Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu (IKKL) predstavio je preliminarnu listu od ukupno 13.227 osoba ubijenih, prisilno nestalih i preminulih kao posledica rata. Kurti poručio da „nema pravde bez istine“.
Dan nakon što je u selu Mala Kaludra kod Zubinog Potoka počela ekshumacija u okviru istrage o sumnji na ratni zločin, Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu (IKKL) predstavio je u Prištini preliminarnu listu od ukupno 13.227 osoba ubijenih, prisilno nestalih i preminulih kao posledica rata na Kosovu.
Od tog broja, 12.230 odnosi se na period od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine, dok je 997 osoba evidentirano za period od 21. juna 1999. do 31. decembra 2000. godine.
Na predstavljanju izveštaja prisustvovao je vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti, koji je ocenio da je reč o važnom koraku u dokumentovanju ratnih stradanja.
„Nema pravde bez istine, nema izlečenja bez pravde i nema održive budućnosti bez sećanja. Ovaj izveštaj predstavlja institucionalno svedočanstvo o visokoj ceni slobode koju danas zajedno uživamo. On predstavlja ljude, živote, porodice i priče koje se ne mogu svesti na brojke, ali koje naša država ima obavezu da dokumentuje tačno, dostojanstveno i odgovorno“, rekao je Kurti.
On je naveo da je za period od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine dokumentovano ukupno 12.230 žrtava rata na Kosovu.
„Od ukupno 12.230 žrtava dokumentovanih za period od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine, čak 9.948, odnosno 81,3 odsto, ubijeno je između marta i juna 1999. godine. Među njima je 1.047 ubijene dece, 94 dece koja su preminula kao posledica rata, dok se još 100 dece vodi kao nestalo“, rekao je Kurti.
Istakao je da će Institut nastaviti da dopunjava bazu podataka kako budu prikupljane i proveravane nove informacije.
Direktor Instituta Atdhe Hetemi precizirao je da preliminarna lista trenutno obuhvata ukupno 13.227 osoba ubijenih, prisilno nestalih i preminulih kao posledica rata. Prema njegovim rečima, od ukupnog broja, 12.230 osoba stradalo je u periodu od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine, dok je za period od 21. juna 1999. do 31. decembra 2000. godine evidentirano još 997 osoba.
Hetemi je objasnio da preliminarna lista obuhvata tri kategorije žrtava – osobe ubijene tokom rata, prisilno nestale osobe i one koje su preminule kao posledica rata. Kako je naveo, u pitanju nije konačan popis svih ratnih žrtava, već prva institucionalna lista zasnovana na metodologiji Instituta, koja će se i ubuduće dopunjavati.
Direktor Instituta Atdhe Hetemi rekao je da današnje predstavljanje ne označava završetak procesa, već početak izgradnje zvanične baze podataka o ratnim žrtvama.
Kako je naveo, preliminarna lista rezultat je višegodišnjeg prikupljanja i provere podataka iz različitih izvora, uz primenu unapred utvrđene metodologije.
Prema njegovim rečima, Institut je tokom rada razmatrao i dodatnih 267 slučajeva, ali oni nisu uvršteni u preliminarnu listu jer nisu ispunjavali metodološke kriterijume ili nisu pripadali vremenskom i sadržinskom okviru istraživanja.
Hetemi je naglasio da će lista nastaviti da se dopunjava kako budu prikupljani novi podaci, proveravana dokumentacija i potvrđivani pojedinačni slučajevi.
On je dodao da cilj Instituta nije samo utvrđivanje broja žrtava, već stvaranje jedinstvene institucionalne baze koja će dokumentovati okolnosti njihovog stradanja i predstavljati trajni izvor podataka za buduća istraživanja.
Mala Kaludra
Predstavljanje preliminarne liste usledilo je dan nakon što je pitanje ratnih zločina ponovo intenzivirano dospelo u fokus javnosti na Kosovu, nakon početka ekshumacije na lokaciji u selu Mala Kaludra kod Zubinog Potoka.
Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je u utorak da su na toj lokaciji pronađeni posmrtni ostaci za koje se sumnja da potiču iz ratnog perioda, ali da njihov identitet još nije utvrđen. Prema nalogu tužilaštva angažovani su Institut za sudsku medicinu i druge nadležne institucije, a ekshumacija i forenzičke analize se nastavljaju.
Veče pre toga u Zubinom Potoku uhapšena su i dvojica Srba pod sumnjom da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva tokom sukoba na Kosovu. Sud im je u međuvremenu odredio meru pritvora.
Tema je tokom jučerašnjeg dana dominirala medijskim izveštavanjem na albanskom jeziku. Brojni portali i televizije izveštavali su sa mesta ekshumacije tokom čitavog dana, prenosili izjave zvaničnika, kadrove sa specialnom policijom i objavljivali različite informacije o slučaju.
Među njima su se pojavile i tvrdnje o mogućem identitetu pronađenih posmrtnih ostataka, uključujući spekulacije da bi mogli pripadati grupi nestalih kosovskih Albanaca iz Severne Mitrovice. Takve informacije, međutim, do sada nisu potvrdili ni Institut za sudsku medicinu, ni Specijalno tužilaštvo, koje su saopštile da će identitet eventualno biti moguće utvrditi tek nakon završetka ekshumacije i DNK analiza.
