Izvor: Balkan Insight (Tekst izvorno preveden sa engleskog objavljujemo uz dozvolu Balkan Insight-a)
Piše: Abit Hodža (Abit Hoxha)
Sve veća upotreba „digitalnih osvetnika“ od strane vlada na Balkanu, uključujući i kosovsku vladu, kako bi online blatili i uznemiravali kritičare i protivnike, zagađuje digitalni prostor i narušava slobodu štampe.
Kosovo ima prilično dobre rezultate u pogledu slobode štampe u poređenju sa drugim zemljama na Zapadnom Balkanu i ima pluralistički medijski sistem koji igra ključnu ulogu u kontrolisanju i nadgledanju Vladinih postupaka.
Međutim, Kosovo ne uspeva da se pozabavi pitanjima „digitalnog osvetništva“ protiv lokalnih i međunarodnih aktera koji kritikuju vladu koju vodi premijer Aljbin Kurti.
Kada je njegova stranka Samoopredeljenje bila u opoziciji, njena kreativna kampanja i poruke učinili su je zanimljivom i politički uticajnom u javnosti. Ključnu ulogu u tako rasprostranjenoj komunikaciji igrali su mladi, vešti digitalni aktivisti koji su postali istaknutiji tokom poslednje tri godine Kurtijeve vlade.
Prošle nedelje, protiv aktiviste i savetnika za Zapadni Balkan u Evropskom parlamentu, Đorđa Bojovića, pokrenuta je klevetnička kampanja i on je ciljano uznemiravan, uz tvrdnje da nije sposoban da savetuje Violu fon Kramon, izvestiteljku Evropskog parlamenta za Kosovo.
Mnogi su izrazili podršku Bojoviću, uključujući i bivšu predsednicu Kosova, Atifete Jahjagu. Ali, nakon što je istaknuti aktivista civilnog društva na Kosovu, Agon Malići takođe stao u odbranu savetnika fon Kramon, žestoko je napadnut online od strane organizovane grupe osvetnika koji podržavaju narative vlade.
Kako je on pojasnio, napali su ga „online razbojnici“.
Ambasade na Kosovu, uključujući ambasade Nemačke i SAD, izrazile su podršku Bojoviću i osudile kampanju, koja je uglavnom vođena sa anonimnih naloga.
Nekoliko studija o regionalnom digitalnom pejzažu ukazuje na to da su automatizovani botovi uključeni u podršku i pojačavanje narativa i organizovane klevetničke kampanje protiv aktivista i političkih ličnosti – naročito protiv žena i migranata.
Digitalni prostor je postao kontaminiran i toksičan. Prošle godine procurela je Excel lista sa imenima pojedinaca koji stoje iza „armije botova“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Na Kosovu, bivši članovi vladajuće partije Samoopredeljenje takođe su potvrdili postojanje digitalne vojske koja ima zadatak da širi informacije, pojača digitalno prisustvo i targetira one koji imaju drugačije stavove.
Digitalni vigilantizam, digilantizam, je čin sprovođenja osvetničkih aktivnosti u digitalnom prostoru u cilju političkog uticaja.
Iskustvo Agona Malićija potvrđuje postojanje takve mreže naloga koji prate veliki broj naloga, ali koji imaju malo pratilaca i samo pojačavaju, odnosno dele poruke sa ključnim rečima vezanim za političku komunikaciju.
Isto tako, „digitalna armija od 1244 naloga“ ima istoriju uključivanja, na nekoliko jezika, u narative koji se gube kada se upustimo u parafraziranje i kulturološko tumačenje stvarnosti koje ne može da prati veštačka inteligencija.
U 2022. godini, pored medijskih izveštaja o nasilju u severnom delu Kosova, nalozi na društvenim mrežama su u velikoj meri pojačavali narative o sukobima, podstičući proratno orijentisane narative kako bi motivisali ljude da učestvuju u skupovima i nasilju.
U jednoj neformalnoj studiji, sprovedenoj u realnom vremenu, primećeno je da oko 10 odsto ovih tvitova dolazi iz Indije, a sličan procenat i iz Afrike. Zanimljivo je to što je sadržaj bio na albanskom, srpskom i drugim evropskim jezicima. Međunarodni izveštaji takođe potvrđuju ovo zlonamerno petljanje u medijsku sferu Kosova.
