočekana u skladu sa vojnim protokolima. Tako da, ukoliko planirate put do Prištine, spremite se za veličanstven doček u skladu  sa vojnim protokolima, ako tako piše u zakonu, onda mora da je tako.

Ipak ono što treba da nas teši, samo malo drugačijim rečima rečeno: „Sve promjene predviđene ovim zakonom vršit će se u skladu sa fazama utvrđenim u Strateškom razmatranju sektora sigurnosti i detaljno definisane u sveobuhvatnom planu tranzicije.’’ (čl.33)

Iako je na albanskom reč o identičnoj prelaznoj odredbi kao u nacrtu Zakona o kosovske snage bezbednosti, na srpskom je malo drugačije (umesto promene, stoji promjene, umesto utvrđuju se – vršit će se i sl.)

Domaći zadatak za čitaoce – čitanje nacrta Zakona za ministarstvo odbrane. Autor ovog teksta stvarno ne može više i nada se da ćete imati razumevanja.

Nego, da završimo ovaj tekst. Hajde da razmislimo o mogućim objašnjenjima koja stoje iza ovakvog prevoda paketa nacrta Zakona:

Prva opcija je da Vlada Kosova zapravo primenjuje afirmativnu meru zapošljavanja prevodioca sa disleksičnim poremećajem.

Drugo objašnjenje, teoretičara zavere iz albanske zajednice (naravno), jeste da je reč o populističkom potezu Vlade, i da se ovim putem pravi smisao zakona otkriva samo nevećinskim građanima. Vlada zna koliko većinski građani Kosova žude za jednom vojskom (ma bre i vojščica od 8000 ljudi, opremljena sistemima oružja i oružja, u skladu sa potrebama KSB-a, za ispunjavanje svojih nadležnosti i dužnosti, bi bila dovoljna). S druge strane, opozicija se hrani ničim izazvanim nezadovoljstvom većinskih građana. Stalno neke proteste organizuju i pokušavaju da destabilizuju Vladu, te ona mora da reaguje. Pošto zna da bi prava vojska koja bi koristila pravo oružje koštala državu i više nego što može da plati, a i ne postoji realna opasnost, nije da će najveći neprijatelj kosovske nezavisnosti – Rumunija, napasti Kosovo, sve dok je Bondstil tu gde jeste, te Vlada mora da laže većinske građane i priča im kako će da stvori Vojsku Kosova, kako ne bi ‘’pala’’, a zapravo biće reč o jednoj obrazovnoj državnoj strukturi koja u vanrednom stanju i posebnoj situaciji, ima ovlašćenja da koriste državne i privatne diplome kako bi ispunile ustavne i zakonske nadležnosti i dužnosti.

Treće objašnjenje, u koje nimalo ne verujemo, ali ne ide da date samo dva objašnjenja, je to da Vladu Kosova, kako neki kažu, ‘’zabole uvo’’ za prevod na drugi službeni jezik na Kosovu, tj. srpski. Gde ste pobogu čuli da je iko ikada odgovarao za loš, nepravilan prevod?! To se ni od tumača u sudskom postupku ne očekuje, ama baš nigde na svetu, pa zašto bi Vlada Kosova bila izuzetak i preuzimala na sebe odgovornost za nešto što se, opet ponavljamo, nigde u svetu ne očekuje.

Nije da je za izglasavanje ovog zakona u Skupštini potrebna dvostruka većina, pa i ti nevećinski poslanici treba da znaju za šta glasaju ili ne glasaju. Kad već nije bitno da nevećinski poslanici znaju šta piše u nacrtu, tek onda nije bitno da nevećinski građani znaju o čemu se radi. Molim vas, ko još čita zakone….

 

Ukoliko vam sve ovo deluje ’’izvan granica uma’’, molimo vas uverite se sami:

NACRT ZAKONA O KOSOVSKE SNAGE BEZBEDNOSTI

NACRT ZAKONA ZA SLUZBU U KOSOVSKIM SNAGAMA BEZBEDNOSTI

NACRT ZAKONA ZA MINISTRASTVO ODBRANE

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.