Na lokaciju je juče izašao i vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja, koji je poručio da kosovske institucije neće odustati od potrage za nestalima i procesuiranja odgovornih za ratne zločine, uz tvrdnju da će istraga biti nastavljena „dok ne bude pronađena poslednja nestala osoba i kažnjen svaki odgovorni“. Istovremeno je optužio Srbiju da opstruiše rasvetljavanje sudbine nestalih i poručio da „Srbija mora da plati cenu genocida“.
Zbirno o broju žrtava, kontekst isključivo albanski civili
Broj od 12.230 žrtava, koji je danas ponovo izneo Aljbin Kurti, godinama je jedan od najčešće navođenih podataka u obraćanjima najviših kosovskih zvaničnika kada govore o ratu na Kosovu.
U političkim govorima i javnim nastupima ovaj broj najčešće se spominje u kontekstu stradanja Albanaca tokom rata, bez detaljnijeg objašnjenja njegove strukture.
Takođe, današnja prezentacija Instituta pokazuje da se broj od 12.230 odnosi na osobe obuhvaćene preliminarnom listom koje su ubijene tokom perioda rata od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine.
Istovremeno, preliminarna lista obuhvata ukupno 13.227 osoba, uključujući i 997 slučajeva evidentiranih za period od 21. juna 1999. do 31. decembra 2000. godine.
Istovremeno, Institut na današnjoj prezentaciji, barem prema raspoloživim medijskim izveštajima iz Prištine, nije predstavio detaljnu strukturu ovih 12.230 žrtava prema nacionalnoj pripadnosti, statusu civila ili pripadnika oružanih formacija, niti prema drugim kategorijama.
Takva statistička razrada već godinama postoji u okviru Kosovske knjige pamćenja (Kosovo Memory Book), koju vode Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (HLCK), a koja predstavlja jednu od najdetaljnijih pojedinačnih baza podataka o ratnim žrtvama na Kosovu.
Dok je Institut danas predstavio preliminarnu institucionalnu listu koja će se, kako je najavljeno, dopunjavati, Kosovska knjiga pamćenja nastala je kroz dugogodišnje dokumentovanje pojedinačnih slučajeva i kontinuirano se ažurira, ali je i opšte prihvaćena baza podataka, sa pojedinačnim popisom žrtava.
Šta pokazuju podaci Fonda za humanitarno pravo?
Kosovska knjiga pamćenja (Kosovo Memory Book), koju vode Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (HLCK) jedna je od najdetaljnijih i najduže vođenih baza podataka o ratnim žrtvama na Kosovu jeste
Prema ovoj bazi, za period od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine dokumentovano je ukupno 13.535 ubijenih i nestalih osoba. FHP navodi da je baza u međuvremenu dopunjena na 13.625 individualno dokumentovanih slučajeva, ali da se poslednja javno objavljena detaljna statistička razrada i dalje odnosi na bazu od 13.535 žrtava.
Prema toj strukturi, među dokumentovanim žrtvama nalazi se:
10.812 Albanaca,
2.197 Srba,
526 Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i pripadnika drugih zajednica.
Kada je reč o statusu žrtava, FHP navodi da je dokumentovano ukupno 10.317 civilnih žrtava, i to:
8.676 Albanaca,
1.196 Srba,
445 pripadnika ostalih zajednica.
Istovremeno, dokumentovana je pogibija 3.218 pripadnika oružanih formacija, među kojima:
2.131 pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i Oružanih snaga Republike Kosovo (FARK),
1.084 pripadnika Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije,
tri pripadnika KFOR-a.
Fond za humanitarno pravo naglašava da se ovi podaci ne zasnivaju na procenama, već na individualno dokumentovanim žrtvama, utvrđenim imenom i prezimenom, na osnovu višegodišnjeg prikupljanja i provere dokumentacije iz više izvora.
Iako se broj od oko 12.000 žrtava godinama često pojavljuje u javnim obraćanjima kosovskih zvaničnika kada govore o ratnim stradanjima, detaljna statistika FHP pokazuje da dokumentovana baza žrtava obuhvata stradale pripadnike svih zajednica, civile i pripadnike različitih oružanih formacija, a ne samo jednu kategoriju žrtava.
Istovremeno, razlika postoji i u vremenskom periodu na koji se odnose podaci predstavljeni na konferenciji i oni iz Kosovske knjige pamćenja. Kurti je danas govorio o 12.230 žrtava dokumentovanih za period od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine, dok je Institut saopštio da je za period od 21. juna 1999. do 31. decembra 2000. godine evidentirano još 997 osoba ubijenih, nestalih ili preminulih kao posledica rata. Kosovska knjiga pamćenja, s druge strane, obuhvata čitav period od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.
Svečlja iz Male Kaludre: „Srbija mora da plati cenu genocida“
Institut za sudsku medicinu: U Maloj Kaludri kod Zubinog Potoka pronađeni posmrtni ostaci ljudskog…
TV Dukađini: Specijalne policijske jedinice i EULEX u Maloj Kaludri, traže masovnu grobnicu
U Zubinom Potoku uhapšena dvojica osumnjičenih za ratni zločin; Kancelarija za KiM tvrdi da…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
