Unutrašnji dijalog nije postigao svoj glavni cilj. Ključni ljudi i njihova prava, ne teritorija

Inicijativa za unutrašnji dijalog o Kosovu bila je „plemenit i jedinstven politički gest“, koji postavlja nova relevantna pitanja, utemeljena u sadržaju dijaloga. Ipak, iza inicijative nije stajala jasna strategija koja bi omogućila istinski dijalog i podstakla stvaranje društvenog konsenzusa po pitanju KiM – ocenjeno je danas na predstavljanju petog izveštaja o monitoringu unutrašnjeg razgovora o Kosovu koji je pokrenuo predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Još jedna od ocena je da je istovremeno postalo jasno da bezbednosna situacija na severu Kosova ipak nije stabilna. Došlo je i do kristalizacije stavova građanskog društva u odazivu na dijalog. Nevladine organizacije su se otvoreno uključile i bile su prisutne u javnosti tokom perioda istraživanja, poručeno je, takođe. Izveštaj obuhvata period od 16. marta do 20. maja ove godine, u kojem se, kako ocenjuju autori, po svemu sudeći, završio institucionalni deo. Skup je organizovao Forum za etničke odnose uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Inicijativa dobra, ali bez jasne strategije

Direktor Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić, podsetio je da je Predsednik Srbije inicijativu započeo ne kroz institucije, već autorskim tekstom u dnevnom listu, te ocenio da se ovaj dijalog može smatrati „urušenim“ i završenim.

Završen je, objašnjava Janjić, 26. marta nasilnim hapšenjem direktora Kancelarije za KiM, Marka Đurića. Ovo je ključan momenat, smatra Janjić, kojim se shvatila jedna nova „realnost“ – da je teritorija Kosova, pa i Severa, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, pod kontrolom Kosova, a ne Srbije.

„U širi unutrašnji dijalog uključile su se i stranke, pojedinci, SPC, građansko društvo… i taj deo je bio vrlo bogat. Međutim, kažemo da se dijalog urušio, zato što nije doveo do ostvarivanja ciljeva, koji je sam sebi i nama u tom pozivu postavio Predsednik Srbije. On jeste doveo do ostvarivanja nekih ciljeva, ali glavni cilj, da se dođe do što šireg konsenzusa po pitanju Kosova – nije,“ ukazao je Janjić.

Poručuje i da je istina ono što je srpski predsednik rekao pred izvestiocem EU za Srbiju Dejvidom Mekalisterom – da je pred nama težak proces.

Vlast Srbije se našla pred onima koji se zalažu za status kvo i razgraničenje, ali su to opcije koje očigledno ne mogu da prođu, istakao je dalje Janjić.

Pred Vučićem težak zadatak

S toga Predsedniku Srbije, dodaje, sledi težak zadatak – da se ubede građani da prihvate ono što im je „na dohvat ruke“, a to je normalizacija odnosa.

Kaže i da je situacija na početku godine, ubistvo lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića – pokazala da bezbednost na severu KiM nije stabilna i pod kontrolom.

„Tada se pokazalo da stvari izmiču kontroli,“ naglasio je Janjić i dodao da je Vučić tada imao obavezu da nešto menja, a nije, te da se posle „desio 26. mart“.

Pokazala se tada jedna nova stvar, ponavlja – da je kontrola teritorije KiM, pa i Severa – na kosovskim vlastima.

Interesi na Kosovu veliki

Podvlači i da je veliki problem to što se tokom dijaloga nije govorilo o potrebama, već interesima, podsećajući da je Aleksandar Vučić rekao i da se za KiM mesečno izdvaja 520 do 530 miliona evra.

„Onda je jasno o čemu je ovde reč. To je ogromna moć, to je samo budžetski deo, a šta ide preko javnih preduzeća? To je jedna velika interesna moć, oni će se uvek izvući – jesu i za vreme Miloševića, Koštunice…,“ poručio je Janjić.

On je istovremeno sugerisao vlasti da – „kada definišu nacionalni interes, moraju imati i glavni“, te da se odreknu ideje da im je glavni princip teritorija, navodeći da bi to trebalo da budu ljudi koji na njoj žive.

„Pozabavite se ljudima. Ne kažemo prodajte teritoriju, ali moraju da se bave ljudima, njihovim pravima i slobodama,“ kategoričan je bio Janjić.

Milidrag: Hapšenje Đurića rasplamsalo nacionalnu retoriku

Predrag Milidrag sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju podsetio je da je istraživani period obeležen bezbednosnim incidentima, te ocenio da se to reflektovalo i na regionalnu stabilnost.

Kaže da je do hapšenja Đurića dijalog obeležen sa manje nerealnim predlozima, a da je nakon toga došlo do „gubitka orijentacije dijaloga“.

„Došlo je do smanjenja racionalnosti problema, ali i podizanja nacionalnog naboja i nacionalne retorike. Porasle su predrasude prema Albancima i došlo je do zagađivanja javnog govora rečnikom koji je blizak govoru mržnje,“ istakao je.

Bilo je, podsetio je i predloga da se menja format razgovora, ali i da se briselski dijalog potpuno prekine i vrati na stanje pre njega.

Takav zahtev se posebno jasno vidi u procesu formiranja Zajednice srpskih opština, koja, podsetio je kasni već pet godina.

Velika većina ne podržava nezavisnost Kosova

Čak 81 odsto građana ne bi podržalo nezavisnost Kosova, čak ni kada bi to bio uslov za EU, dok bi samo 11 odsto prihvatilo tu ponudu, pokazalo je istraživanje Instituta za evropske poslove i Ninamedije.

Navodi se još i da 45 odsto ispitanika smatra da Kosovo za Srbiju nije izgubljeno dok 43 odsto smatra da jeste. Ipak, četvrtina ispitanika veruje da će ova ili sledeća Vlada Srbije priznati nezavisnost Kosova.

Istraživanje je pokazalo i da podelu Kosova podržava trećina ispitanika, dok se polovina njih tome protivi.

Kosovo je jedna od 15 najvažnijih političkih tema u Srbiji, pokazalo je drugo istraživanje koje su sproveli Fond za otvoreno društvo i IPSOS, a o stavovima građana o budućnosti Kosova. Njih 34 odsto poručuje da nisu spremni ni na kakve ustupke, a za četiri odsto ispitanika ovo je najvažnija tema trenutno.

Iz toga, kako se dodaje, sledi da je Kosovo veoma „eksplozivna“ tema, iako nije visoko rangirana kada je u pitanju interesovanje građana. Međutim, stvari se menjaju kada se nešto desi.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.