Izvor: Koha: (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova koji je adaptiran)
Piše: Veton Suroi (Surroi)
Drugi rizik
…i hitna potreba za jednim resorom u Vladi
Naravno, Srbija, jer i dalje ostaje prvi rizik, i to je bio moj odgovor koji sam dao dramaturgu Jetonu Neziraju u našem razgovoru u emisiji „Pikë“ kada me je pitao koja su to dva rizika sa kojima se suočava Kosovo. Nedovršeni konflikt sa Srbijom opterećuje Kosovo, ne samo sa aspekta bezbednosti, već i zbog činjenice da na Kosovu odrastaju nove generacije koje nasleđuju ovaj sukob, teret koji nosi snažnu gravitaciju prošlosti. Deca rođena u 21. veku svakodnevno proživljavaju 20. vek, stanje odsustva mira među narodima Kosova i Srbije, jednu ratnu kulturu.
Čak i kada ne bi bili opterećeni nedovršenim sukobom sa Srbijom, građani Kosova rođeni u 21. veku, suočavaju se sa drugim velikim rizikom: ulaskom u tehnološku revoluciju veštačke inteligencije bez ikakve pripreme. Izraz „ulazak bez pripreme“ zapravo je krajnje ublažavanje realnog stanja kosovskog izazova. Pravo stanje je sledeće: Deca sa Kosova u velikoj većini (više od dve trećine) dosledno pokazuju da ne razumeju tekst koji pročitaju, a ova grupa građana Kosova, rođena u 21. veku, suočava se sa revolucijom veštačke inteligencije, za koju nemaju ni osnovnu kognitivnu pripremu.
Na evropskom kontinentu teško da postoji toliko ekstreman raskorak između mogućnosti (još nedovoljno shvaćenih) ove revolucije i nedostatka sposobnosti stanovništva da ih iskoristi. Ako postoji neki istorijsa analogija, to bi bila 1945. godina, kada je posleratno Kosovo ušlo u doba posle Drugog svetskog rata sa najvišim stepenom nepismenosti na kontinentu, verovatno oko 95 procenata.
Naravno, trenutni kontraargument bi bio da je ova generacija već prigrlila veštačku inteligenciju. Kao što nastavnici na svim nivoima, od osnovne škole do fakulteta, potvrđuju, korišćenje ChatGPT-a za rešavanje zadataka – već je pravilo, a ne izuzetak. Ali to je začarani krug: Populacija koja u velikoj većini nema dovoljno informacija i kritičkih mentalnih sposobnosti, takve kritičke misaone procese delegira mašinskom sistemu.
Taj potez može trenutno da donese više informacija, ali to nije ono što će napraviti suštinsku promenu: Problem nije u pristupu informacijama, već u tome da znaš šta tražiš i šta ćeš sa tim. A velika većina stanovništva Kosova, pa čak i oni koji će sutra na svojim leđima nositi Kosovo i revoluciju, ne zna kako da upotrebi ovaj novi alat, koji je uz to – stalno u razvoju.
Dodatno, deo kontraargumenata mogu biti statistike (penetracija interneta, broj mobilnih telefona) ili brojanje IT kurseva na koje roditelji instinktivno upisuju svoju decu, svesni potrebe za pripremom za nove tehnologije. Ali ni to ne donosi utehu, jer internet penetracija ili broj mobilnih telefona su opet samo sredstva za pristup informacijama, dok je problem nedostatak osnovnog znanja o tome kakvu informaciju tražiš. U ambijentu neznanja, tehnologija rizikuje da bude samo multiplikator tog neznanja.
Štaviše, učenje osnovnog softverskog kodiranja, kakvo naša deca rade na kursevima, vrlo brzo može biti prevaziđeno upravo od strane veštačke inteligencije. I opet, dilema za našu decu neće biti više kako se piše kod, već za rešavanje kog problema je taj kod potreban? Ili, kako se na svetskim univerzitetima postavlja pitanje: kako da se razvija „računarsko razmišljanje“, koje obuhvata razlaganje problema na manje zadatke, razvijanje rešenja korak po korak i korišćenje podataka za donošenje zaključaka zasnovanih na dokazima.
(Ova rečenica nije moja, već američkih eksperata iz te oblasti).
