U januaru se svake godine, počevši od 2007, obeležava Evropska nedelja prevencije kancera grlića materice.
Inicijativa je pokrenuta od strane Evropske asocijacije za borbu protiv kancera grlića materice nakon čega je Savet Evrope doneo preporuke o započinjanju kampanje i obeležavanju Evropske nedelje prevencije kancera grlića materice.
U Srbiji će ovaj značajan datum osamnaesti put zaredom biti obeležen u periodu od 22-28. januara 2024. godine.
Slogan ovogodišnje kampanje je „Zajedno protiv kancera grlića materice“, a ona ima za cilj da žene svih životnih dobi podstakne da razmišljaju o značaju očuvanja svog reproduktivnog zdravlja, kao i da ih motiviše da u toku godine odvoje makar jedan dan za posetu svom lekaru i obave neki od dostupnih preventivnih pregleda kojima se mogu blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti dalji razvoj bolesti i njen krajnji fatalni ishod.
Za gotovo sve slučajeve kancera grlića materice odgovoran je Humani papiloma virus (HPV).
Prirodni tok HPV infekcije i biološko ponašanje premalignih promena grlića materice omogućava prevenciju karcinoma grlića na više nivoa – merama kojima se sprečava pojava ovog oboljenja, kao i onim koje omogućavaju rano otkrivanje premalignih promena, čime se veoma uspešno zaustavlja dalji razvoj bolesti i njen fatalni ishod.
Kancer grlića materice, i pored dokazanih mera prevencije, već dugi niz godina nastavlja da bude jedan od vodećih uzroka oboljevanja i umiranja u ženskoj populaciji u Srbiji. Imajući u vidu da svake godine oko 1.000 žena oboli i približno 500 izgubi život, ne iznenađuje podatak da se Srbija nalazi na neslavnom trećem mestu u Evropi po oboljevanju i umiranju od ove bolesti koja se može sprečiti, stoji na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Upravo zbog toga, neophodno je istaći značaj intenziviranja aktivnosti kojima se pažnja žena usmerava ne samo na mogućnost, već i na neophodnost korišćenja dostupnih mera prevencije.
Na području grada Beograda, trenutno preko 4.800 žena živi sa ovom bolešću, dok svake godine oko 100 nažalost izgubi borbu (u 2022. umrlo je 81 žena).
U toku 2022. godine registrovan je 132 nova slučaja bolesti. Najveći broj obolelih žena je iz starosne grupe 40-59 godina, međutim poslednjih godina primetno je povećanje broja novootkrivenih slučajeva u mlađoj populaciji, upravo u generativnom dobu od 15 do 49 godina.
U našoj populaciji jedan od značajnih faktora koji doprinose velikoj smrtnosti od ovog oboljenja jeste upravo činjenica da je prva faza ove bolesti uglavnom bez simptoma, ili su oni nespecifični, pa se gotovo dve trećine žena prvi put javi ginekologu tek kada je bolest uznapredovala.
Tada samo lečenje postaje teško i neizvesno, i pored operativnog zahvata zahteva primenu agresivne radioterapije, što dovodi do produženja lečenja i različitih komplikacija, a sve to značajno povećava troškove i umanjuje šanse za izlečenje.
Većina ovih slučajeva mogla se sprečiti da je bolest otkrivena u ranoj fazi i da se na vreme pristupilo lečenju.
Redovni ginekološki pregledi, sprovođenje programa organizovanog skrininga i vakcinacija protiv HPV, imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti!
Šta treba da znamo o kanceru grlića materice?
Kancer grlića materice je zloćudni tumor, lokalizovan na donjem delu materice okrenutom ka vagini, koji nastaje kada se neke ćelije grlića materice izmene i počnu da se nekontrolisano umnožavaju.
Najčešće se javlja između 35. i 50. godine života, ali se može javiti i u mlađem ili starijem dobu.
Kancer grlića materice nije nasledan i može se sprečiti
Razvoj ove bolesti se može sprečiti otkrivanjem ranih premalignih promena u ćelijama površinskog sloja grlića materice. Neke od ovih promena su blage, često bez ikakvih simptoma, i mogu se spontano povući, ali postoje i one koje, ukoliko se na vreme ne uklone, u periodu od nekoliko godina mogu da prerastu u kancer grlića materice.
Simptomi koji ukazuju na kancer grlića materice:
Krvarenje u toku i nakon seksualnog odnosa
Krvarenje između dve menstruacije
Produženo menstrualno krvarenje
Krvarenje nakon menopauze
Pojačani vaginalni sekret i pored primenjene terapije
Ponovljene ranice ili oštećenja sluzokože grlića
Bol u krstima ili nozi, oticanje nogu.
