Novinari koji izveštavaju na srpskom na Kosovu su najmanje zaštićeni u celom regionu. Doživljavaju slične probleme kao i ostali, ali se na njih ne reaguje na adekvatan način. Pod pritiskom su i Beograda i Prištine, a nemaju poverenje u institucije – ni jedne, ni druge strane – izjavio je za KoSSev izvršni direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Veran Matić.
Matić je boravio krajem prošle nedelje u Kosovskoj Mitrovici. Organizacija čiji je direktor, tada je u gradu na Ibru organizovala razgovor o bezbednosti novinara na Kosovu sa kolegama iz redakcija koje izveštavaju na srpskom jeziku.
Događaju koji je održan u Centru građanske energije prisustvovali su i predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacije medija.
Razgovarali su o solidarnosti, prevenciji napada, reagovanju na pretnje i procesuiranju nasilnika, i uopšte o uslovima u kojima rade srpske redakcije na Kosovu, odnosno lokalni mediji.
Matić: Edukacija o bezbednosti novinara važna
Izvršni direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Veran Matić, u izjavi za KoSSev kazao je da ova organizacija već nekoliko godina organizuje događaje i nastoji da se o bezbednosti novinara razgovara na lokalnom nivou.
Mišljenja je da se često u lokalnim sredinama može pre videti specifičnost ugoržavanja bezbednosti ili položaj novinara, koji, kako je kazao „ne može da se vidi iz centra i koji se ne vidi u različitim izveštajima“.
„Na svakom od tih susreta pravimo mostove između tužilaštava, policije i samih novinara, kako bi se povećala efikasnost u radu i reagovanju na održavanju bezbednosti“, poručio je Matić.
Kaže da često nailaze na potpuno nove situacije ili na neke, kako je kazao, pristojne tužioce i na pristojne policajce.
ANEM ujedno posle svakog skupa vrši edukaciju za bezbedno izveštavanje, zbog činjenice da je, naglašava Matić, danas puno novinara koji nisu obučeni za bezbedan rad na terenu.
„Posle svakog skupa radimo edukaciju za bezbedno izveštavanje i to je smisao rada u poslednje dve godine, jer smo otkrili da novinari u poslednjih deset-petnaest godina nisu prolazili kroz treninge za bezbedno izveštavanje i naravno – same redakcije. Tako da veoma često i sami sebe ugroze činjenicom da nisu obučeni, a da ih redakcija šalje na teren tako neobučene. To je nekako širi smisao organizovanja sličnih sastanaka“, navodi.
Novinari srpskih redakcija na Kosovu najmanje zaštićeni
Sa druge strane, dolazak u Kosovsku Mitrovicu smatra specifičnim, zbog, kako tvrdi, same činjenice da su novinari koji izveštavaju na srpskom na Kosovu nezaštićeni.
„Dolazak u Kosovsku Mitrovicu je specifičan jer je tema mnogo šira. Osetili smo da su novinari koji izveštavaju na srpskom na Kosovu, najmanje zaštićeni u celom regionu, da doživljavaju slične probleme, ali na te probleme se ne reaguje na adekvatan način. Dakle, ne pronalaze rešenje kroz institucije i znamo da je teško kada ste pod pritiskom i Beograda i Prištine, a kada takođe nemate poverenje u institucije koje bi vas zaštitile ovde ili institucije iz Srbije“, podcrtao je.
Upravo zbog ovakve situacije ANEM je organizovao događaj na Severu Kosova. Matić kaže da je zadovoljan sastankom, navodeći da mu je cilj uspostavljanje mehanizama koji bi stvorili mostove između novinara.
