Danas se proslavlja praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina. To je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika a poseban značaj mu se pridaje u srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
Manastir Gračanica danas proslavlja svoju hramovnu slavu. Na Severu je centralni događaj Gospojinski sabor u manastiru Sokolica. Od jutros se tradicionalno na sabor vernici okupljaju i u manastiru Visoki Dečani.
U manastiru Gračanica liturgiju je jutros služio iguman manastira Draganac otac Ilarion.
Otac Ilarion osveštava slavski kolač u manastiru Korminjani
„Ovaj veliki praznik zajedno sa svima nama, a posebno monahinjima treba da vapi majci Božijoj zato što je ona njihova rodonačelnica. Neka blagoslov, milina i radost koja dolazi iz iskusta kada su u majčinom zagrljaju uvek bila u ovoj svetoj obitelji sa ovim sestrinstvom, sa narodom koji pohodi svetu Gračanicu, sa ovom decom koja dolaze ovde da se mole i koja se uče da zakorače na put spasenja i neka bi nas radost i rasterećenje koje dolaze iz tog zagrljaja vodile kroz ovaj život koji je težak, ali i blag zato što je u dubini svega istina božija koja neprekidno sija“, rekao je otac Ilarion, prenosi radio KiM.
Prethodno su u manastirima služena i bdenija, osveštani slavski kolači.
Hramovnu slavu prati i Velikogospojinski gračanički sabor. Ove godine obeležava se uz više manifestacija.
Povodom praznika Velika Gospojina, kako prenosi RTV Gračanica, predstavnici Udruženja veterana i penzionera Gračanice i Štrpca, položili su vence i odali počast, ispred spomen obeležja ratnicima poginulim na Solunskom frontu, u Prvom svetskom ratu, kao i poginulima u sukobima na KiM.
FOTO: RTV Gračanica
Na Tgu oslobodiocima održava se sajam meda u organizaciji Udruženja pčelara „Nukleus“, dok će u večrnjim satima na platou ispred Doma kulture u Gračanici biti održan koncert beogradske grupe „Кanda Кodža i Nebojša“.
Pokrovitelj međuopštinskog sajma meda je Kancelarija za KiM, dok koncert rok sastava predstavlja završnicu dvodnevnog multimedijalnog događaja „Noći alternativne umetnosti“ koji je spojio nastupe mladih rok muzičara i likovne umetnike, pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Pored toga, u Srpskom kulturnom centru u Prištini biće održana „Revija narodnih nošnji“ igara i pesama iz 14 srpskih sredina Кosova u organizaciji КUD „Кopaonik“ iz Leposavića u saradnji sa Srpskim kulturnim centrom iz Prištine i Domom kulture Gračanica. U Visokim Dečanima karakteristično je već godinama da ovu svetinju svakodnevno posećuje veći broj vernika, ali i posetilaca širom regiona i sveta. Redovni posetioci su i međunarodni zvaničnici. Na današnoj prazničnoj liturgiji, pored raseljenih Srba iz Dečana i Đakovice, tu su bili i pripadnici KFOR-a koji i dalje čuvaju manastir, kao i američki ambasador u Prištini, Filip Kosnet. Liturgiju je služio iguman manastira, arhimandrit Sava.
FOTO: Manastir Dečani
FOTO: Manastir Dečani
Svečano je i na Severu.
U ataru sela Boljetin, okružen zelenilom i sa predivnim pogledom na Sever Kosova, nalazi se šest vekova star manastir Sokolica, tik uz memorijalni centar podignut čuvenom albanskom kačaku Isi Boljetiniju.
On je svakog 28. avgusta centar okupljanja pravoslavnih vernika sa Severa Kosova, kao i poklonika iz drugih krajeva.
U manastiru se čuva jedinstven primer umetnosti i duhovnosti za pravoslavne hrišćane – mermerni kip Bogorodice i malog Hrista, a već vekovima postoji snažno predanje i zapisi o isceliteljskim moćima ove majke Bogorodice sa malim Hristom u naručju.
FOTO: KoSSev
Kip Presvete Bogorodice bio je jedan od najzapaženijih umetničko-istorijskih artefakta pravoslavlja na izložbi „Vizantija – snaga i moć“ održanoj u Metropolitenu, u Njujorku, pre nekoliko godina.
Upravo za Veliku Gospojinu, manastir je stecište lokalnog stanovništva i poklonika širom regiona koji dolaze da se poklone kipu.
Manastir Sokolica sagrađan je između 14. i 15. veka i kulturno-istorijsko dobro je od posebnog značaja. Iako ne postoje tačni podaci ko je bio ktitor manastira, pretpostavlja se da je to bio velmoža po imenu Musa, koji je bio oženjen jednom od sestara srpskog cara Lazara.
Sam naziv Sokolica potiče od sokolova kojih je bilo mnogo više nego danas u šumi oko manastira. Brdo na kome se nalazi manastir Sokolica je u narodu poznato kao Brdo sokolova.
Jedna od legendi u narodu o tome kako je manastir dobio ime jeste i ta da je sokolica nosila kip Presvete Majke Božje iz manastira Banjska gde se prethodno nalazio, kako bi ga spasila od turske najezde i da je sletela na visoko brdo na kojem je kasnije podignut manastir.
Uspenje Presvete Bogorodice obeležava se u mnogim pravoslavnim svetinjama širom Srbije i sveta. Bdenje uoči ovog praznika u manastiru Rakovica sinoć je služio i Patrijarh Irinej, a ovog jutra i svetu arhijeresku Liturgiju.
Nakon Velike Gospojine, 21. septembra pravoslavni hrišćani proslavljaju Malu Gospojinu. Vreme između dva praznika naziva se „međudnevicom“, za koje se u narodu veruje da je najbolji period za branje svih plodova i lekovitih trava.
O prazniku Uspenje Presvete Bogorodice
Po jevanđeljskom predanju, na ovaj dan Bogorodica je napustila ovozemaljski život, smatra se negde u 60. godini, čekajući nakon Hristovog raspeća i Vaskrsenja da se to dogodi.
„Dok je umirao na krstu, Sin njen, Isus Hristos na čuvanje ju je predao svetom Jovanu Bogoslovu“, kod koga je živela „u neprestanoj molitvi, iščekujući dan kada će otići Sinu svom“.
Poživela je dugo godina nakon Hristovog raspeća. Svojim molitvama, savetima, krotošću i trpeljivošću pomagala je svetim apostolima u širenju Božije reči.
Dok se molila jednom prilikom, javi joj se arhangel Gavrilo i blagovesti joj da će kroz tri dana da se upokoji, našta se ona veoma obradovala. Poželela je da pre svog upokojenja vidi još jednom sve apostole i želja joj bi ispunjena. Oprostivši se od apostola, „svoj duh predala je Bogu“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
U ataru sela Boljetin, okružen zelenilom i sa predivnim pogledom na Sever Kosova, nalazi se šest vekova star manastir Sokolica, tik uz memorijalni centar podignut čuvenom albanskom kačaku Isi Boljetiniju.
