Više od 50 miliona ljudi živi u modernom ropstvu

Prisilni rad i prisilni brakovi značajno su se povećali u poslednjih pet godina, navodi se u izveštaju Međunarodne organizacije rada, Walk Free i Međunarodne organizacije za migracije.

Pedeset miliona ljudi živelo je u modernom ropstvu 2021. godine, stoji u izveštaju pod nazivom „Globalne procene modernog ropstva.“

Od toga, 28 miliona je na prisilnom radu, a 22 miliona zarobljeno u prisilnom braku.

Broj ljudi u modernom ropstvu značajno je porastao u poslednjih pet godina. U poređenju sa 2016. godinom, tokom prošle godine deset miliona više je živelo u modernom ropstvu.

Žene i deca i dalje su nesrazmerno ranjivi. Moderno ropstvo pojavljuje se u gotovo svakoj zemlji sveta i preseca etničke, kulturne i verske granice. Više od polovine celokupnog prisilnog rada i četvrtina svih prisilnih brakova može se naći u zemljama sa višim srednjim dohotkom ili u zemljama sa visokim dohotkom.

Žrtve prisilnog rada: Svako osmo je dete

Pošast modernog ropstva nimalo nije potisnuta u istoriju, kažu u izveštaju.

Prema njima, moderno ropstvo kako je definirano u svrhu globalnih procena sastoji se od dve komponente – prisilnog rada i prisilnog braka. Obe se odnose na situacije iskorišćavanja koje osoba ne može odbiti ili ne može da ode zbog pretnji, nasilja, prevare, zloupotrebe moći ili drugih oblika prisiljavanja.

Kada je u pitanju prisilan rad, većina slučajeva se nalazi u privatnom sektoru. Prisilno komercijalno seksualno iskorišćavanje predstavlja 23 odsto svog prisilnog rada.

Gotovo četiri od pet osoba prisiljenih na komercijalnu seksualnu eksploataciju su žene ili devojke. Prisilni rad kojeg nameće država čini 14 odsto od svih ljudi uključenih u eksploataciju. Od svih osoba koje su žrtvama prisilnog rada, svako osmo je dete.

Kada su u pitanju pojedinačne oblasti, 16 odsto svih odraslih u prisilnom radu rade u građevinarstvu.

„Ili radimo ili će nas sprečiti da radimo bilo gde drugo“, kaže jedan od građevinskih radnika.

Dalje, 13 odsto radi u poljoprivredi, dok više od 1,4 odraslih prisilno radi u oblasti ispomoći.

„Prisilila me da čistim ili će me ubiti“, kaže jedna dvadesetpetogodišnja radnica migrantkinja.

Radnici migranti, takođe, imaju više od tri puta veću verovatnoću da će biti žrtvama prisilnog rada u odnosu na radnike koji nisu migranti.

Dok radna migracija ima pozitivan učinak na pojedince, domaćinstva, zajednice i društva, ovo otkriće pokazuje kako su migranti posebno ranjivi na prisilni rad i trgovinu ljudima, bilo zbog neregularne ili loše upravljane migracije ili nepravednih i neetičkih praksi zapošljavanja.

U prisilnom braku živi 22 miliona

Broj žena i muškaraca koji žive u prisilnim brakovima je porastao širom sveta. Ta vrsta brakova dešava se u svim regionima sveta i u svim privredama.

Tri od pet osoba u prisilnom braku nalaze se u zemljama sa nižim srednjim dohotkom. Međutim, bogatije nacije nisu imune – sa 26 posto prisilnih brakova u zemljama s visokim ili višim srednjim dohotkom.

Kada osoba bude prisiljena na brak, postoji veći rizik od seksualnog iskorišćavanja, nasilja, kućnog ropstva i drugih oblika prisilnog rada unutar i izvan kuće.

Procenjuje se da je tokom prošle, 2021. godine, 22 miliona ljudi živelo u prisilnom braku. U odnosu na 2016. godinu broj onih koji žive u prisilnim brakovima povećan je za 6,6 miliona.

