U Gračanici tribina o saradnji Grka i Srba: Vezuje nas vera i tradicija

Udruženje Srpsko-grčko društvo i Dom kulture „Gračanica“ organizovali su tribinu na temu „Ujedinjenje radi očuvanja hrišćanstva i pravoslavnog identiteta Grka i Srba u doba globalizacije“.

O potrebi saradnje Grka i Srba radi očuvanja hrišćanstva i njihovog pravoslavnog identiteta u doba globalizacije govorili su prof. dr Aleksios Panagopulos, dr Hristos Aleksopulos predsednik Srpsko-grčkog pokreta, Slaviša Filipović poverenik za Кosovo i Metohiju, Aleksandar Gudžić istoričar, a moderator tribine bio je Bojan Milić, politikolog.

Doktor specijalista medicine Hristos Aleksopulos kaže da se na Kosovu i u Gračanici oseća kao kod kuće. Za Kosovo je posebno vezan jer radi ovde već tri decenije.

“Nema boljeg primera od srpskog i grčkog koliko je pravoslavna vera oslobodila nas od viševekovnog ropstva i formirali smo moderne i slobodne države. Kroz naše zajedništvo čuvamo veru i tradiciju koju su nam ostavili preci. Jedinstvo je proces, moramo iskoristiti na našu korist. Zajedno smo bili, zajedno jesmo i zajedno ćemo biti”, kazao je Hristos.

Kazao je da ćemo “globalizaciju najbolje iskoristiti tako što ćemo nauku, tehnologiju i sve dobrobiti koje sa sobom nosi, iskoristiti da ojačamo naše jedinstvo”.

“Digitalizacija i društvene mreže mogu biti korišćene na korist promovisanja crkve i pravoslavlja. Da crkva bude temelj, oslonac i najbliži savetnik državi. Digitalna biblioteka biće dvojezična i predstaviće digitalizovani oblik našeg kulturno istorijskog nasleđa. Hoćemo da napravimo najbogatiju kolekciju zajedništva Srba i Grka od starijih dana do danas”, zaključio je on.

Čovek sa trostrukim doktoratom, akademik prof. dr Aleksios Panagopulos kaže da Srbe i Grke ujedinjuje pravoslavna vera. Njegova tema izlaganja je “Balkan i pravoslavlje”

“Balkan iako je živeo vekovima pod Turskim jarmom, nije izgubio svoju veru. Istorijski karakteristično je da 15. januara 1942. godine potpisan pakt između kralja Grčke i kralja Srbije za međubalkansku uniju. Danas živimo u velikim promenama koje će postati još veće. Oduvek je postojala potreba unapređenja odnosa Grka sa Srbijom”, istakao je on.

Istoričar Aleksandar Gudžić govorio je o modernoj istoriji Grka i Srba, i koliko je veza između njih jaka, duboka i ukorenjena.

“Srpska Pravoslavna Crkva je svoju autokefalnost 1919. dobila od Nikijskog carstva. Srpska srednjovekovna država je deo Vizantijskog komonvelta i Vizantijske kulture. Što se tiče modernih odnosa u poslednja dva veka, ti odnosi su varirali, išli od uspona ka zahlađenju odnosa. Srbi su krenuli u nacionalni preporod 1804. godine i stvaranje moderne države”, kazao je Guđić.

Prvi sporazum Srpske autonomne i Grčke nezavisne države potpisan je 1827. godine. Tadašnji knez Mihajlo Obrenović i grčki kralj Đorđe I potpisali su sporazum o zajedničkom suprostavljanju Osmanskoj imperiji.

“Do zahlađenja odnosa Srpske i Grčke države dolazi nakon Berlinskog kongresa i Velike istočne krize. Do uspostavljanja novog dogovora i saradnje dolazi krajem 19. veka kada se i jedna i druga država suočavaju sa Bugarskom. To zahlađenje odnosa između Srba i Grka vidljivo je već 1897. godine kada Grčka vodi rat protiv Osmanske imperije oko Krita”, dodao je on.

Slaviša Filipović, poverenik za KiM, rekao je da Srbima na Balkanu nema niko bliži od Grka.

„Zajedno smo, i moramo raditi u kontinuitetu naših zajedničkih veza na kulturnom, ekonomskom i svakom drugom planu, jer samo zajedno možemo odgovoriti na sve izazove koje nam donosi moderno vreme“, kaže.

“S obzirom da nas vezuje hrišćanstvo i pravoslavlje, a da smo još od vremena Nemanjića živeli jedni pored drugih. Možemo da se setimo da su nam nedavno naša braća sagradili Hirurški centar koji i dan danas funkcioniše i u kome se mi lečimo. Nikada nećemo zaboraviti da su upravo oni bili tu kada malo ko jeste”, rekao je Filipović.

Učesnici tribine su poručili da dobri odnosi koje sada imaju Grci i Srbi moraju da se prenose i na nove generacije.

Kim



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.