„Zbog toga smo se bukvalno okupili – sva udruženja koja funkcionišu u Beogradu i asocijacije medija. Došli smo nastojeći da i ovde animiramo sve novinare i predstavnike medija kako bismo zaista saznali šta se događa i kako bismo osetili to. Zaista, ja sam veoma zadovoljan ovim sastankom jer sam imao informacije, ali nisam još uvek reagovao na te informacije emocijama, niti sam ih procesuirao sa tolikim nivoom dramatičnosti. Dakle, koliko je sve složeno, a koliko je u isto vreme važno i brzo reagovanje i u kratkim rokovima, ali i na duge staze – dakle uspostavljanja nekih mehanizama koji bi omogućili te mostove između nas, ali i sa predstavnicima udruženja iz Prištine itd. Naravno i sa treninzima koji bi bili direktno posvećeni onome što je potrebno novinarima“, kazao je Matić.
Novinarstvo kakvo poznajemo – nestaje
Upitan o položaju novinarstva, kako globalno, tako i u regionu, Matić kaže da ova profesija gubi na značaju, te da je zabrinut da „novinarstvo kakvo danas poznajemo – nestaje“.
„Novinarstvo u celom svetu gubi na onom značaju koji je imalo, odnosno gubi se supstanca, jednostavno novinarstvo sve više postaje zabava i sve više postaje deo zarade. Postoje svetli primeri, ali ih je sve manje iz godine u godinu. Ja sam veoma zabrinut da novinarstvo nestaje praktično, jer nove generacije dolaze koje jednostavno sve uče na onome što je dominantni mejnstrim u novinarstvu, a što je daleko veoma često daleko od samog novinarstva. To je nova pošast sa kojom se moramo suočiti i nastojati da očuvamo novinarstvo kao zaštitnike javnog interesa i da jednostavno učinimo sve da ono preživi. Dakle, pitanje ugrožavanje bezbednosti novinara samo je jedan deo problema sa kojim se suočavaju novinari“, naglašava.
Matić je naglasio da je situacija u celom svetu teška. Poručuje da su novinari devedesetih godina bili u težoj situaciji, ali da je, sa druge strane, postajala, kako je kazao „crno bela situacija“:
„Znalo se ko je ispravan, znalo se ko je taj koji ugoržava i bezbednost i demokratiju i slobodu“.
Tvrdi da je danas to mnogo kompleksnija situacija, jer se svet izmenio.
„Standardi na koje smo se mi ugledali, više nisu to ti standardi. Zemlje kao SAD, koje su nekada bile uzor za demokratiju, ljudska prava su takođe postale veoma slične kada je reč o vladavini i kada je reč o vrednostima koje se mogu videti kroz medije u SAD-u, ali i zapadnoj Evropi takođe – jako veliki broj vlada je autokratskih, sloboda medija je ugrožena i u zapadnim zemljama“, navodi.
„Jedni drugima da pomognemo“
Poručuje da sam opstanak novinarstva zavisi od toga koliko, kako je kazao, „jedni drugima možemo da pomognemo“, te dodaje da treba uspostaviti dnevnu komunikaciju kako bi se pomoglo onima koji su ugroženi.
„Teško je pronaći saveznike. Ja se zbog toga vraćam nama samima – da pokušamo da mi maksimiziramo međusobnu solidarnost koliko god je to moguće. Tako da ne budemo samo zatvoreni u svoje preživljavanje do sutrašnjeg dana. To jeste važno, ali i to preživljavanje dosta zavisi od toga koliko mi sami možemo jedni drugima da pomognemo. To bi bilo za početak nešto što bi bilo jako važno da uspostavimo tu dnevnu komunikaciju i da dnevno sve činimo da pomognemo onima koji su ugroženi i za koje osetimo da mogu da budu ugroženi, da pokušamo da sprečimo tako nešto“, navodi.
Na kraju poručuje da je neophodno da se vrši pritisak na institucije koje su, ocenjuje, presudne kada je bezbednost novinara u pitanju.
„Da iskoristimo sve svoje kapacitete, sva svoja znanja i iskustvo i veze koje imamo za upravo to – uspostavljanje mostova, a i naravno za pritisak na institucije koje bi morale da budu presudne u ovakvim slučajevima i da spreče, sa jedne strane ugrožavanje bezbednosti novinara, a s druge strane – da naprave mehanizme za prevenciju da se takve stvari ne događaju“, zaključio je Matić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
