Svežina Mokre Gore: Voda izvire i po putevima (FOTO PRIČA)

Na  Severu Kosova kiša pada već danima. Uz kišu, naselja u dolini Ibra natopljena su i zaostalim zimskim talogom prašine i čađi, a nabujala reka se u delovima svog priobalja izlila i poplavila okolne njive i voćnjake. Mnogi će se požaliti na depresivnu nedelju i vikend.

Suprotno ovoj sumornoj atmosferi, gorštački i planinski delovi kojima Sever Kosova obiluje, aktivne  su fabrike kiseonika, a vidokrug koji puca sa nekoliko poznatih visinskih tačaka, uprkos oblačnom vremenu i magli, neprocenjivo je vredan za sve one koji život provode u betonu. Potpuna tišina koja vlada u vrletima prava je anstistres terapija za gradsku buku i ljudsku vrevu.

Ekipa KoSSeva je boravila na Mokroj Gori – biseru  severnog Kosova. Sa svojim najvišim vrhom – Berimom (1731m), što je ujedno i najviši vrh kosovskog venca Mokre Gore, kada je lepo vreme, sa krova Ibarskog kolašina pruža se pogled na Hajlu i masiv Prokletija – ka Crnoj Gori, dok se sa suprotne strane otvara vidokrug ka Rogozni i masivu Kopaonika. Ovog puta, ipak, nismo imali sreće, usled guste magle, koja je 'progutala' i sam Berim.

Kako joj i samo ime kazuje, voda na ovoj planini izvire svuda i teče velikom snagom. Čečevska reka, sa svojih šest stepeni temperature, zimi ne mrzne, leti je hladnija od većine drugih reka i potoka. U nju se ulivaju šumski potočići, koji izviru čak i po putevima kojima ljudi prolaze. Čečevska reka uliva se u Gazivode velikom snagom. U jednom delu svog toka niz Mokru Goru, pravi vodopad, na čiji pogled, iako smo ovaj buk posmatrali sa visine, zastaje dah.

Svaki pedalj ove planine odiše svežinom. Pored potoka, buja humus, mahovina po višestoletnim bukvama, pupoljci. Prvi prolećni poj ptica ispunjava šumsku tišinu.

Šume su i dalje, pored voda, najveće bogatstvo Mokre. U podnožju dominiraju hrast i bukva, pri vrhovima četinari – smrča i jela.

Iz podnožja Mokre, ka usponu na Berim, klima postaje oštrija. Kad se pređe "Previja", nazvana po tome što vetar tu 'previja', počinju snežni delovi. Planinari se ka Berimu kreću u koloni. Onaj na čelu 'prti' sneg. Ima ga puno. Vlažan je i dubok preko 70 cm, a hodanje ka vrhu postaje sporije i otežano je. Planinare povremeno prate gavrani. Kao sve grabljivice, 'ljubopotljivi' su da vide kuda se kreću novi  gosti. U većim visinama se mogu videti orlovi. Ovog puta leteli su u paru, i nestali su ubrzo pošto su se pojavili planinari. Oni ne vole narušavanje prirodnog poretka i mira.

Mokra Gora je riznica biljnog i životinjskog sveta, uključujući i retke vrste životnja i biljaka. Prirodno je stanište mrkog medveda, čiji se tragovi mogu često pronaći po šumama i stazama, što se desilo i našoj ekipi. Trag krupnih šapa i dugačkih kandži bio je sveže utisnut u snegu, pored samog puta, kojim se ljudi kreću. Iskusni planinari kažu: "Kapitalac". Medved beži od ljudi, pa nema razloga za strah, dodaju.

Nailazimo svuda na ispaljene patrone od lovačke municije i na tragove zečeva. Od divljači se na Mokroj mogu naći još i divokoza, divlja svinja, srna, ris, veliki tetreb i vuk.

Mokra Gora je prošle godine, zbog ugroženosti flore i faune, proglašena zaštićenom zonom. Ona će privremeno biti zaštićena zona, dok opština Zubin Potok ne izradi strategiju i primeni je kako bi sačuvala lepoticu Ibarskog Kolašina od neplanske seče šuma i uništavanja ostale flore i faune.

U nastavku pogledajte fotografije sa našeg izleta ovog vikenda na Mokroj Gori.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.