U Prištini okrugli sto o članstvu Kosova u UNESCO-u: "Nova država nema luksuz da doživi drugi neuspeh!"

Kako bi se "podstakla javna diskusija" u vezi sa "potrebnim koracima" Kosova za učlanjenje u UNESCO, u Prištini će za nešto manje od pola sata početi okrugli sto na temu "Kosovo u UNESCO", koji organizuju "Forum 2015" i "EC Ma Ndryshe". Istovremeno biće predstavljena analiza o, kako se navodi, razlozima neuspeha  prvog pokušaja učlanjenja Kosova u UNESCO, a to su – "privatizacija i tišina", "skok pa onda hop", "slabo lobiranje", "nedostatak koordinacije" i "nada u prijatelje". Panelisti okruglog stola koji počinje za par minut su vršilac dužnosti kosovskog ministra spoljnih poslova, Petrit Seljimi, stručnjak za kulturno nasleđe, Karolina Jeger-Klajn, savetnik kosovskih institucija za versko i kulturno nasleđe, grčki ambasador Dimitris Mošopulos i Sali Šoši iz Kulturnog nasleđa bez granica. Za sada nije poznato da li je neko od srpskih predstavnika pozvan na ovaj događaj i da li će učestvovati u njemu. 

"Gotovo šest meseci nakon negativnog glasanja, Kosovo još uvek nema jasnu viziju o članstvu u UNESCO. Nakon neuspeha na Generalnoj konferenciji održanoj u novembru 2015. godine, kosovske institucije nisu objavile nikakvu agendu za dalji rad prema članstvu u UNESCO," navodi se u pozivnici za ovaj događaj. 

Okrugli sto se održava u hotelu "Swiss Diamond" u Prištini od 13 časova. Detaljan dnevni red događaja možete pogledati OVDE, a analizu novinara Artana Krasnićija na engleskom "Šta je krenuo naopako sa članstvom u UNESCO" OVDE. Analiza je dostupna i na albanskom jeziku.

Tokom prvog dela okruglog stola biće predstavljen izveštaj koji se bavi pitanjem zašto Kosovo nije primljeno u UNESCO kada ga je priznalo 111 zemalja i šta je "krenulo pogrešno" u činjenju Kosova, pa se to nije dogodilo, ali i kako preduprediti takve "greške", kako se sledeći put to ne bi dogodilo. Autor izveštaja je kosovski novinar i kulturni aktivista, Artan Krasnići. 

Neuspeh Kosova "najveći diplomatski neuspeh" od unilateralnog proglašenja nezavisnoti

Naglašavajući da se radi o najvećem diplomatskom neuspehu od (unilateralnog prim.red.) proglašenja nezavisnosti Kosova 2008, u uvodu izveštaja se poručuje da "nova država nema taj luksuz da doživi drugi neuspeh". U izveštaju se dalje odgovara na pitanje "Šta je krenulo naopako?". 

U vreme kada se vodila bitka za prijem Kosova u UNESCO, na čelu ministarstva spoljnih poslova nalazio se Hašim Tači, koji je, podseća autor Krasnići, dovođen u vezu sa izveštajem evropskog izvestioca Dika Martija o trgovini organima na Kosovu.

Ali, navodi dalje Krasnići, i serija diplomatskih skandala usledila je potom, koja je, takođe, obeležila spoljnu politiku Kosova u ovom periodu; od zapošljavanja rođaka i "militantnih partnera", preko neprofesionalnog ponašanja diplomata Kosova u Hrvatskoj, uvreda građana Slovenije, "noga na stolu" u ambasadi Kosova u Švajcarskoj, do priznanja "sumnjivih" iz Afrike, kao i serije diplomatskih skandala, koji su se, prema ovom novinaru, dogodili u Berlinu, Bugarskoj i Japanu.

"Čak i onda kad je aplikacija podnešena, počeli su problemi na domaćem terenu, a niti opozicija, niti vladajuće partije, nisu našle način da prevaziđu međusobne probleme," dodaje se u analizi. 

Kosovo ušlo u UNESCO "avanturu" bez strategije; snažna medijska propaganda Tačija i Seljimija

Detaljnije o lobiranju kosovske diplomatije za učlanjenje u UNESCO i srpskoj kontra-kampanji čitajte u našim tematskim stranicama "Lobiranje kosovske diplomatije" i "Srpska kontra-kampanja: "Ne Kosovo u UNESCO".

Krasnići naglašava da je Kosovo ušlo u "ovu avanturu" bez prethodne strategije i podseća na snažnu medijsku "propagandu" pre svega Hašima Tačija i njegovog tadašnjeg zamenika Petrita Seljimija o "velikom uspehu" koji Kosovo čeka, iako su i oni priznavali da se radi o teškoj borbi. Takva propaganda je bila vidljiva još od jula 2015, kada je započela ova trka.

U izveštaju se dodaje i da su svi oni koji su pokušavali obazrivo da ukažu na riskantnost ovakvog poduhvata kosovske diplomatije – bili izvrgavani ruglu. A onda, kada Kosovo sa 92 glasa, dakle tri manje, nije primljeno u UNESCO, tvorci kampanje nisu preuzeli odgovornost, već su i to prikazali kao uspeh – "falila su samo tri glasa".