Svi navedeni problemi u digitalnoj sferi na Kosovu dolaze u teškom trenutku za medije i novinare koji su pod pritiskom Kurtijeve vlade, dok ona pokušava da preterano reguliše i kontroliše medije.
Asocijacija novinara Kosova (AGK) i Savet pisanih medija Kosova (KMSHK) zatražili su od vlade da povuče Nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije (IMC), koji je Vlada odobrila krajem decembra 2023, a koji predviđa regulaciju online medija.
Sva ova dešavanja dolaze u teškom trenutku kada su pojačane klevetničke kampanje i targetiranje aktivista civilnog društva, posebno onih koji ne podržavaju aktuelnu vlast i imaju drugačiji stav.
Nepoznato je ko koordiniše, organizuje i motiviše ove naloge, ali oni podržavaju jedan određen stav povodom svih dešavanja na Kosovu – stav same Vlade. Ovo sajber uznemiravanje predstavlja pretnju slobodi izražavanja i slobodi medija usled pojačane cenzure i autocenzure među novinarima i aktivistima civilnog društva koji su morali da isključe opciju komentarisanje na svojim nalozima na društvenim mrežama zbog uznemiravanja.
S obzirom na aktivnosti Vlade da se oslabi izveštavanje medija, kontrolišu online mediji, i da se takvi postupci ne osuđuju, može se samo pretpostaviti da postoji slaganje sa ovim narativima digitalnog osvetništva.
U sferi obrazovanja u kojoj Kosovo ima veoma niske rezultate na PISA rang listi, zauzimajući 76. mesto na rang listi za 2023. godinu, medijska pismenost i razumevanje uloge medija u demokratskom društvu se pogrešno shvataju kao sredstvo za izgradnju države i nacije, a ne kao sredstvo za kritičko posredovanje u komunikaciji između vlasti i građana.
Često se ovaj zapaljivi rečnik usmeren protiv novinara, stvoren kao propaganda sa nijansama govora mržnje, koji se deli preko digitalnih platformi kao što su Fejsbuk i „X“, upotrebljava kako bi se napali novinari i članovi civilnog društva na Kosovu zbog toga što su navodno stali na stranu Srbije.
U poslednje vreme, usled povećanih tenzija između kosovske vlade i međunarodne zajednice, takav rečnik se širi i na strane diplomate, zvaničnike EU, pa čak i na specijalne izaslanike EU i SAD za dijalog između Kosova i Srbije.
Ričard Grenel, bivši izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog između Kosova i Srbije, napadnut je pre nekoliko godina zbog svojeg seksualnog opredeljenja nakon što je kritikovao Kurtija zbog njegovog lošeg ophođenja prema američkim predstavnicima. Takav zapaljiv rečnik upotrebljavan je i protiv Miroslava Lajčaka, izaslanika EU.
Šta civilno društvo na Kosovu treba da uradi kako bi sprečilo takvu kontaminaciju digitalnog prostora i pretnje demokratiji?
Postoji nekoliko načina da se izgradi otpornost. Prvo, kosovska vlada treba jasno to da osudi, proaktivno prihvati drugačija gledišta i poveća transparentnost.
Organizovanje i inspirisanje takvog osvetništva nije samo direktna pretnja demokratiji, već i nedostatak jasne osude ovakvih klevetničkih kampanja podržava ograničenja slobode i demokratije.
Drugi aspekt vladinih aktivnosti je direktno povezan sa medijskim obrazovanjem i pismenošću na svim nivoima formalnog obrazovanja. Civilno društvo i mediji na Kosovu treba da nastave sa naporima na unapređivanju stručnosti medijskih radnika po pitanjima koja utiču na urušavanje demokratije na Kosovu.
Kada bi poboljšala svoj odnos sa medijima, kosovska vlada bi unapredila bezbednost novinara, poboljšala transparentnost, vratila poverenje u institucije i u celini unapredila svoje mesto na rang listi stanja demokratije i slobode medija.
Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.
Povezane vesti:
Fon Kramon: Digitalna armija Samoopredeljenja ograničava slobodu govor
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
