Najmanje 4,5 miliona ljudi širom sveta nema državljanstvo ili je njihov status državljanstva neutvrđen, saopštio je UNHCR, pozivajući države na obnovljenu političku posvećenost sprečavanju i iskorenjivanju apatridije, 65 godina nakon usvajanja Konvencije UN o smanjenju broja lica bez državljanstva.
Direktorka UNHCR za međunarodnu zaštitu i rešenja Elizabet Tan rekla je na brifingu za medije u Ženevi da milioni drugih ljudi suočenih sa problemom apatridije ostaju van zvaničnih podataka.
„Za njih je apatridija svakodnevna stvarnost koja može potpuno zaustaviti život i često zarobiti čitave generacije u krugu isključenosti i neizvesnosti“, rekla je Tan, prenosi Fonet.
Osobe bez državljanstva često ne mogu da pribave lična dokumenta, pohađaju školu, koriste zdravstvenu zaštitu ili legalno rade, a u mnogim slučajevima ne mogu da upišu rođenje deteta, sklope brak, poseduju imovinu, otvore bankovni račun ili slobodno putuju.
Slovenija nedavno pristupila Konvenciji
Konvencija o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine uspostavila je zaštitu za osobe koje već nemaju državljanstvo, dok je Konvencija o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine uvela mehanizme za sprečavanje nastanka apatridije, uključujući zaštitu dece od rođenja bez državljanstva.
Konvenciju iz 1961. godine do sada su ratifikovale 82 države, a među zemljama koje su joj nedavno pristupile su Slovenija, Južni Sudan i Sao Tome i Prinsipe.
Organizacija je pozvala države da zaštite osobe bez državljanstva, omoguće im puteve ka sticanju državljanstva, reformišu diskriminatorne zakone i prakse, pristupe konvencijama UN o apatridiji i pridruže se Globalnoj alijansi za iskorenjivanje apatridije.
Od 2014. godine više od 650.000 osoba bez državljanstva steklo je ili potvrdilo svoje državljanstvo, dok su 94 države unapredile zakone o državljanstvu kako bi pomogle u sprečavanju apatridije.
U 24 zemlje žene ne mogu da prenesu državljanstvo na svoju decu pod jednakim uslovima kao muškarci
Kako navodi UNHCR, Kirgistan je 2019. godine postao prva zemlja koja je rešila sve poznate slučajeve apatridije na svojoj teritoriji, a Turkmenistan je to učinio 2024. godine. Severna Makedonija je 2025. godine postala prva zemlja u regionu koja je rešila sve poznate slučajeve apatridije proistekle iz raspada bivše Jugoslavije.
Među uzrocima apatridije UNHCR navodi diskriminaciju u zakonima i praksi u oblasti državljanstva, nedostatke u zakonodavstvu i proizvoljno oduzimanje državljanstva. U 24 zemlje žene i dalje ne mogu da prenesu državljanstvo na svoju decu pod jednakim uslovima kao muškarci.
Klimatske promene mogu povećati rizik od apatridije, posebno kada su ljudi raseljeni ili izgube dokumenta tokom prirodnih katastrofa, upozorava UNHCR.
Srbija postala primer dobre prakse u regionu
Kada je reč o Srbiji, UNHCR navodi da je ona 7. decembra 2011. godine pristupila Konvenciji o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine, uvela sistemska rešenja i kontinuirano unapređivala institucionalne kapacitete i međusektorsku saradnju, čime je ostvarila značajan napredak u sprečavanju i smanjenju apatridije i postala primer dobre prakse u regionu.
„Od ključnog značaja je nastavak ovakvog pristupa kako bi se obezbedila neposredna registracija rođenja sve dece, uključujući decu čiji roditelji nemaju lična dokumenta, čime se sprečava nastanak apatridije“, navodi UNHCR.
Apatridija se može sprečiti i rešiti, poručuje UNHCR, dodajući da je za to potrebna politička volja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
