U Briselu bez dogovora o telekomunikacijama: Sporno više pitanja

Ni nakon pet dana razgovora, delegacije Beograda i Prištine nisu postigle dogovor o telekomunikacijama, potvrdili su šefovi pregovaračkih timova – direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić i kosovska ministarka za dijalog, Edita Tahiri. Iz Beograda navode da nisu pristali na "stvaranje telekomunikacionih enklava" za Srbe, gde ne bi bilo pokrivenosti signalom koju imaju sada, kao i to da se imovina Telekoma Srbije na KiM-u, koja bi trebalo da se prenese na novu ćerku kompaniju u kosovskom sistemu, predstavi kao svojina Telekoma i Pošte Kosova. Iz Prištine ističu da su "kategorički odbijali" zahteve "srpske strane" koji su "izlazili van okvira" sporazuma o telekomunikacijama, kroz "postavljanje antena širom Kosova", te da "srpska strana imala nameru da okupira imovinu Telekoma Kosova". Kada će se održati sledeći razgovori nije poznato.

Tokom petodnevnih razgovora, kako su ranije preneli beogradski mediji, pregovaralo se o broju lokacija za bazne stanice južno od Ibra i o frekvencijama, što se direktno odnosilo na pokrivenost srpskih sredina signalom Telekoma Srbije, ali i o imovini Telekoma koja se nalazi na KiM-u, a koja bi trebalo da se prenese na njenu ćerku kompaniju – registrovanu u kosovskom sistemu. Iako je jedna od ključnih tema za Prištinu bio telefonski pozivni broj, nije potvrđeno da se o njemu razgovaralo, ili da je postignut konačan dogovor. Da je napretka, ipak, bilo, potvrdili su i Beograd i Priština. 

Đurić: Nismo dozvolili telekomunikacione enklave

"Konačnog dogovora o telekomunikacijama, iako je napravljen određeni napredak, nema. Nismo dozvolili da naša kompanija, naš narod na KiM bude stavljen u nekakvu vrstu 'telekomunikacionih enklava' u kojima ne bi imali ni pokrivenost koju imaju sada," naveo je Đurić, a preneli beogradski mediji.

On je dodao i da delegacija Beograda nije pristala na uslove koji bi podrazumevali da "srpska deca na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici ne bi imala pristup Internetu i svim drugim servisima, onako kako bi trebalo da imaju svi ljudi, bilo gde u Srbiji, ili gde se koriste mobilna telefonija".

Nismo dozvolili da se imovina Telekoma Srbije predstavi kao imovina kosovskog telekoma

"Nismo dozvolili da se napravi presedan po pitanju imovine. Da se imovina koja se prenosi na novu ćerku kompaniju Telekoma Srbija predstavi kao svojina Telekoma i Pošte Kosova, kako je to Priština zahtevala, iako znamo da je reč o objektima koji su građeni velikim delom posle 2004. godine," rekao je Đurić.

Niko ne može da se igra sa državnim i nacionalnim interesom

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju istakao je i da sa Beogradom može da se dogovara, ali ne jezikom ucena, i da "niko ne može da se igra sa onim što je državni i nacionalni interes".

"Sa Srbijom uvek može ozbiljno da se razgovara i postiže dogovor. Sa Srbijom nikada ne može da se razgovara jezikom ultimatuma i ucena. Ostajemo posvećeni tome da naše obaveze sprovodimo i nadamo se da ćemo u budućnosti naći partnere sa kojima ćemo moći da se ljudski dogovorimo," dodao je on. 

Iz beogradske delegacije navode i da je u pitanju bilo "jedno od najtežih pregovaračkih iskustava za četiri i po godine pregovora".

Tahiri: Štitili smo interes "države" i kategorički odbijali zahteve Beograda da "okupiraju imovinu Telekoma Kosova"

Sa druge starne, kosovska ministarka, Edita Tarhir, saopštila je da je delegacija Kosova "sve vreme štitila interes države", sporazum o telekomunikacijama i akcioni plan, i "kategorički odbijala zahteve srpske strane koji su izlazili van okvira sporazuma o telekomunikacijama", navodeći da je postignut "mali napredak u nekim aspektima".

"Kao što je ranije rečeno, srpska strana je tražila proširenje sporazuma o telekomunikacijama, kroz postavljanje antena širom Kosova i imala je nameru da okupira imovinu Telekoma Kosova," navodi se u saopštenju kosovske vlade i dodaje:

"Delegacija Kosova je odgovorila srpskoj strani da su ove crvene linije postavljene sporazumom telekomunikacijama i da ne dopuštaju odstupanja od sporazuma."

Sporazum postignu prošle godine, ključne tačke nesprovedene

Sporazum o telekomunikacijama postigli su srpski premijer, Aleksandar Vučić i kosovski premijer, Isa Mustafa, avgusta prošle godine, u paketu sporazuma o Zajednici srpskih opština, integraciji srpskih pravosudnih radnika u kosovski sistem i glavnom mitrovičkom mostu. Sporazumom je dogovoreno da će Kosovo dobiti svoj pozivni broj – 383, a da će se Telekom Srbije registrovati u kosovskom sistemu i aplicirati za licencu mobilne telefonije kako bi mogao, kako tvrdi kosovska strana, privremeno da nastavi da funkcioniše na KiM-u.

Iako je, u međuvremenu, registrovana ćerka firma Telekoma Srbije u kosovskom sistemu i dodeljena joj privremena dozvola za rad, te održano više razgovora o telekomunikacijama, između ostalog, ranije ovog meseca i avgusta, sporazum nije do kraja sproveden – Kosovu nije dodeljen pozivni broj, a ćerka firma Telekoma Srbije još uvek nije počela sa radom na terenu u okviru kosovskog sistema.