Upoznajte Bes(i)Misao – prvo kulturno sklonište u Kosovskoj Mitrovici

U studentskom bloku u Kosovskoj Mitrovici, u ulici prepunoj energije, nastale spojem višegeneracijskih potencijala mladosti, preko puta studentskog doma 3, nalazi se kulturno sklonište „Bes(i)misao“. Prostor koji odiše umetnošću, toplim i nesvakidašnjim ambijentom, nastao je upravo kao plod ideja mladih kreativaca i predstavlja svojevrsno utočište i beg od besmisla i nekulture koji se sve više osećaju. Svi su pozvani da pronađu i daju smisao u druženju i raspravama o književnosti, istoriji, kinematografiji, uopšte o umetnosti, bez obzira da li su studenti, stari ili mladi. Možete i samo da popijete šolju toplog čaja ili kafe, pa kada se dovoljno osmelite, zajedno sa ostalim članovima, uz tematski impresivno sadržajne istorijske, književne i filmske večeri  i ostale prateće umetničke aktivnosti, potom razvijete diskusiju, razrađujete svoje ideje, promišljate i budete stvaraoci novih. Mesto je koje se svojim konceptom brani od spoljašnjih negativnih stimulansa, političkih dešavanja, podele na paralelno. Ovde se besmisleno, nekulturno i kič, kroz ljudsku misao i kulturu opštenja, filtrira u smislene aktivnosti. Upoznajte prvo mitrovičko kulturno sklonište.

U iznajmljenom, oronulom prostoru stare napuštene kuće i pekare, do skoro prazna četiri zida, sada su ispunjena slikama stare Mitrovice pored kojih se nalaze i one koje oslikavaju ovu današnju, ali skoro i čitava ruska književnost, upravo pretočena u slike i fotografije. Tu je sofa i sto napravljen od starih prozora. Ispred povećeg televizora, stolice poređane u četvorougao. Na tih desetak rasparenih sedišta sa starim nogarima će uskoro sesti grupa mitrovičkih entuzijasta, tragača za smislom i kulturom komunikacije.

Kultura kao duhovni hleb

Stefan, Marko, Nemanja, Miroslav, Slavko…utorkom, sredom, četvrtkom, često i drugim danima, dolaze u sklonište. Prostorija se začas ispuni smehom, rečima, ljubavlju i energijom.

U dugogodišnjem prijateljstvu ovih petoro mladih Mitrovčana i njihovoj zajedničkoj potrazi za izgubljenim urbanim duhom grada, kao kristal iz podzemlja nastalo je ovo nesvakidašnje mesto. Kao što su se nekada Mitrovčani hranili hlebom iz ove kuće, danas se u njoj mladi hrane kulturom. U skloništu koje odiše umetnošću, materijalizovan je mitrovički duh.

"Mitrovčani su puni potencijala. Ovo je bio grad kulture," govori jedan od osnivača Kulturnog skloništa, Stefan Cerovina. Stefan, rođeni Mitrovčanin nam priča već legendarnu priču o Kosovskoj Mitrovici kao gradiću koji je, zahvaljujući impresivnom industrijskom razvoju Trepče, u stopu pratio kulturne trendove svetskih gradova tokom gotovo čitavog prošlog veka. 

"Sa početka 20. veka je krenuo taj procvat i u suštini se nije zaustavljao sve do rata. Uvek je bilo puno kulturno-umetničkih društava, sportskih organizacija, pozorišta, svega onoga što je išlo uz kulturni život, a danas je kod mladih mnogo tih neiskorišćenih talenata," dodaje.

Stefan je psiholog. Želeo je da se mladi ljudi pokrenu, izazove reakcija, da se probije svojevrsna blokada urbanog življenja koja već 18 godina postoji. Ona ukazuje na traumatično stanje i krajnju neizvesnost u kojima žive današnji stanovnici Kosovske Mitrovice. Oni su pored starosedelaca, došli sa raznih strana, donoseći svoja iskustva, navike, kulturu.

Kreativnost crpi snagu iz različitosti

"Crpeli smo snagu upravo iz te različitosti. Moj san je bio da u Mitrovici postoji javni prostor gde može da se promišlja, a da to nije usko vezano za politiku i trenutnu situaciju. Da postoji mesto na kojem ćemo širiti intelektualni i urbani kapacitet. Želeli smo da naše kulturno sklonište bude mesto gde će u svakom trenutku moći da dođe bilo ko, student, učenik, bilo koji čovek koji želi da radi na sebi," u razgovor se ubacuje Miroslav Maksimović, takođe jedan od osnivača skloništa.

Sada su poveća družina. Dolaze stariji, zaposleni, đaci, devojke…Svi rade zajedno. Oni ne ruše. Oni grade. Oni stvaraju.

Kreativnost pršti na svakom koraku ovog ambijenta – muzeja. Svaki predmet ima svoju priču. Zakucan ekser protumačen je kao izraz kreativnosti. Jer je njegovim posetiocima data sloboda, da svako na svoj način slobodno uređuje prostor.

