Za nešto više od pola godine informativni mediji koji su poslovali pod „United Media“ prošli su kroz izdvajanje u novu kompanijsku strukturu, dobili novo rukovodstvo, a potom i kupca. Dok preuzimanje „Adria News Network“-a od strane portugalskog Alpak kapitala još prolazi kroz pravne i regulatorne procedure, u Srbiji je njegov vlasnik već preuzeo direktorske funkcije u kompanijama preko kojih posluju N1, Nova S, Nova.rs, Danas i Radar. Istovremeno, pojedinim korisnicima Yettel-a N1 i Nova nestaju iz paketa u okviru „pilot-projekta“, jedna od najpoznatijih emisija TV Nova još čeka potpis za novu sezonu, N1 je ostao bez dugogodišnjeg partnerstva sa CNN-om, dok je u Crnoj Gori Privredni sud već dva puta privremeno zaustavio promene u vlasničkoj strukturi kompanija iza Vijesti. Današnju drugu sudsku blokadu Vijesti otvoreno predstavljaju i kao deo šire borbe za opstanak nezavisnih regionalnih medija, povezujući planirano preuzimanje sa političkim interesima Aleksandra Vučića i Viktora Orbana – tvrdnjama koje sud ovom odlukom nije razmatrao niti utvrđivao. Evropska komisija poručuje da sve prati zbog mogućih posledica po medijski pluralizam i uredničku nezavisnost.
Priča je složenija od jednostavne formulacije da je „United Media prodata“.
Nije prodat celokupan nekadašnji medijski portfolio „United Media“, već je najpre izdvojen njen informativni segment i okupljen pod novom strukturom – „Adria News Network“ (ANN).
„United Group“ je 19. februara ove godine objavio da se informativni mediji iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije objedinjuju pod ANN-om. Među njima su N1, Nova S, Vijesti i Danas, zajedno sa drugim televizijskim, štampanim i digitalnim brendovima.
Prema podacima „United Group“-a, ANN obuhvata 14 informativnih brendova, više od 1.000 zaposlenih i tržište sa više od 16 miliona ljudi. Kompanija je reorganizaciju tada predstavila upravo kao način da se dodatno zaštite urednička nezavisnost i novinarske slobode, kroz poseban bord i međunarodni urednički savet.
Samo tri meseca kasnije – 29. maja – objavljeno je da će ta novoizdvojena medijska grupa biti prodata.
Od reorganizacije do prodaje za tri meseca
Summer Parent S.à r.l, krajnji akcionar „United Group“-a, i međunarodna investiciona grupa Alpak kapital (Alpac Capital) tada su saopštili da je postignut sporazum o prodaji kompanije Adria News S.à r.l.
Alpak kapital je većinski vlasnik Euronews-a, a prilikom objave transakcije obe strane tvrdile su da će novi vlasnik garantovati dugoročnu nezavisnost ANN medija.
Alpak je poručio da veruje u „neutralno, na činjenicama zasnovano novinarstvo“, dok je United Group tvrdio da kupac deli uredničke principe mreže.
Sama transakcija, međutim, od početka je bila uslovljena regulatornim odobrenjima.
Upravo tu počinje današnja komplikovana slika: dok pravno zaključenje prodaje nije svuda završeno, upravljačke promene već su sprovedene.
Vargas preuzeo direktorske funkcije dok regulatorni proces još traje
Pedro Vargas Santos David, vlasnik Alpak kapitala, 17. avgusta upisan je kao direktor kompanija preko kojih u Srbiji posluju N1, Nova S, Nova.rs, Danas i Radar.
Dotadašnji direktori su smenjeni.
Promena je izazvala zabrinutost redakcija i novinarskih udruženja i zbog tajminga – luksemburška Nezavisna uprava za audiovizuelne medije, ALIA, dan kasnije je za Raskrikavanje potvrdila da postupak odobravanja promene kontrole nad Adria News Network-om još nije završen.
ALIA je tada navela da priprema mišljenje za nadležno luksemburško ministarstvo i izričito potvrdila da transakcija do 18. avgusta još nije bila odobrena.
Sa druge strane, Komisija za zaštitu konkurencije Srbije odobrila je koncentraciju. Prijava za preuzimanje Adria News-a od strane kompanije povezane sa Alpak kapitalom podneta je 8. juna, a Komisija je potvrdila da je odobrila transakciju.
Vargas je krajem avgusta saopštio i da su dobijena potrebna regulatorna odobrenja u Bosni i Hercegovini.
To, međutim, ne znači da je čitav regionalni posao time završen.
Evropska komisija: Pratimo i prodaju i kadrovske promene
U međuvremenu se u slučaj uključila i Evropska komisija.