Čitav proces privatizovan

"Ministar spoljnih poslova je nekako privatizovao čitav proces, ne samo u javnosti, već i u celini," navodi se dalje u izveštaju i objašnjava da nije bilo dovoljno koordinacije, da su druga ministarstva i institucije bili nedovoljno uključeni, kao što su univerzitet, ministarstvo sporta i kulture, akademija nauke i umetnosti i institucije koje se bave kulturom. 

U središtu kampanje kulturno nasleđe umesto "potencijala u obrazovanju i nauci"

U izveštaju se kritikuje i to što je Kosovo u svojoj kampanji, osim što je kasno počelo sa njom, u središte postavilo temu kulturnog nasleđa, ne oslanjajući se na svoje potencijale u obrazovanju i nauci, što su važne komponente UNESCO-a.  

Kampanja Srbije snažna i koordinisana, kosovski zvaničnici je ignorisali

"Za razliku od kampanje Kosova, ona iz Srbije bila je snažna. Koordinisana sa državnim institucijama, duhovnim i akademskim, pokrenuta je kampanja 'No Kosovo in UNESCO'. Političari su lobirali na marginama, ali kroz ambasade, čineći da one glasaju protiv kosovske diplomatije," navodi se u izveštaju. Dodaje se i da su iz Srbije slata pisma svima za koje je procenjeno da su važni u sprečavanju ovog procesa.

Tako su Ban Ki-Muna podsetili na to da se Kosovo kao teritorija, po postojećoj rezoluciji SB 1244, nalazi pod upravljanjem UN-a i ne može u takvom kontekstu, a po međunarodnom pravu – da se tretira kao subjekat – država, te se ne može primiti u UNESCO, navodi se kao primer srpskog lobiranja u ovom izveštaju.

Takođe se podseća da je i srpska akademija nauka i umetnosti pisala svojim kolegama širom sveta, upozoravajući na rizik promene konteksta kulturnog nasleđa na Kosovu, ali i da je otac Sava Janjić "tražio odlaganje kosovske aplikacije" do prenošenja ovog razgovora na dijalog u Briselu, gde će se "utvrditi institucionalni mehanizmi za zaštitu crkava sa međunarodnim garancijama", kako bi se izbeglo, kako je on zatražio – da one postanu deo "nacionalističkih napada, pošto trenutna legislativa na Kosovu nije dovoljno jasna i može biti predmet unilateralnih promena".

"Spoljna i unutrašnja politika na Kosovu su skoro u potpunosti ignorisale ovu kampanju Srbije," zaključuje se u izveštaju. 

Srbija nije kritikovana što je sprečila članstvo Kosova u UNESCO, sumnje u uspešnost briselskog dijaloga

Podsećajući na tačku 14 Briselskog sporazuma prema kojoj je dogovoreno da "nijedna od strana neće drugu blokirati, ili druge ohrabrivati da blokiraju napredak druge strane prema njenom putu ka EU", u izveštaju se naglašava da Srbija nije kritikovana iako je upravo to učinila, sprečavajući Kosovo da postane član UNESCO-a.

"Slučaj UNESCO je stavio sumnju na to koliko je uspešan ovaj dijalog," naglašava se u izveštaju, kao i to da su neki srpski zvaničnici iskazali "visok nivo mržnje", a što je "u velikoj suprotnosti sa tim šta pokazuju srpski zvaničnici kada sednu sa predstavnicima kosovske vlade".

Srbija uspešna u protivljenju članstvu Kosova u UNESCO od 2006; Kosovo plaća "račune srpske diplomatske propagande"​

U izveštaju "Šta je krenulo naopako sa članstvom u UNESCO" podseća se i na diplomatske uspehe Srbije, od prvog 2006, kada su četiri manastira na Kosovu stavljena pod zaštitu upravo UNESCO-a, a bez, kako se u izveštaju kritikuje – prethodne saglasnosti Kosova i provere da li se krše kosovski zakoni. Navode se i promene koje su preduzete potom na promeni spoljašnjosti same Pećke patrijaršije, "u duhu promene istorije". "Ona je izgubila vizantijski duh!", navodi se u izveštaju, uz kritike na to da Kosovo, uprkos svemu, i dalje plaća "račune srpske diplomatske propagande", povezujući to sa martovskim pogromom 2004:

"Oko 6 miliona kosovskih poreznika investira u kulturno nasleđe – spomenike. Pravoslavci su podneli 200 prijava protiv demonstranata, od kojih je 143 zatvoreno, 67 su bili zatvoreni više od godinu, a postoje i slučajevi kazne do 16 godina. Treba napomenuti da se država Kosovo i tada i sada distancirala od ovih nereda." 

Sa druge strane, niko ne pominje, dodaje se u izveštaju, da je "za vreme rata 1998/99, spaljeno oko 220 džamija, od kojih je većina izgrađena za vreme Otomanske imperije," da je Srbija iz kosovskog muzeja odnela i vredne arheološke artefakte još iz 13. veka, kao i da je samo "'Boginja na tronu' vraćena svojim korenima" – za šta je Kosovo "odlučilo da ne pominje" tokom svog lobiranja u UNESCO.

Srbija je zainteresovana da otvori pitanje kulturnog nasleđa sa Kosovom, ali u Briselu. Ona želi da dobije više od Aneksa 5 Ahtisarijevog plana kojim se stvara nova realnost stvaranja novog političkog, potpuno nezavisnog entiteta na Kosovu – "države u državi", ocena je ovog izveštaja.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.