Svi naši Populizmi

Oni imaju vreme, mi nemamo.

Oni mogu da lutaju i da na kraju pronađu najbolju varijantu, ili najbolje rešenje za sebe, mi nemamo više pravo da lutamo, i ako sada već ne znamo šta zapravo tražimo i šta hoćemo, to jest, šta je najbolje rešenje za nas, valjda nikada nećemo znati.

Ovde, u ovom slučaju, „Oni“ i „Mi“, čine na jednoj strani Evropljane i na drugoj strani smo svi mi koji činimo taj „Zapadni Balkan“.

Zapravo, na kraju ni oni, a ni mi nemamo kud: Moramo biti zajedno. U Evropskoj uniji.

Naravno, u ovom slučaju, ovo nije politička parola. I Dušan i ja smo najverovatnije iscrpeli sve naše izborne utakmice i kampanje. Pre dve nedelje sam citirao vrlo jasan i apsolutno tačan stav autora Predloga za proširenje EU sa novih šest država članica koje dolaze sa Zapadnog Balkana – da je članstvo u EU izbor jedne generacije.

Zapravo, u slučaju Kosova i Srbije, radi se o izboru koji bi jednom za svagda razgraničio istoriju od sadašnjosti (i budućnosti), koji bi jednom i zauvek povezao Kosovo i Srbiju sa Evropom i Zapadom, koji bi uticao na dugoročnu političku i ekonomsku stabilizaciju Kosova i Srbije.

Naravno, mnogo je toga trulo u državi Danskoj i u široj okolini koju čini Evropska unija. I tu je u pravu Dušan, u svojoj poslednjoj kolumni.

EU više nema ni političku, ni ekonomsku, ni moralnu superiornost koju je imala početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je priča EU bila zapravo glavni nosilac (naravno, u partnerstvu sa Amerikom), nade koja se pokazala lažnom, o „kraju istorije“. Ta superiornost se naročito očitavala kada se upoređivala ta Evropska unija sa tadašnjim prostorom krvavih ratova i sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije. I svi ti ratovi su se na kraju završavali američkom vojnom nadmoćnošču, i evropskim političkim superioritetom, ili pak američkim „štapom“ i evropskom „šargarepom“.

Pakt Stabilnosti, to jest Strategija EU prema Balkanu, obznanjen je odmah nakon što je završen rat na Kosovu i oko Kosova. Znači, glavna poruka Brisela je tada bila: Imali ste vi vaše balkanske ratove, sada ćete imati evropski mir, i evropsku perspektivu.

Mnogo toga se dogodilo od tada pa do danas. Bilo je svega i svačega i u Evropi, i na Balkanu, kod nas, na Kosovu i Srbiji. Gluposti i velike greške nemaju etničku pripadnost. Bilo je ozbiljnih ekonomskih kriza u Evropi, najava o „kraju Evropske unije“, a poslednjih par godina, imamo nalet Populizma, koji je inače poznati fenomen u Evropi, ali koji se po prvi put (barem po analizama ozbiljnih zapadnih političara i analitičara), pojavio u gotovo sasvim novim političkim, socijalnim i ekonomskim okolnostima, ako se ovaj populizam uporedi sa onim prethodnim.

Naime, populizam je u Evropi uvek hranjen i uzdizan velikim ekonomskim nedaćama, velikom nezaposlenošću, slabim demokratskim institucijama, problemima u odnosima između velikih evropskih država, itd. Sada imamo slučaj kada je desničarski populizam izuzetno jak u Austriji, u državi sa najmanjom nezaposlenošću i u Evropi, sa vrlo dobrim ekonomskim rastom, sa jakim demokratskim institucijama. Manje-više ista je situacija i u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Holandiji, Americi.

Pa šta se onda dogodilo, ili pak zašto imamo ovaj nalet populizma u Evropi i Americi?

Da ne bi izgubio ipak glavnu nit ove naše zajedničke (Dušanove i moje) priče o Kosovu i Srbiji, neću se puno zadržavati na objašnjenjima svih mogućih razloga za ovaj opasni uzlet populizma. Naravno, radi se o „dobitnoj kombinaciji“ velike međunarodne pretnje terorizma, straha od drugih ili pak stranih (koji vuče korene od antičkih Grka i definicije „varvara“), koji imaju lice ratnih izbeglica, onda društvenih mreža na Internetu, na kraju krajeva, same krize političkih i civilizacijskih vrednosti na Zapadu.

Rimska imperija je propala manje-više iz istih razloga, gde je ovaj zadnji (kriza političkih i civilizacijskih vrednosti), bio odlučujući.

Ovaj novi moderni Zapad, koji je stupio na svetsku scenu nakon Renesanse, propada od kada je stvoren, ali ja ne vidim da će se tako nešto desiti u nekoj bliskoj budućnosti koja se meri vekovima.

Na Kosovu i u Srbiji, Populizam se hrani i jača manje-više istim „jelovnikom“ kao i u Evropi, ali naravno, i mi imamo „domaće proizvode“, koji su nam vrlo dobro poznati, a koji počinju sa realnim ekonomskim i socijalnim nedaćama, da bi se nastavili sa raznoraznim lutanjima u tranziciji koja traje već decenijama, izborim ciklusima (i cirkusima), ali mislim da je glavni podstrekač Populizma i na Kosovu i u Srbiji, nezavršena kosovska priča, te albansko – srpskih odnosa.

Srpski i albanski populizam zapravo ne mogu jedan bez drugog, a oba piju vodu sa istog izvora – kosovskog.

I ovi naši populizmi, kao i sve druge varijante istog fenomena, nude brza rešenja za sve moguće probleme, označavaju krivce kod “drugih” za sve nedaće sa kojima se suočavamo, pothranjuju nove sukobe, a na kraju, kada se vrati politička pamet i umerenost, shvatamo da je “topla voda” već odavno pronađena, te da nije toliko komplikovano ni nemoguće da se živi normalno i da se uvažavaju drugi narodi i druge države.

Ali, za razliku od Evrope i Zapada gde je Populizam ipak fenomen koji ne traje dugo, i koji nije tako čest, kod nas je zapravo obrnuto: Retko kada smo imali političke i civilizacijske mudrosti da napravimo sve moguće greške koje su nas tragično koštale.

Teško da se možemo otarasiti napasti Populizma, i na Kosovu i u Srbiji, dok ne završimo priču o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uopšte između Albanaca i Srba.

Teško da se može stići do dugoročne stabilizacije Kosova i Srbije, dok se na stavi tačka na odnose između ove dve države.

Naravno, i na Kosovu i Srbiji treba da bude jasno da ne možemo biti deo političke i ekonomske Evrope, ako nećemo biti i civilizacijski, i kulturno, i u svakom drugom pogledu Evropljani.

I tu više nemamo ni prava, ni mogućnosti, ni vremena da eksperimentišemo sami sa sobom. Na kraju krajeva, mi ćemo sami stradati od tih eksperimenata. A ne Evropa, ni Evropska unija.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.