Naravno, izazov revolucije veštačke inteligencije je univerzalan, prisutan svuda. Ali na Kosovu može imati mnogo izraženije posledice. Uzmimo jedan novi razvoj događaja kojim se bavi konzorcijum svetskih naučnika i univerziteta okupljenih u IPIE (Međunarodni panel o informacionom okruženju) sa sedištem u Cirihu. Ovaj konzorcijum je analizirao intervencije generativne veštačke inteligencije (GenAI — sa video, fotografijama, tekstovima itd.) u parlamentarnim i predsedničkim izborima širom sveta. U izveštaju za 2024. godinu IPIE je konstatovao da je GenAI korišćen u 80% od 50 analiziranih država. Od tog broja, 90% intervencija bile su video „deepfake“ (duboke prevare), audio zapisi ili kreiranje veštačkih objava na društvenim mrežama. U 69% slučajeva procenjeno je da su te intervencije imale štetan efekat, a u jednom slučaju, kao što su bili izbori u Rumuniji, čak je poništen jedan izborni krug upravo iz tog razloga.
Sve te evropske zemlje i SAD, gde su zabeležene ove intervencije, imaju mnogo viši nivo postignuća na PISA testu. Kada intervencije GenAI u izborima zemalja sa konsolidovanom demokratijom i stanovništvom koje bolje razume čitanje, nego ono na Kosovu izazivaju zabrinutost kao ozbiljna pretnja demokratiji, može se zamisliti koliko puta je veći rizik za kosovsku demokratiju. I to nije ništa novo za Kosovo: politički život na Kosovu je bio snažno pogođen pojavom Fejsbuka, koji je omogućio ne samo množenje mentalnog siromaštva već i otvorio vrata za specijalne operacije dezinformisanja, uglavnom iz takozvane fabrike u Sankt Peterburgu, kako se naziva posebna direkcija ruskih obaveštajnih službi za dezinformacije.
U jednom toksičnom okruženju — povike takozvanih „analitičara“ i Fejsbuka algoritma koji daje prioritet uvredama i psovkama — sledeći korak napada na kosovsko političko telo mogu biti kratki GenAI video zapisi koji do tančina liče na prave, a u kojima javne ličnosti iz vlasti ili opozicije izgovaraju rečenice namenjene dodatnom podgrevanju napetosti u zemlji.
Naravno da je veštačka inteligencija već postala pitanje nacionalne bezbednosti svake države. Ali čak i da nije u tom užem smislu reči — dakle korišćenja veštačke inteligencije za napad na državu — sama revolucija veštačke inteligencije nosi potencijal temeljnih društvenih promena, od tržišta rada do načina upravljanja državom; svuda se postavlja pitanje koja će zanimanja opadati, a koja rasti, nešto što se dešavalo u svakoj revoluciji još od pronalaska parne mašine.
Veštačka inteligencija, koja danas može biti zgodan filter za proveru napisanog teksta (članka ili knjige), sutra može postati urednički filter za predloge zakona, građevinskih dozvola, mesečnih merenja privrednog rasta ili predlagač ustavnih promena. U isto vreme može biti verni predskazivač cena voća i povrća u avgustu ove ili naredne godine, cene kvadrata nedovršene zgrade u nekom perifernom naselju grada, ili preporučilac u koju školu da se upiše još nerođeno dete jednog tek venčanog para… A to je tek vrh ledenog brega početka posredovanja u našem odlučivanju koji može preuzeti veštačka inteligencija. (Oni koji se plaše ovog revolucionarnog procesa kažu da nije reč samo o posredovanju u odlučivanju, već o stadijumu kada bi veštačka inteligencija sama postala donosilac odluka.)
I naravno da je Kosovo trenutno u fazi političkih problema oko formiranja institucija, što troši sav politički „kiseonik“. Ali ipak bi vredelo razmisliti, za onaj trenutak kada se formira naredna vlada, o potrebi da se odredi jedno vladino ministarstvo za veštačku inteligenciju (ili digitalnu revoluciju), čak na nivou potpredsednika vlade, koje bi pripremilo zemlju za revoluciju koja će zahvatiti sve druge resore — od obrazovanja do odbrane.
U mnogim evropskim državama — Francuska, Španija, na primer — digitalna tehnologija ili inovacije u toj oblasti već su stekle prioritetnu pažnju, dok su u Estoniji duboko integrisane u sistem upravljanja. Za Kosovo, zemlju koja kontinuirano pada na PISA testovima, sada je trenutak da shvati analogiju sa 1945. godinom.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
