Fadilj Ljepaj i ja na portalu KoSSev nastavljamo da razgovaramo o Kosovu.
Svoj poslednji tekst, u skladu s pravilima našeg dijaloga koje je utvrdilo uredništvo portala, završio sam pitanjem za svog uvaženog sagovornika – "Ima li ikoga u Prištini ko se usuđuje i da pomisli da se Srbima da autonomija? I zašto to ne biste bili Vi?"
Kolega Ljepaja ponovo nije naveo nikoga iz Prištine, ko bi se osmelio da traži autonomiju za Srbe, a odćutao je i moj poziv da to – možda – bude upravo on. U stvari, on je, u tekstu koji je, kako svaki čitalac može da uoči, fragmentaran, sastavljen iz meandara, istorijskih reminiscencija, pa i čudnih anegdota, ipak napisao jednu polurečenicu koja daje nadu da naš dijalog možda i može da bude plodotvoran: "Za mene je neotuđivo pravo svake manjinske zajednice na određen stepen autonomije, koji u svakom slučaju ne blokira funkcionisanje zajedničkih institucija".
Zaista ne bih voleo da se naš dijalog pretvori u nadgornjavanje u vezi sa obimom zločina koje su srpske policijske i vojne snage počinile u ratu na Kosovu (1998–1999) – uvaženi sagovornik tvrdi da su "srpska vojska, policija i paravojne formacije (…) pobile otprilike 13 hiljada civila" i da je "dokazano da su 'uspeli' silovati 30–40 hiljada albanskih žena". Obe cifre potpuno su fantastične, pa mislim da su učinak najperfidnije šovinističke propagande na koju ne bi trebalo da nasedaju pravi intelektualci. Takođe ne bih voleo da se naš razgovor pretvori ni u nadgornjavanje u vezi sa istorijom, odnosno u vezi sa onim što se dogodilo u pretprošlom veku – uvaženi sagovornik, na primer, u svom najnovijem tekstu tvrdi da su tada Srbi proterali "stotine hiljada Albanaca u Toplici". Ova tvrdnja takođe je fantastično istorijsko otkriće, te bi mi značilo da moj sagovornik navede relevantan istorijski izvor koji bi ovu zanimljivu i egzotičnu mitologemu mogao da potkrepi.
Umesto rasprave o revandikacijskim mitovima, podobnim, valjda, samo za opravdavanje nekakvog grotesknog albanskog mini-imperijalizma, činilo mi se uputnijim da razgovaramo o sadašnjim prilikama na Kosovu. Smatram da bi danas jedino umesno i korisno bilo – da srpski i kosovarski intelektualac pričaju o autonomiji za Srbe na Kosovu-koje-hoće-da-postane-država.
Naime, albanizovano Kosovo je još-ne-država, kako bi se to blohovski reklo, ono je baš to, ma koliko njegovu "državnost" priznavao Vašington i njegovi sateliti. Kosovo ne može biti suverena država jer Albanci na Kosovu nisu uspeli da izgrade građansko društvo, jer tu još uvek vlada nasilni kolektivizam, jer se ni moj uvaženi sagovornik ne usuđuje da misli slobodno, da svoju misao dovede do kraja, da slobodno i dosledno kaže – "Da, Srbi treba da dobiju autonomiju, i ta autonomija mora da se sastoji u tome-i-tome-i-tome", već ispisuje fraze tipa: "Svaka etnička zajednica treba da ima autonomiju koja ne ugrožava celinu".
Nije dobro, dragi kolega. Nije hrabro, poštovani sagovorniče. Vi se, čini mi se, bojite svog kolektiviteta, bojite se šta će da Vam se desi ako se uopšte usudite da jednu pored druge upotrebite dve, za Vas strašne reči – Srbi i autonomija. A upravo u takvoj vrsti upotrebe ta dva termina jeste intelektualno poštenje. Upravo u tome su sadržane građanska i intelektualna hrabrost. Rizikovati bez obzira na potencijalnu osudu okruženja koje drugačije misli, a u ime ideje i doslednosti, biti prvi, biti svedok istine, biti moralni i intelektualni svetionik koji će druge, zaslepljene mržnjom i predrasudama, opominjati i prema kome će se moći orijentisati – to je ono što je pravedno i istinoljubivo.
Cenim korak koji je kolega Ljepaja najzad napravio – dao je ničim uslovljeno pravo na autonomiju etničkim zajednicama. Poštovani sagovorniče, pošto ste to konačno izrekli nakon tri meseca, hajde da dalje mislimo zajedno, hajde da budemo dosledni, hajde da vidimo kakva bi autonomija, po Vašem mišljenju, bila optimalna za Srbe kao najveću i najznačajniju etničku zajednicu na Kosovu. Na stolu je Zajednica srpskih opština. Da li smatrate da je to malo ili mnogo ili taman, ili imate neke druge, bolje ideje?
I molim Vas, nemojte to povezivati sa "Sandžakom" i "Preševskom dolinom". To nije umesno jer ni tamošnji Muslimani, ni tamošnji Albanci, nisu doživeli pogrom, kao Srbi na Kosovu 1999. ili 2004. godine, niti su u opasnosti da se nad njima izvrši genocid, kao što to, složićete se, može biti više nego realna pretnja Srbima na Kosovu danas. Srbija u tom pogledu svojim susedima može služiti kao primer, što se vidi iz nedavne izjave Viktora Orbana: "U poređenju sa položajem mađarske nacionalne zajednice u svim okolnim zemljama, u Srbiji imamo tako velikodušnu politiku koja premašuje standarde EU i prijateljski se odnosi prema mađarskoj manjini".
Nasuprot ovome, Kosovo, nažalost, prema relevantnim procenama, jeste ključna neuralgična tačka Balkana, glavno izvorište terorizma i nestabilnosti za sve okolne zemlje. Mislite li, poštovani kolega, da bi zbog toga, i pri takvom rasporedu stvari, Srbi onda trebalo da imaju prava na posebnu zaštitu, na naročita jamstva koja će im pružiti zaštitu od albanskog šovinizma i terorizma? I zar nije autonomija upravo najbolji okvir za takvu zaštitu?
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
