U Prištini je danas održan protest, odnosno, kako je nazvan, „marš protiv srpske politike prema albanskim naseljima u Srbiji“.
Protest je, kako je najavila Gazeta Express, organizovao organizacioni savet Narodne skupštine za Kosovo i Unija civilnog društva Albanaca.
Razlog održavanja ovog „marša“ je, kako su obrazložili organizatori, politika zvaničnog Beograda prema gradovima koji su pretežno naseljeni Albancima – Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Prema dostupnim snimcima koje je objavio prištinski Kallxo, može se videti da su kolonu predvodili organizatori, sa raznim zastavama, ali i transparentima na albanskom jeziku.
Pored kosovske zastave, videle su se albanska i hrvatska, ali i zastava „OVK“.
Na protestu je poručeno da je situacija Albanaca u ovim mestima „veoma ozbiljna i da se stalno krše njihova prava“.
„U ovim naseljima se stalne krše ljudska prava. Glavni problem je u tretmanu Albanaca u Srbiji, oni su diskriminisani od strane srpske države u zdravstvenom sektoru i situacija je veoma ozbiljna“, poručio je jedan od organizatora Dašamir Urući, prenosi Ekonomiaonline.
On je ujedno zatražio da se o ovoj temi razgovara u okviru dijaloga između Beograda i Prištine.
Istovremeno, Ljinda Šaćiri, koordinatorka Narodne skupštine Albanije, takođe je iznela tvrdnje da su Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi – diskriminisani.
„Ovaj deo je ostao nepravedno podeljen. Srpska država ih diskriminše i danas kažemo ‘stop’. Kao građanka Medveđe zahtevam pravo i slobodu koja pripada svima nama“, poručila je Šaćiri, prenosi isti medij.
Protestna šetnja je krenula od glavnog trga u Prištini, a završila se ispred kosovske vlade.
Pitanje položaja Albanaca se posebno aktuelizovalo od dolaska na vlast kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koji, kroz njegov tzv. „reciprocitet“, govori o položaju Albanaca u centralnoj Srbiji u negativnom tonu, navodeći da su oni diskriminisani, dok istovremeno, u kontekstu razgovora u Briselu, propagira „jednakost prava manjinskih zajednica“.
On se u više navrata sastajao sa predstavnicima Albanaca u Srbiji, koji su ponavljali tvrdnje da su diskriminisani od strane Srbije.
Albanci koji žive u Preševu, Medveđi i Bujanovcu već mesecima pokušavaju da rešavanje statusa Srba na Kosovu povežu sa statusom Albanaca u ovim opštinama.
Inicijativa je usledila nakon sve češćih zahteva Zapada da Priština formira ZSO, koju su pratili zahtevi kosovskog premijera – da se dodele recipročna prava Albancima na jugu Srbije, ali i navodi o internacionalizaciji albanskog pitanja.
Predstavnici Albanaca u Srbiji izjavljivali su potom da pitanje manjina ulazi u novu fazu na Balkanu, koja je „dobra za simetričan tretman pozicija“.
Marta meseca usledila je i diplomatske poseta delegacije Albanaca SAD-u, nakon koje su saopštili da su dobili garancije ove zemlje za podršku pitanju Albanaca u Srbiji.
Ujedno su kritikovali izaslanika EU, Miroslava Lajčaka zbog toga što se sastaje sa Srpskom listom, ali ne i sa njima, tražeći i od njega da se u proces dijaloga Beograda i Prištine uključi pitanje Albanaca na jugu Srbije.
Krajem marta, međutim, američki ambasador u Srbiji, Kristofer Hil, poručio je da dijalog Beograda i Prištine ne predviđa reciprocitet statusa, odnosno da se briselski dijalog ne tiče pitanja manjina u Srbiji.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