"Sve što vidite ovde je svakodnevno ulaganje svih nas, ne samo nas petorice, nego svih koji su dolazili i zapažali detalje koji nedostaju," dodaje još jedan osnivač, Marko Savić.

Komšijska podrška kulturnoj familiji

Ovde vladaju, kažu nam, pre svega, porodični odnosi, ali i komšijski. Ovoj kulturnoj familiji danas pomažu upravo komšije. 

"Puno stvari koje ovde imamo su nam dale naše komšije, sredovečni bračni par, od kojih nas deli samo ovaj zid. Vlasnik lokala nam izlazi u susret koliko mu finansijski uslovi dozvoljavaju – što se kirije tiče. Pored nas je plac komšije Albanca koji nam je ustupio svoj deo, odnosno bašticu koju ćemo urediti. Baka u zgradi preko puta je danima pomno posmatrala uređenje skloništa. U znak podrške donela je saksiju cveća sa svoje terase. Sklonište se, dakle, temelji na tim dobrim međuljudskim odnosima koji se neguju," objašnjava Stefan.

Reciklažom do prijatnog ambijenta

Na uređenju se radilo intenzivno i smisleno. I time su ovi momci želeli da pošalju poruku odgovornog življenja.

Čitavo sklonište napravljeno je reciklažom starih i odbačenih stvari. Staza koja vodi do skloništa obložena je kaldrmom koja simboliše duh stare Mitrovice, a koju su radnici bacili prilikom, kako govore, preuređenja puteva. 

Stari i dotrajali komadi drveta i drugih predmeta kao da su čekali ove mlade ljude da ih pokupe sa nekog gradilišta i daju im novi smisao. Starim prozorima su ovi kreativci zamenili namenu i sada su to stolovi na kojima su stare slike i crteži.

"U suštini, sve što se sada nalazi u skloništu, neko je prethodno bacio, ali ima i stvari kojih smo se sami odrekli u našim kućama, jer su nam bile potrebne ovde. Godinu dana sam bez televizora da bi ovde obezbedili tehniku za filmske večeri. Među takvim stvarima iz naših kuća su i stolice, frižider Markove babe, vitrina Stefanove babe, akvarijum iz moje kuće, lampe. Sakupljali smo i bačene stvari pored kontejnera," objašnjava Miroslav.

Jasno je da nemaju finansijsku podršku. Ipak, na zidu pronalazimo kutiju za male dobrovoljne priloge posetioca i prijatelja skloništa. Svako ostavi koliko želi i može, ali nije u obavezi. Od toga kupuju kafu i čajeve koji su svima dostupni.

Bogatstvo koncepta koji zbližava

Sve aktivnosti skloništa osmišljavaju se u grupama za ideje. Utorkom, sredom i četvrtkom, odvijaju se redovne nedeljne filmske, književne i istorijske večeri – svaka tema jednog dana. Tu je još mnogo drugih pratećih umetničkih aktivnosti, kojih je sve više, kako raste broj posetilaca. 

"U filmskim večerima puštamo filmove o kojima diskutujemo nakon projekcije. Promišljamo i analiziramo doživljaje, lično, subjektivno, na nivou emocija, povezujemo sa društvom, povezujemo sa drugim naukama, sa književnošću, umetnošću, pravimo paralele. Diskusija je važna, jer razvija apstraktno razmišljanje pojedinca. Na jednom drugom nivou percipiramo stvari. Na književnim večerima cilj je da se upoznamo sa najvećim piscima. Obradili smo čitavu rusku književnost – poeziju, gde su naše drugarice, profesorice ruskog i srpskog jezika, održavale te književne večeri," ističe Stefan.

Posetioci ovde pronalaze svojevrsni terapeutski užitak. U igri razvoja mišljenja i kulture, kao i međuljudskog dijaloga, posetioci spoznaju sebe kroz ispitivanje sopstvenih stavova i kroz slušanje sagovornika. Zbližavaju se i neguju prijateljstvo.

A upravo je to i bila početna ideja da se okupe na ovakav način, dodaju.

Da nije besmisla ne bismo znali šta je smisao

Da pobegnemo iz besmisla i pronađemo sklonište koje pruža osećaj sigurnosti. Smisao se rađa iz besmisla, podsećaju nas momci na kraju posete. 

"Sama reč besmisao možda opisuje generalno stanje u gradu, ali nam ona isto tako daje nadu. Isključivo u odnosu na besmisao, mi možemo da definišemo smisao. Da nije besmisla, ne bi znali šta je smisao i obrnuto," ovim rečima nas je ispratio Stefan Cerovina.

Koračamo kaldrmom stare Mitrovice, nazad na ulice koje se preuređuju. I zaista, u batu koraka koji odzvanja ovim kamenom u nekoliko sekundi, pronašli smo više smisla nego u svim zvukovima stopljenim u jedan – u novoj civilizaciji koja imitira urbani život.

Posle Tolstoja, Jesenjina i Dostojevskog, naučno-fantastičnog filma "Putnici", ove nedelje, naši kulturnjaci otputovaće u pravac realizma, a za novi film, još uvek odlučuju.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.