Danas je obeleženo sedamdeset godina od osnivanja prvog Dečijeg SOS sela u svetu. Tim povodom su u prostorijama SOS dečijeg sela u Gračanici izloženi likovni i vajarski radovi dece i roditelja, korisnika programa za pružanje pomoći deci bez roditeljskog staranja i socijalno ugroženim porodicama.
I deca se bore za svoje mesto u društvu. Ona ne žele da markirana garderoba, uslovi života i socijalni status njihovih roditelja budu merilo vrednovanja među vršnjacima.
Deca kažu: „Moja je poruka da se svi drugovi i drugarice druže, svi su isti…“, „Koliko god se neko trudio da pojedinoj deci napokasti, to će kad tad da mu se vrati, postoji neko ko će sve te probleme da reši“, „Deca treba da uče, da se igraju, da slušaju mamu i tatu“.
Mladen Đokić, koordinator SOS dečijeg sela u Gračanici kaže da trenutno rade sa 36 porodica u kojima je 105 dece, kao i da postoji određena lista čekanja za pružanje pomoći porodicama.
„Svi oni, socijalno ugrožene porodice ili porodice koje imaju problema sa nedostatkom roditeljskih veština, nedostatkom obrazovanja, kako roditelja tako i dece, svi su oni potencijalni korisnici. Do skoro smo slučajeve preuzimali samo iz Centra za socijalni rad, dok u poslednje vreme imamo i porodice koje su čule za nas i koje se same preporučuju“, kazao je Đokić.
„Porodice koje imaju najviše problema i koje treba da budu članovi, malo ih je sramota da se prijave, da kažu koji problem imaju, što ne treba da bude, jer ako imate bilo kakav problem, to nije sramota, sve se da rešiti ako tragate za rešenjem i ako želite da sarađujete“, rekla je Dijana Arsić, korisnica FSP programa.
U objektima Dečjeg SOS sela na Kosovu, raspoređenih na četiri lokacije, u Prištini, Kosovu Polju, Uroševcu i Gračanici trenutno se nalazi šezdesetoro dece, dok je programom jačanja porodica obuvaćeno više od 800. U radu sa decom posebna pažnja se pridaje njihovom smeštaju i društvenoj prihvatljivosti jer sva deca imaju pravo na dom, pravo na ljubav i školovanje. Ukoliko im biološki roditelji to ne omogućavaju, u pomoć im mogu priteći hraniteljske porodice.
„Kao prvo, oni moraju voleti decu, to je najvažnije, moraju imati određeno obrazovanje koje je jako važno. Pre nego što preuzmu staranje o toj deci, prolaze kroz obuku godinu dana kako bi bili spremni za ispunjavanje obaveza o staranju“, rekla je Nezad Salihu, direktorica SOS dečjeg sela na Kosovu.
I ne zaboravite, nijedno dete ne treba da bude usamljeno.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
