Kosovska predsednica Vjosa Osmani potpisala je danas odluku o raspuštanju Skupštine, nakon konsultacija sa liderima parlamentarnih stranaka, a vanredne izbore zakazala je za 28. decembar.
Ova odluka usledila je pošto drugi mandatar, Gljauk Konjufca, juče nije uspeo da obezbedi većinu za formiranje nove vlade, čime su iscrpljene ustavne mogućnosti u aktuelnom sazivu.
Osmani je na upravo održanoj konferenciji za medije objasnila da je odluka doneta nakon što su se političke partije izjasnile o mogućim datumima, sa kojima se ranije jutros sastala.
„21. i 28. decembar su datumi u skladu sa Ustavom. Osam partija izjasnilo se za 28, pet za 21, a tri su prihvatile bilo koji datum. Smatrala sam da 28. decembar ostaje jedina moguća opcija, iako će i taj datum predstavljati izazov za CIK“, rekla je Osmani.
Dodala je da je pre potpisivanja dekreta pokušala da obezbedi povratak poslanika u Skupštinu kako bi se izglasale budžetske zalihe i omogućio rad institucija do marta.
„Nisam naišla na političku volju. Postojala je jasna ustavna osnova da Skupština nastavi rad i posle neuspeha drugog mandatara, ali u nedostatku političke volje, nije postojalo drugo rešenje osim raspisivanja izbora“, poručila je Osmani.
Ona je naglasila da pet međunarodnih sporazuma ukupne vrednosti od oko milijardu evra – namenjenih podršci deci, bolnicama, privredi, poljoprivrednicima i drugim kategorijama – neće moći da budu ratifikovani, prenose mediji u Prištini.
„Njihovo neusvajanje ne kažnjava partije, nego građane“, rekla je Osmani, upozoravajući da „oslabljeno Kosovo znači gubitak za sve, uključujući i gubitak poverenja partnera poput EU i Svetske banke“.
Odgovarajući na pitanja novinara, Osmani je odbacila tvrdnje da svojim potezima pogoduje Pokretu Samoopredeljenje.
„To je uvredljivo pitanje, koje nikada ne biste postavili muškarcu. Nijednu odluku u karijeri nisam donela nesvesno, već potpuno svesno i u interesu države. Zašto pretpostavljate da je dijaspora u korist samo jedne partije?“, rekla je ona.
Na pitanje da li planira novi predsednički mandat, s obzirom na to da joj ističe u aprilu, Osmani je kratko odgovorila:
„Gde i kako ću služiti državi odlučiće građani. O tome se neće razgovarati pre konstituisanja nove Skupštine.“
Reakcije političkih partija
Na jutrošnjem sastanku sa Osmani, lideri većine stranaka izneli su različite predloge i upozorili na dubinu institucionalne krize.
Predsednik PDK Bedri Hamza rekao je da je njegova stranka predložila 21. decembar kako se ne bi gubilo vreme:
„Zemlji je potrebna vlast što pre.“
Lider AAK Ramuš Haradinaj takođe je podržao 21. decembar zbog „akumuliranih budžetskih obaveza“, uz poruku da „AAK ide samostalno na izbore“.
Fatmir Ljimaj iz Nisme ocenio je da Kosovo „ulazi u kraj devetomesečne blokade“ i poručio da građani treba da „kazne one koji nisu formirali institucije“.
Stranka „Guxo“, koja deluje zajedno sa Samoopredeljenjem predložila je 28. decembar kao datum koji, kako je rečeno, omogućava bolju tehničku pripremu, posebno za dijasporu.
Institucionalna kriza
Do vanrednih izbora dolazi nakon što mandatar Pokreta Samoopredeljenje, Gljauk Konjufca, juče nije dobio podršku većine poslanika — za je glasalo 56, protiv 53, dok su četiri poslanika bila uzdržana, što je nedovoljno za potrebnih 61 glas.
Ovo je drugi neuspeh u manje od deset dana da se izabere nova vlada, nakon što ni dosadašnji premijer Aljbin Kurti nije obezbedio podršku za sastav kabineta „Kurti 3“. Time su iscrpljene ustavne mogućnosti u okviru aktuelnog saziva, a Kosovo se praktično nalazi na korak od vanrednih izbora – 10 meseci nakon prethodnih, uz višemesečnu institucionalnu blokadu.
