Dragi Saša,
Strah od administracije predsednika Trampa izgleda da diktira novu kosovsku „predsedničku dramu“. Strah od novog sporazuma o političkom i pravnom regulisanju odnosa Kosova i Srbije, koji se ne može odbaciti, manifestuje se i novom krizom kod nas da bi se „kupilo vreme“ do američkih međuizbora.
Ovo je, nakratko, jedan od ključnih razloga zašto se – umesto pravog vođstva – ulazi u novi izborni ciklus, uključujući i odnose predsednice Vjose Osmani sa američkom administracijom, kao i njeno učestvovanje u Odboru za mir. Znači, beži se od odgovornosti.
Formalno, Skupština Kosova nije izabrala novog predsednika do 5. marta – poslednjeg roka da se izbegnu novi izbori, kojem je prethodila prava igra prestola koju je vodio Kurti kako bi politički eliminisao Vjosu Osmani. Ona je dekretom raspustila Skupštinu po ustavnom roku, a vlada je pokrenula postupak ocene ustavnosti predsedničkog dekreta pod izgovorom da je neustavan jer procedura za izbor predsednika nije završena. Ustavni sud je uveo privremenu meru kojom se do 31. marta suspenduje primena dekreta predsednice Osmani o raspuštanju Skupštine i istovremeno zabranio bilo kakvu radnju kosovske Skupštine do tog datuma.
Drama sa pokrenutim procesom pred Ustavnim sudom, te frontalni napad Kurtijeve stranke i vlade protiv Osmani, već je viđena matrica političkog delovanja. Ona je proglašena za izdajnika koji je skovao zaveru sa Edijem Ramom, Grenelom i posredno Vučićem da sruši Kurtijevu vladu. Poznat rečnik, zar ne?
Ustavni sud je postao adresa za nedostatak političkog procesa i političke odgovornosti, kao i za neprekidne krize koje Kosovo ne može još dugo da podnese.
I Srbi na Kosovu imaju novu preokupaciju – početak primene dva zakona, o strancima i stranim vozilima, čija se primena dugo odlaže. Međutim, ulazak Kosova u bezvizni režim sa EU doveo je do kraja tog odlaganja. Na Kosovu ima više vozila sa registracijom Albanije nego Srbije; ove poslednje koriste i Albanci iz Preševske doline, kao i iz Severne Makedonije. Ovo je važno znati zbog celokupnog konteksta.
Međutim, kod Srba postoji strepnja jer se ti zakoni indirektno dotiču i celokupnog sistema obrazovanja i zdravstva koji su u sistemu i finansirani iz Srbije, tj. paralelnih institucija na Kosovu. Srž straha leži u nepoznanici kako će se davati dozvole za rad osobama koje rade u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama.
Njihova strepnja poprima velike razmere zbog apsolutnog nedostatka informacija o procesu koji se vodi u Briselu baš o modalitetima primene ovih zakona. Vlada Kosova se nije baš proslavila komunikacijom sa Srbima, niti olakšicama koje su potrebne da se dobiju tražena dokumenta. Vlada Srbije ćuti, kao i Brisel. Po pravilu, što je manje transparentnosti, to je više raznih spekulacija, koje potom vode strahu i psihozi.
Valjda ćemo do 15. marta saznati rezultate razgovora u Briselu o modalitetima primene tih zakona. A sasvim sigurno nećemo znati rasplet kosovske predsedničke drame.
Ne mogu da verujem da se vrtimo u krug sa istim temama u raznim pakovanjima. I tako će biti dok ne dođe do jednog vrednosnog političkog okupljanja koje će završiti sa, nažalost, dominantnom politikom prošlosti koja nam diktira sadašnjost i krade budućnost.
Iskreno,
Ilir
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
