Usvojena strategija proširenja za Zapadni Balkan: Pravno obavezujući sporazum BG-PR hitan i presudan za njihov napredak ka EU

Evropska komisija usvojila je danas u Strazburu strategiju za „kredibilnu perspektivu proširenja za pojačan angažman EU sa Zapadnim Balkanom", čime je, kako je saopšteno iz EU – potvrđena "evropska budućnost regiona". EK je istovremeno objavila šest "reprezentativnih inicijativa" – specifičnih akcija koje će EU preduzeti tokom narednih godina kako bi, dodaju – pomogla "naporima u transformaciji" Zapadnog Balkana u "oblastima od zajedničkog interesa". Najznačajnije inicijative tiču se – vladavine prava, bezbednosti i migracija, socio-ekonomskog razvoja, saobraćajne i energetske povezanosti, digitalne agende, pomirenja i dobrih susedskih odnosa. Konkretne akcije na ovim poljima predviđene su za period između 2018. i 2020. godine. "Kredibilna perspektiva proširenja zahteva  neprekidne napore i nepovratne reforme. Progres na evropskom putu je objektivan proces koji se bazira na zaslugama koji zavisi od konkretnih rezultata koje ostvari svaka pojedinačna zemalja"; "sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji hitan je i presudan da bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svom evropskom putu"​ – poručuju iz EU. Ipak, postizanje takvog sporazuma nije oročeno u ovoj verziji strategije. 

Hitne reforme u vladavini prava, osnovnim pravima i dobrom upravljanju 

Strategija objašnjava i korake koje bi trebalo da preduzmu Crna Gora i Srbija kako bi "kompletirale proces pridruživanja u perspektivi do 2025. godine", a upavo su one, podsećaju iz EU, jedine zemlje Zapadnog Balkana sa kojima su razgovori o pridruživanju u toku.

"Da bi se ostvarili rezultati shodno Strategiji za Zapadni Balkan, kao i da bi se podržala besprekorna tranzicija u članstvo, neophodno je adekvatno finansiranje. EK predlaže da se postepeno pojačava finansiranje u okviru instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA) do 2020. godine – onoliko koliko to dozvoljavaju preraspodele unutar postojećeg kapaciteta. Samo u 2018. godini već je predviđeno 1,07 milijardi evra predpristupne pomoći za Zapadni Balkan, preko prethodnih 9 milijardi evra iz perioda 2007-2017" – navode iz EU. 

"Najhitnija stvar za Zapadni Balkan jeste pristupanje reformama u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i dobrog upravljanja. Region mora da prihvati te osnovne vrednosti EU znatno čvršće i pouzdanije. Njihovo nepoštovanje takođe odvraća ulaganja i trgovinu" – ističu iz EU i dodaju: 

Ekonomije nekonkurentne, sa previše političkog mešanja 

"Drugo, ekonomije u regionu moraju da se ojačaju. I dalje su nekonkurentne, sa previše nepropisnog političkog mešanja i nedovoljno razvijenim privatnim sektorom koji utiče na rast i zapošljavanje, posebno za mlade u regionu." 

Definitivna i obavezujuća rešenja sporova između suseda 

Treće, Zapadni Balkan mora zajednički da radi na pomirenju i dobrosusedskim odnosima – ističe se:

"I dalje postoje bilateralni sporovi između zemalja u regionu koji tek treba da se reše. EU neće prihvatiti unošenje tih sporova i nestabilnost koju oni sa sobom nose. Definitivna i obavezujuća rešenja sporova sa susedima moraju da se pronađu i primene pre nego što određena zemlja pristupi."

Šta ako buduće zemlje članice blokiraju druge zemlje Zapadnog Balkana da se pridruže? 

"Svaka zemlja mora da se uzdrži od zloupotrebe nerešenih pitanja u procesu pristupanja EU. Predvodnici na putu ka EU imaju strateški interes u tome da se zalažu, a ne da kvare težnje svojih suseda. Zemlje regiona su uzajamno zavisne i brže će napredovati ako jedna drugoj pomažu na tom putu. Sa novom strategijom, Komisija preporučuje da je neophodno uvesti posebne uslove i neopozive obaveze da bi se obezbedilo da buduće zemlje članice ne budu u poziciji da blokiraju pristup drugih kandidata sa Zapadnog Balkana."