Političke partije zatražile su od Osmani da što pre odredi datum izbora, a opozicioni lideri, zajedno sa analitičarima, krive Osmani za to što što je i po drugi put poverila mandat Samoopredeljenju za izbor nove vlade, bez jasnih garancija da imaju većinu.
Time je, navode izgubila dodatno vreme za raspisivanje novih izbora, što će se odraziti i na finansijska i institucionalna pitanja i u sledećoj godini, a više njih upozorava na „urušavanje međunarodnog kredibiliteta“.
Opozicioni lideri sada očekuju da ne sme biti novih odugovlačenja.
I dok političke stranke ulaze u nove pregovore i pripreme, analitičari u još jednom talasu upozoravaju da Kosovo ulazi u novi izborni ciklus u jeku duboke institucionalne krize.
Značajan broj njih iznosi stav da značajnijih promena u odnosu snaga među partijama verovatno neće biti, te da ni novi izbori nisu garant rešenja institucionalne krize, tim pre, što idu i predsednički izbori na proleće.
Na izborima održanim 9. februara, vladajuća stranka Samoopredeljenje (LVV) pod vođstvom Aljbina Kurtija osvojila je najviše glasova (42.3%), ali nije uspela da obezbedi većinu u Skupštini koja ima 120 poslaničkih mesta. LVV je imala 48 mesta, nedovoljno za samostalno formiranje vlade, čak ni uz podršku ostalih 10 poslanika iz nevećinskih zajednica (bez Srpske liste), dok su opozicione stranke odbacile njenu ponudu za tehničku vladu sa svim partijama.
Formiranje skupštine bilo je blokirano mesecima, jer je Samoopredeljenje insistiralo na Aljbuljeni Hadžiju, koja mesecima nije uspevala da dobije potrebnu većinu i to kroz 55 nastavaka konstitutivne sednice, koja je počela u aprilu. Ni njene zamene – Donika Gervala i Hekuran Murati nisu imali više sreće, sve do avgusta, kada je izabran Dimalj Baša.
Situacija je potom zapela kod izbora petog potpredsednika iz redova srpske zajednice. Posle više pokušaja, Samoopredeljenje je u oktobru isforsiralo Nenada Rašića, umesto nekog od devet preostalih poslanika Srpske liste, zbog čega je ova stranka ponovo uložila žalbu Ustavnom sudu koja je i dalje u razmatranju.
Inače, tokom ove institucionalne krize, dva puta se intervenisalo Ustavnim sudom, koji je potvrdio pravo prve partije da predloži predsednika, ali rešenje je izostalo.
Tek u oktobru 2025. predsednica Vjosa Osmani formalno je dala mandat Kurtiju da pokuša da sastavi novu vladu, nakon što je, kako je to vlast tvrdila, postignut puni sastav Skupštine, čime je prekinut višemesečni zastoj. Međutim, stručnjaci za tumačenje Ustava su u više navrata isticali ono što je i sama Srpska lista naglašavala – da je izbor Nenada Rašića bio neustavan.
Pokušaj formiranja vlade propao je i krajem oktobra kada Kurti nije uspeo da obezbedi neophodnu većinu od 61 glasa za poziciju premijera. Predloženi kabinet je dobio 56 glasova za i 52 protiv, uz četiri odsutna poslanika.
Sa jučerašnjim pokušajem, po drugi put je propalo izglasavanje nove vlade.
Pre samo tri dana, portparol Centralne izborne komisije (CIK) Valjmir Eljezi saopštio je da CIK nema planiran budžet za nove vanredne parlamentarne izbore, ali je danas, prenose reporteri Kosovo Online, istakao da će CIK delovati u skladu sa Ustavom i zakonima i preduzeti sve neophodne mere za održavanje novih izbora. Eljezi je naglasio da organizovanje novog izbornog procesa u kratkom roku predstavlja izazov za CIK, posebno jer su trenutno u završnoj fazi procesa lokalnih izbora.
Osmani raspustila skupštinu, slede vanredni izbori
Osmani danas sa partijama o datumu vanrednih izbora
Propao pokušaj formiranja vlade „Konjufca 1“ – političke stranke poručuju: Kosovo ulazi u još…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
