Danas se širom sveta proslavlja Svetski dan mačaka – dan posvećen životinji koja je hiljadama godina istovremeno bila čovekov saputnik, lovac na glodare, predmet divljenja, simbol božanskog, a danas i jedan od najomiljenijih kućnih ljubimaca.
Međunarodni dan mačaka obeležava se 8. avgusta, a ustanovljen je 2002. godine na inicijativu Međunarodnog fonda za dobrobit životinja. Od 2020. godine brigu o ovom danu preuzeo je International Cat Care, organizacija posvećena zdravlju i dobrobiti mačaka.
Mačka je, međutim, mnogo starija od savremenih praznika. Njena priča sa čovekom počela je pre više hiljada godina, kad je približavanje naseljima i žitnicama donelo korist i ljudima i mačkama. Ljudi su dobijali zaštitu od miševa i pacova, a mačke lako dostupan plen.
Od žitnica do hramova
Nigde odnos prema mačkama nije dobio tako snažan simbolički izraz kao u drevnom Egiptu. Mačke su bile cenjene i kao korisne životinje koje su štitile domove i zalihe hrane od glodara, ali su vremenom dobile i snažnu religijsku ulogu.
Egipatska boginja Bastet prikazivana je kao žena sa mačjom glavom ili u obliku mačke. Bila je povezana sa zaštitom, majčinstvom i blagostanjem, a njen kultni centar bio je grad Bubastis u delti Nila. Mačke, međutim, nisu jednostavno bile „bogovi” – njihov odnos sa religijom bio je složeniji, a povezivanje sa božanstvima davalo im je poseban status.
U Egiptu su pronađene ogromne količine mumificiranih mačaka, koje su prinošene kao zavetni darovi u hramovima. Arheološka istraživanja pokazuju i da su postojala mesta na kojima su mačke uzgajane upravo za potrebe ovakvih obreda.
Ali odnos prema mačkama nije svuda bio samo religijski. U egipatskom gradu Berenike pronađeno je drevno groblje životinja, datirano u prvi i drugi vek, na kojem su oko 90 odsto pronađenih životinja bile mačke. Neke su sahranjene sa ogrlicama i drugim predmetima, što ukazuje na odnos koji je u pojedinim slučajevima prevazilazio njihovu praktičnu ulogu.
Gradovi u kojima mačke imaju svoj svet
I danas postoje mesta u kojima mačke nisu samo kućni ljubimci, već deo svakodnevnog života.
Najpoznatiji primer je Istanbul. Hiljade mačaka slobodno se kreću ulicama, dvorištima, pijacama i oko istorijskih građevina. Stanovnici im ostavljaju hranu, vodu i skloništa, a mačke su vremenom postale deo kulturnog identiteta grada. Njihova prisutnost ima dugu tradiciju, još od osmanskog perioda, kada su bile cenjene i zbog toga što su pomagale u suzbijanju glodara.
Posebne „oaze” postoje i drugde – od azila i svetilišta do čitavih ostrvskih kolonija. Na grčkom ostrvu Siros, na primer, postoji utočište za spasene i napuštene mačke koje je poslednjih godina privuklo pažnju širom sveta.
Takva mesta pokazuju jednu važnu stvar: tamo gde ljudi prihvate odgovornost za životinje koje žive na ulici, prostor može postati podnošljiviji i za ljude i za mačke.
Iza romantične slike ulične mačke
Ipak, iza fotografija mačaka koje spavaju na prozorima, sede po krovovima ili prilaze turistima krije se i mnogo manje lepa stvarnost.
Napuštene mačke suočavaju se sa glađu, bolestima, povredama, saobraćajem, hladnoćom i nekontrolisanim razmnožavanjem. Problem se ne rešava samo hranjenjem. Organizacije koje se bave dobrobiti mačaka sve više zagovaraju kombinovanje udomljavanja, kastracije odnosno sterilizacije i kontrolisanog vraćanja zdravih uličnih mačaka u sredinu u kojoj mogu da opstanu.
Upravo zato je odgovorno vlasništvo važno koliko i ljubav prema životinji: mačka nije ukras koji se uzme dok je mala, pa ostavi kada postane obaveza.
„Mačja sida” nije isto što i ljudska sida
Jedna od bolesti koja se često pominje kada je reč o uličnim mačkama jeste FIV – virus mačje imunodeficijencije, zbog sličnosti sa HIV-om poznat i kao „mačja sida”.
FIV napada imunski sistem mačke i može vremenom dovesti do različitih infekcija i zdravstvenih problema. Najčešće se prenosi dubokim ujedom zaražene mačke, zbog čega su posebno ugroženi nekastrirani mužjaci koji izlaze napolje i učestvuju u teritorijalnim sukobima.
Važno je, međutim, razbiti jednu čestu zabludu: FIV nije HIV i ne prenosi se na ljude. Reč je o virusu specifičnom za mačke. Takođe, miran zajednički život zaražene i nezaražene mačke, bez agresije i ujeda, predstavlja znatno manji rizik nego što se često pretpostavlja.
Zato FIV-pozitivna mačka nije „otpisana” životinja. Uz odgovarajuću brigu i veterinarski nadzor može godinama živeti kvalitetnim životom.
Životinja koja je ostala svoja
Možda upravo u tome leži deo mačje privlačnosti. Pas je kroz hiljade godina uz čoveka postao njegov saradnik, čuvar i saputnik. Mačka je ostala drugačija.
Ona može spavati na vašem krevetu, a zatim satima nestati u svom svetu. Može prihvatiti čovekovu ruku, ali i jasno pokazati kada je ne želi. Može živeti u stanu, na selu, u luci velikog grada ili na ulici.
I možda je upravo zato vekovima toliko zanimljiva ljudima: dovoljno nam je blizu da je razumemo, ali dovoljno samostalna da nam nikada ne dozvoli da zaboravimo da je – mačka.
Na Svetski dan mačaka, zato, vredi ih jednostavno proslaviti – one koje predu, spavaju na kauču, čekaju ispred prodavnice, lutaju krovovima ili još uvek čekaju svoj dom.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
