Na Kosovu se danas, po prvi put, obeležava Dan sećanja na žrtve seksualnog nasilja tokom ratnog sukoba 1999. godine. Ovim povodom u Prištini je održan marš, a kod spomenika „Heroina“, počast su odali prištinski zvaničnici.
Kosovska vlada je na prekjučerašnjoj sednici, a na predlog Vjose Osmani, 14. april proglasila Danom sećanja na žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.
Ovaj dan kosovska predsednica odabrala je zbog, kako je saopštila, navodnog silovanja maloletne devojčice u Babinom Mostu 1999. godine, koja je i prisustvovala današnjem maršu u Prištini.
„U znak podrške žrtvama seksualnog nasilja za vreme rata na Kosovu“, naziv je marša u organizaciji platforme „Budi moj glas“, kabineta kosovske predsednice i centra za rehabillitaciju žrtava torture održanog u podne.
Mnogobrojni okupljeni, među kojima su većinu činile žene, su sa glavnog trga prošetali do spomenika „Heroina“.
Na ovaj spomenik cveće su položili i kosovski premijer Aljbin Kurti i ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju.
Kurti je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, počast odao žrtvama seksualnog nasilja koje su preminule, a preživelima „zbog njihove snage“.
„Premijer Kurti, zajedno sa ministarkom pravde Aljbuljenom Hadžiju, položio je cveće ispred spomenika koji obeležava sećanje na hiljade žena i devojčica, muškaraca i dečaka, žrtava i preživelih seksualnog nasilja, koje je korišćeno kao ratno oružje od strane srpske okupatorske snage u poslednjem ratu na Kosovu“, navodi se u sapštenju kabineta kosovskog premijera.
Okupljenima se obratila Aljbuljena Hadžiju, poručivši da će strategija za tranzicionu pravdu uskoro biti finalizovana.
„Zajedno smo da podignemo svest društva o užasu koje su žrtve doživele. Rat na Kosovu je imao ozbiljne posledice. Hiljade žena i devojaka, uključujući i muškarce, zlostavljali su ratni zločinci. Mi obeležavamo ovaj dan, priznaćemo uticaj tekućeg uticaja koji zločini imaju na žrtve“, poručila je Hadžiju, prenosi Koha.
Polaganju cveća prisustvovali su i predstavnici kosovske vlade, ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja, ministarka ekonomije Artane Rizvanoli, ministarka industrije, preduzetništva i trgovine Rozeta Hajdari, ministar životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture Ljiburn Aljiu, lider poslaničke grupe Samoopredeljenje Mimoza Kusari-Ljilja, predsedavajuća Komisije za verifikaciju statusa oštećenih tokom rata Ljeonora Seljmani i drugi predstavnici kosovske vlade.
Kosovski parlament je 2014. godine usvojio zakon kojim se žrtvama seksualnog nasilja priznaje status žrtve i omogućava im da dobiju penziju do 220 evra mesečno.
Naime, ovim zakonom su obuhvaćene osobe koje su bile žrtve napada od 27. februara 1998. godine, kada je počeo oružani sukob na Kosovu, do 20. juna 1999. godine, kada su se posle NATO bombardovanja srpske snage povukle sa Kosova.
Komisija kosovske vlade za priznavanje i proveru statusa žrtava seksualnog nasilja tokom rata zvanično je počela sa radom u februaru 2018. godine. Rok za podnošenje zahteva za priznavanje i proveru ovog statusa je pet godina od početka rada komisije, koji je istekao ove godine, a potom je produžen na još dve godine.
Šefica ove Komisije, Ljeonora Seljimi, kazala je jula meseca prošle godine, a preneo RTK2, da je do tada status žrtve priznat za 1.217 žena i 57 muškaraca, a da se ukupno prijavilo 1.736 osoba.
Broj registrovanih do sada se smatra veoma malim u poređenju sa cifrom od „više od 20.000“, odnosno „oko 25.000“ žrtava seksualnog nasilja, koju već godinama unazad ističu prištinski zvaničnici.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