Ipak, kako se ističe – godina 2025. nije ni fiksna, ni ciljni rok za pristupanje, već "nudi indikativnu vremensku perspektivu, odražavajući čvrstu evropsku posvećenost pouzdanoj mogućnosti proširenja na Zapadni Balkan."

Šta je potrebno Srbiji za pristupanje EU? 

"Za Srbiju neophodna je čvrsta i stalna politička volja da se postigne konsenzus oko značajnih reformi potrebnih u oblasti vladavine prava i ekonomije, da bi se promovisalo pomirenje. Ovo mora da se podvuče sveobuhvatnom normalizacijom odnosa sa Kosovom. Da bi se ambiciozna perspektiva do 2025. ostvarila, biće neophodno da se zaključi i primeni sveobuhvatan, zakonski obavezujući sporazum o normalizaciji," ističu iz EU.

Pravno obavezujući sporazum BG-PR hitan i presudan 

Da li je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije uslov za napredak Srbije na putu ka EU?

"Napredak na evropskom putu i za Srbiju i za Kosovo čvrsto je povezan sa napretkom u normalizaciji njihovih odnosa. Bez delotvorne i sveobuhvatne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine kroz dijalog koji pomaže EU dugotrajna stabilnost u regionu nije moguća. Sveobuhvatan, zakonski obavezujući sporazum o normalizaciji hitan je i presudan da bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svom evropskom putu" – navode dalje.

"Kosovo ima priliku", sa druge strane – "za neprekidno napredovanje preko implementacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da napreduje na svom evropskom putu kada objektivne okolnosti to budu dozvolile".


Evropski zvaničnici o strategiji


Apostolova: Za Kosovo najvažnije rešavanje reformi u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i dobrog upravljanja, pomirenje i dobrosusedski odnosi 

Iako su iz zvanične Prištine pred usvajanje strategije stizale poruke „zabrinutosti“, jer joj "nedostaje rok za ispunjenje evropske agende Kosova", a uz zahteve za "uravnoteženiji pristup za Kosovo" i da se tokom dijaloga "Kosovo-Srbija" – "obe zemlje nagrade isto" – šefica Kancelarije EU u Prištini, Natalija Apostolova, komentarišući usvajanje strategije, ističe da "ne postoji razlika između Kosova i drugih zemalja u regionu".

"Perspektiva je ista; uslovi koji će morati da budu ispunjeni su isti; a posvećenost i podrška EU svima je ista," kaže. 

Ponavlja poruke iz same strategije – „proces proširenja ostaje proces zasnovan na zaslugama“; „EU ne može i neće uvesti bilateralne sporove“:

"Oni se moraju rešiti hitno. Strategija jasno ukazuje na prioritete i područja zajedničke ojačane saradnje i dobrosusedskih odnosa. Kosovo, ali i Srbija, mora intenzivirati napore za normalizaciju odnosa," navela je, dodajući da za obe strane "ne postoji alternativni put ka evropskoj budućnosti".

"Najvažnije pitanje za Kosovo je rešavanje reformi u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i dobrog upravljanja i da zajedno radi na pomirenju i dobrosusedskim odnosima. To znači – odlučnija borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, jače i nezavisnije pravosuđe, efikasnija i efektivnija javna uprava; to podrazumeva izgradnju obrazovnog sistema koji priprema kosovsku omladinu za jaču i konkurentniju ekonomiju. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je stupio na snagu 2016. godine – je naš ugovorni sporazum i predstavlja okvir za ove reforme. Kosovo treba aktivno da nastavi da sprovodi ovaj sporazum" – istakla je. 

"Ne pravite grešku", važno da Kosovo poštuje obaveze  

Dodaje da je Kosovo "poslednji partner koji je ušao u trku": 

"Na vama je da dokažete da možete napredovati brže i da možete da prestignete. I ne pravite grešku; jednako je važno da Kosovo poštuje obaveze koje je preuzelo, naročito o Specijalističkim većima. Kredibilnost je teško dobijena valuta, nemojte je devalvirati. Nije prvi put da ste to čuli do mene, ili mojih prethodnika da govorimo o ovoj potrebi, niti će biti poslednji."