Postojanje jednog ili više navedenih simptoma budi sumnju na postojanje kancer grlića materice i nikako ih ne treba zanemariti, naročito ukoliko traju duže vremena ili ukoliko se ponavljaju. Ukoliko ih uočite, obratite se svom ginekologu.
Faktori rizika
Osnovni faktor rizika je dugotrajna infekcija određenim tipovima Humanih papiloma virusa (HPV).
Postoji preko 200 tipova HPV-a, od kojih oko 40 izaziva infekcije sluzokože polnih organa kod oba pola. Neki od njih uzrokuju promene u površinskim ćelijama grlića materice iz kojih vremenom može da se razvije kancer grlića materice.
U 99,7 odsto slučajeva kancera grlića materice postoji HPV infekcija. U čak 70 odsto slučajeva uzročnik je neki od visokorizičnih tipova HPV-a (16 i 18), koji su dokazano onkogeni.
Imajući u vidu da je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice dugotrajna infekcija određenim tipovima Humanog papiloma virusa (HPV), smatra se da je najefikasnija mera primarne prevencije protiv ove bolesti pravovremena imunizacija protiv humanog papiloma virusa.
Ova intervencija smatra se isplativom, naročito za zemlje gde su resursi ograničeni, učestalost HPV infekcije visoka, a obuhvat preventivnim pregledima nizak.
Većina zemalja Evropske unije je uvela imunizaciju protiv HPV-a. U zemljama poput SAD-a, gde je vakcina u upotrebi od 2006. godine, i Australiji, gde se beleži velika pokrivenost imunizacijom, već se evidentira značajno smanjenje broja inficiranih HPV-om, ređa je pojava prekanceroznih promena grlića materice kod mladih žena, kao i genitalnih kondiloma kod pripadnika oba pola.
U Srbiji aktivna imunizacija protiv HPV se preporučuje kod dece starije od devet godina, prvenstveno kod dece sedmog razreda osnovne škole (pre prvog seksualnog odnosa).
Mlade žene mogu da prime vakcinu do 26. a mladi muškarci do 21. godine života. Vakcina protiv HPV infekcije je u Srbiji od juna 2022. godine besplatna za decu oba pola, u uzrastu od devet do 19 godina.
Ipak, ono što je veoma važno istaći jeste da imunizacija, koliko god bila bezbedna i delotvorna mera prevencije, nikako ne isključuje potrebu za redovnim obavljanjem preventivnih pregleda, naročito ako se uzme u obzir da postojeće vakcine ne štite od svih tipova Humanog papiloma virusa.
Ko je u povećanom riziku?
Pod visokim rizikom od nastanka raka grlića materice su:
Žene pušači
One sa oslabljenim imunim sistemom (HIV infekcija, imunosupresivna terapija),
Žene koje su rano stupile u seksualne odnose (pre 16. godine života)
One koje su imale veliki broj seksualnih partnera,
Žene koje upražnjavaju seksualne odnose bez zaštite (kondoma),
One koje ne idu na redovne kontrolne preglede,
Žene koje više godina koriste oralne kontraceptive,
One sa prekomernom telesnom težinom,
Kao i one sa čestim upalama vagine i materice.
Šta je rano otkrivanje kancera grlića materice?
Potrebno je nekoliko godina da bi promene na grliću materice izazvane dugotrajnom virusnom infekcijom, prerasle u kancer.
Redovni pregledi imaju za cilj da promene na grliću materice pronađu rano, pre nego što nastane rak, kada mogu lako da se otklone. S tim ciljem Republika Srbija započela je organizovani skrining program za rano otkrivanje kancera grlića materice, koji je besplatan za sve žene starosti od 25 do 64 godine.
Pregled za rano otkrivanje kancera grlića materice obavlja se jednostavnim Papanikolau testom.
Kako se vrši testiranje Papanikolau testom?
U toku kratkog i bezbolnog ginekološkog pregleda sa površne grlića materice uzima se bris koji se potom šalje u laboratoriju, gde se analizira pod mikroskopom u potrazi za ćelijama koje su izmenjene.
Ovaj pregled se naziva Papanikolau test (Papa test). Pregled se nikada ne radi u vreme menstruacije. Dva dana pre pregleda ne treba imati seksualne odnose i ne treba koristiti nikakve vaginalete.
Neke žene imaju abnormalan rezultat Papnikolau testa. To ne znači da one imaju kancer, već da su u njihovom brisu nađene izmenjene ćelije, zbog čega su neophodni dodatni pregledi po uputstvu ginekologa.
Neke promene, koje se otkriju dodatnim pregledima, treba odstraniti kako ne bi prerasle u kancer. Jednostavan tretman, koji uglavnom može da se obavi ambulantno, najčešće je dovoljan. Takvi tretmani retko utiču na seksualni život žene ili njenu mogućnost da ima decu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