Stvarna učestalost prisilnih brakova, posebno dece od 16 godina i mlađe, verovatno je mnogo veća od trenutnih procena, one ne uključuju sve dečije brakove. UNICEF procenjuje da širom sveta oko 650 miliona dečaka i devojčica žive u braku pre svoje osamnaeste godine.

„Kada sam se udala imala sam 13 godina i imala sam stvarno velike odgovornosti. Nisam mogla savladati kuvanje ili poslove u domaćinstvu. Bila je to ogromna odgovornost. Nekada sam gledala svoje prijatelje i želela da se opet mogu vratiti u dane detinstva“, kaže jedna žena, izbeglica koja je preživela dečji brak.

Prisilni brakovi su usko povezani sa patrijarhalnim stavovima i praksama. Kako se navodi u izveštaju, ogromna većina prisilnih brakova, više od 85 odsto, podstaknuta je pritiskom porodice.

Iako se 65 odsto svih prisilnih brakova nalazi u Aziji i Pacifiku, imajući u obzir veličinu regionalne populacije, u arapskim zemljama na hiljadu ljudi njih 4,8 je u prisilnom braku.

Načini na koje je osoba prisiljena na brak kreću se od otvorenih radnji – poput fizičkog ili seksualnog nasilja ili fizičkog sputavanja, do emocionalnog pritiska.

Polovina onih koji se nalaze u prisilnom braku su prisiljeni na njega emocionalnim pretnjama ili verbalnim zlostavljanjem.

„Morala sam napustiti tu situaciju ili bi bila ubijena. Znam da ne mogu nikada da se vratim kući, jer me smatraju mrtvom osobom zato što sam nastupila protivno kulturi i što sam donela sramotu svojoj porodici. Prema mom ocu, ja sam mrtva“, kaže u izveštaju jedna od žena koja je preživela tri prisilna braka.

Kako se navodi u izveštaju, najviše su pogođeni oni koji se već nalaze u ranjivim situacijama, uključujući siromašne i socijalno isključene, radnike u neformalnoj ekonomiji, migrantske radnike koji rade nelegalno i koji nisu zaštićeni, kao i ljude koji su izloženi diskriminaciji.

Kako do promene?

Dok glavna odgovornost za promene leži na vladama zemalja, potreban je pristup celoga društva, kažu autori izveštaja.

Sve složenije krize, pandemija kovid-19, oružani sukobi i klimatske promene, poslednjih godina su dovele do neviđenih poremećaja u zapošljavanju i obrazovanju, porastu ekstremnog siromaštva i prisilne i nesigurne migracije, te porasta izveštaja o rodnom nasilju. Sve ovo dovelo je do povećanja rizika od svih oblika modernog ropstva.

“Šokantno je da se situacija modernog ropstva ne popravlja. Ništa ne može opravdati istrajnost ove temeljne zloupotrebe ljudskih prava”, rekao je glavni direktor ILO-a, Gaj Rider.

“Znamo što treba učiniti i znamo da se to može učiniti. Učinkovite nacionalne politike i propisi su temeljni. Ali, vlade to ne mogu učiniti same. Međunarodni standardi pružaju čvrstu osnovu, a sveobuhvatni pristup je potreban. Sindikati, organizacije poslodavaca, civilno društvo i obični ljudi imaju ključnu ulogu.”

U izveštaju se predlaže niz radnji koje bi, ako bi bile urađene zajedno i brzo, označile značajan napredak ka okončanju modernog ropstva.

One uključuju poboljšanje i sprovođenje zakona i inspekcija rada, završetak državom nametnutog prisilnog rada, snažnije mere za suzbijanje prisilnog rada i trgovine ljudima u poslovanju i lancima snabdevanja, proširenje socijalne zaštite i jačanje pravne zaštite, uključujući podizanje zakonske dobi za brak na 18 bez izuzetaka.

Ostale mere uključuju rešavanje povećanog rizika od trgovine ljudima i prisilnog rada za radnike migrante, promocijom poštenog i etičkog zapošljavanja i veće podrške ženama, devojkama i ranjivim pojedincima.

RSE