Kosovski lideri i političari da se odnose prema ovom trenutku kao prema prilici

Na kraju još poruka za kosovske političare:

"Ne postoji zamena za utvrđene, stvarne reforme. To znači težak posao i teške izbore. Na Kosovu je da na najbolji način iskoristi ovu priliku. Vaši lideri i političari bi trebalo da se odnose prema ovom trenutku kao prema prilici, a ne kao još jednoj domaćoj, političkoj diverziji kako bi ostvarili kratkoročne prednosti u odnosu na političke rivale."


Pročitajte još: 

PR o strategiji EK za Zapadni Balkan: Asimetrično tretiranje, domaći zadatak i "favorizovanje" Srbije

Junker: Staza Zapadnog Balkana, nastavite sa reformama

"Mada neće biti novih proširenja tokom ovog mandata, Evropska komisija danas zacrtava evropsku stazu za Zapadni Balkan. Uz snažnu političku volju, istinske i neprekidne reforme, kao i definitivna, konačna rešenja za sporove sa susedima, Zapadni Balkan može da krene napred sopstvenim evropskim stazama. Da li će se ovo ostvariti – zavisiće od njihovih objektivnih zasluga. Evropska komisija će biti rigorozna, ali će takođe biti pravična" – rekao je predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker.

Istakao je i da će obići Zapadni Balkan krajem ovog meseca sa "jasnom porukom":

"Nastavite sa reformama i mi ćemo da nastavimo da podržavamo vašu evropsku budućnost."

Mogerini: Da prevaziđemo prošlost, naredni meseci presudno važni 

Navevši da je Zapadni Balkan deo Evrope, visoka predstavnica/potpredsednica, Federika Mogerini, poručila je da ova strategija "pokazuje put koji imamo pred sobom":

"Za svih šest naših partnera da jednom za svagda prevaziđu prošlost, da svi zajedno učinimo da proces Zapadnog Balkana u smeru Evropske unije bude nepovratan i da nastavimo da ujedinjujemo kontinent."

Ova strategija nam svima, ističe – "pruža zajedničku, jasnu, nedvosmislenu, pouzdanu i konkretnu perspektivu EU integracije za sve i svakog od naših šest partnera. Naredni meseci biće ne samo intenzivni, već takođe i presudno važni da obezbedimo da se iskoristi ova istorijska i jedinstvena prilika." 

Han: Vrata Unije otvorena 

"Danas potvrđujemo da su vrata naše Unije otvorena za Zapadni Balkan koji je već sada enklava okružena Evropskom unijom, i da je naša ponuda iskrena. Sa novim pristupom, koji potkrepljuju konkretne mere, mi jačamo proces proširenja koji za uzvrat zahteva pouzdane napore i reforme, naročito da se ojača vladavina prava. Moramo da radimo zarad dobrobiti građana" – kazao je komesar za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han.

Rano da se govori o tome kako će izgledati pravno obavezujući sporazum BG-PR

Han je za beogradske medije u intervjuima odgovarao i na dodatna pitanja. 

Tanjug je preneo da je evropski komesar rekao ovoj agenciji da je "još rano da se govori o tome kako će tačno" izgledati pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine, dodavši da postizanje pravno obavezujućeg sporazuma nije "oročeno" na narednu godinu.

Bitan dogovor između "dve zemlje" o budućem suživotu 

Naglasio je, prenosi ista agencija – da je bitan dogovor "dve zemlje kako će izgledati njihov budući suživot":

"Još je rano da tu bude sve jasno. Ono što je bitno jeste dogovor između dve zemlje kako će izgledati budući suživot. To je ono što je važno."

Najveće obaveze Srbije "Kosovo" i vladavina prava

A na pitanje televizije O2 šta su najveće obaveze i prepreke Srbije na putu ka članstvu u EU, komesar je rekao:

"Jedna od njih je svakako normalizacija sa Kosovom, a druga su rezultati u oblasti vladavine prava. Zakoni uglavnom postoje, negde su dalja usklađivanja neophodna, ali ono što je zaista bitno to je dokaz o njihovim rezulatitima i primeni."


Verziju strategije na engleskom jeziku pročitajte OVDE

Faktograf za Kosovo pogledajte OVDE

O inicijativama za "transformaciju" Zapadnog Balkana detaljnije čitajte OVDE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.