Test drugog Donalda

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

Novo poljsko predsedavanje Evropskom unijom suočava se sa brojnim izazovima. Od popravljanja štete koju je ostavila mađarska predsednica, pa do uspostavljanja odnosa sa novim američkim predsednikom, Varšava se našla u centru evropskog odlučivanja.

Dok 1. januar za mnoge simbolizuje novi početak, za EU 1. januar nije bio simboličan. Za EU je 1. januar započeo novu eru. Tog dana započelo je novo poljsko predsedavanje u Savetu EU, koje je označilo i kraj noćne more mađarskog predsedavanja.

Tokom prethodnih šest meseci, Orban je izazvao glavobolje evropskim zemljama podrivajući jedinstvo EU iznutra i ponižavajući je spolja kroz svoje „misije mira“ prema Moskvi i Pekingu. U istoriji će ostati upamćen i bez presedana sukob između premijera Orbana i predsednice Evropske komisije Fon der Lejen na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.

Dok je gospođa Fon der Lejen praktično optužila Orbana da je ruski aparatščik, on je optužio nju za „krstaški rat“. Takođe, biće upamćen i bojkot mađarskog predsedništva od strane država članica EU. Čini se da nema EU zemlje sa kojom Orban nije započeo politički rat. Ovakvo ponašanje Orbana prisililo je novo poljsko predsedništvo da ne pozove Orbana na svečanu sednicu inauguracije poljskog predsedavanja EU.

Gledajući ova dva uzastopna predsedavanja EU, ne mogu biti različitija. Ona predstavljaju dva potpuno suprotna sveta. Dok poljski lider Donald Tusk smatra da je Putin kriv za rat u Ukrajini, Orban smatra da je kriv Zelenski. Dok Tusk smatra da Rusija mora biti konačno poražena u Ukrajini, Orban smatra da su hitno potrebni pregovori, prema uslovima Putina. Dok Tusk smatra da Evropa mora izgraditi potpuno nezavisnu budućnost od Rusije, Orban smatra da Rusija treba da bude saveznik Evrope. Dok Tusk smatra da je liberalna demokratija zajednički cilj zapadnih zemalja, Orban smatra da je to tajni plan Sorosa.

Danas Poljska i Mađarska predstavljaju dve alternativne budućnosti i za naše zemlje. Dok liberali u našem regionu vide u Tusku svog ideološkog partnera, Vučić ne okleva da slavi Orbana kao „brata“ i uzornog evropskog lidera. Lideri poput Tuska i Orbana dobro razumeju izazove našeg regiona. Oni nisu mnogo različiti od izazova sa kojima se suočavaju njihove zemlje.

Poljska i Mađarska dugo su bile vođene jednom partijom koja je dominirala celokupnom političkom scenom. U Poljskoj, stranka Pravo i Pravda (PiS) je bila na vlasti skoro deset godina, uspostavljajući politički sistem vrlo sličan onima u našem regionu. Degradacija javnih institucija, sumnjive privatizacije, ekstravagantno sticanje bogatstva, kontrola medija i pravosudnog sistema bile su ključne karakteristike političkog sistema pod vlašću PiS-a u Poljskoj i Fidesza u Mađarskoj.

Prošle godine, poljski narod je rekao „dosta“ i doveo Donalda Tuska na vlast. Mađarska se sada nalazi na raskrsnici, a naredni izbori predstavljaju prvi put da se rizikuje kraj Orbanove petnaestogodišnje vladavine.

Toliko oscilacija u kvalitetu demokratskih institucija, kao što smo videli u Poljskoj i Mađarskoj, razlog su zbog kojih zemlje EU i dalje imaju ambivalentan stav prema proširenju. Na temelju iskustava sa proširenjem u zemljama poput Poljske i Mađarske, EU države sada smatraju da moraju biti pažljivije kako bi se osiguralo da proces proširenja izgradi čvrste demokratske temelje u novim članicama EU. One žele da u našem regionu bude manje Orbana, a više Tuska. To je razlog zašto je fraza „fundamentals first“ postala polu-službeni slogan procesa proširenja.

Rečeno drugačije, iako novo poljsko predsedavanje i razvoj događaja u Poljskoj na prvi pogled mogu delovati kao dešavanja nevezana za naš region, ona zapravo predstavljaju vrednosnu optiku kroz koju zemlje EU posmatraju ceo proces proširenja. Što je Poljska uspešnija i što je poljsko predsedavanje EU jače kao „nova“ članica EU, to će Poljska moći snažnije da se zalaže za dalja proširenja EU prema našem regionu. Uspeh Poljske je uspeh proširenja.

U ovom kontekstu, narednih šest meseci reflektori EU biće usmereni na Varšavu, gde će se pratiti rad poljskog predsedavanja EU. Nakon haosa mađarskog predsedništva, Poljska ima zadatak da vrati normalnost u funkcionisanje institucija EU. Poljsko predsedavanje dolazi i u kontekstu dolaska novog američkog predsednika Donalda Trampa, kada će predsednik Tusk, kao predsedavajući poljskom predsedništvu EU, imati težak zadatak da postavi početni ton za transatlantsku saradnju. U tom okviru, on neće govoriti samo kao predstavnik predsedništva EU, već i kao lider zemlje sa najjačom kopnenom vojskom u Evropi i predstavnik NATO-a, koji je najviše pogođen ratom između Rusije i Ukrajine.

Kao takav, i kao blizak saveznik SAD-a, on će biti idealno pozicioniran da utiče na oblikovanje strateškog razmišljanja u Vašingtonu. Tako, na početku ove godine, nada čitave EU, ali i naša ovde na Balkanu, jeste da će dva Donalda imati više zajedničkog od samo svojih imena. To bi bio dobar znak za 2025. godinu.