Maja Smrkolj, vršilac dužnosti Jedinice za Srbiju i Kosovo u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i proširenje, rekla je za Nova.rs da Komisija „veoma pažljivo“ prati i najavljenu prodaju ANN-a Alpak kapitalu i kadrovske promene unutar medija, kao i njihov mogući uticaj na slobodu i pluralizam medija.
EK je najavila da će se ovim događajima baviti i u Paketu proširenja za 2026. godinu.
Formiranje ad hok ekspertske grupe najavio je i Evropski odbor za medijske usluge, upravo radi razmatranja transakcije.
Brisel ovu priču, dakle, više ne posmatra samo kao privatnu kupoprodaju kompanija – već i u kontekstu medijskih sloboda, pluralizma i procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Zašto su redakcije bile nepoverljive i pre pojave Alpaka
Današnja zabrinutost redakcija nije nastala u maju, kada je objavljena prodaja.
Njena pozadina seže najmanje do leta prošle godine.
OCCRP i KRIK objavili su u avgustu 2025. audio-snimak razgovora generalnog direktora United Groupa Stena Milera i direktora državnog Telekoma Srbija Vladimira Lučića.
U razgovoru se govori o Aleksandri Subotić, tadašnjoj direktorki United Media, pod čijom su upravom bili N1, Nova i drugi mediji.
Miler se na snimku čuje kako govori da Subotić ne može odmah da smeni i da prethodno mora kompaniju da učini „veoma malom u Srbiji“. Lučić u razgovoru pominje nezadovoljstvo predsednika Srbije.
United Group je potom potvrdio autentičnost snimka, ali je tvrdio da je on nepotpun i izvučen iz šireg konteksta. Kompanija je negirala da je Telekom Srbija ili bilo ko drugi vršio pritisak u vezi sa zaposlenjem Aleksandre Subotić. OCCRP je, sa druge strane, ostao pri svojim nalazima.
Subotić je nekoliko meseci kasnije, u februaru ove godine, razrešena, neposredno nakon formiranja nove ANN strukture.
To ne dokazuje da su sve kasnije promene deo dogovora iz snimljenog razgovora, ali objašnjava zbog čega se svaka naredna promena u vlasništvu i upravljanju ovim medijima posmatra uz visok stepen nepoverenja dela zaposlenih i stručne javnosti.
Novi vlasnik obećava nezavisnost – novinarske organizacije traže garancije
U avgustu se u raspravu direktno uključio i srpski ministar informisanja Boris Bratina.
On je Vargasu uputio otvoreno pismo u kojem ga je pozvao da, po završetku preuzimanja ANN-a, N1 Beograd i Novu S registruje kod Regulatornog tela za elektronske medije Srbije.
Vargas je u odgovoru naveo da razume argument da nacionalni televizijski kanali treba da budu regulisani u zemlji u kojoj se donose uredničke odluke, ali je naglasio i da nacionalni regulator mora biti nezavisan i funkcionalan.
Istovremeno je izneo i sopstvenu viziju novinarstva.
Govoreći protiv toga da medijske organizacije same postaju „političke snage“, založio se za novinarstvo koje publici daje činjenice bez pokušaja da oblikuje njeno mišljenje, nazivajući ga „ozbiljnim, neaktivističkim novinarstvom zapadnog tipa“.
Poručio je i da kod medija kojima upravlja „nijedan pokušaj uticaja, bilo direktan bilo putem pritiska, nikada neće uspeti“.
Međunarodna i Evropska federacija novinara – IFJ i EFJ – zajedno sa NUNS-om, reagovale su, međutim, ocenom da novinarima ANN-a nisu potrebne definicije „poželjnog“ novinarstva, već konkretne garancije profesionalne i uredničke nezavisnosti.
U Crnoj Gori – dve sudske rampe, optužbe na račun Vučića
Dok su u Srbiji direktorske promene već sprovedene, u Crnoj Gori je deo procesa zaustavio sud.
„Vijesti – Vučić 2:0– Privredni sud blokirao i preuzimanje Daily press, izdavača novina i portala Vijesti“ – naslov je današnji.
Privredni sud Crne Gore je 27. avgusta privremenom merom blokirao promenu vlasničke strukture u Daily Pressu, izdavaču dnevnih novina i portala Vijesti.
Zabranjeno je održavanje vanredne skupštine vlasnika koja je bila zakazana za 9. septembar. Spor je pokrenut zbog prava preče kupovine manjinskih akcionara.
United Media u Daily Press-u ima 51 odsto udela i nameravala je da ga prenese na povezanu kompaniju Adria News. Većinski vlasnik tvrdio je da se radi o prenosu između povezanih lica koji ne aktivira pravo preče kupovine.
Manjinski vlasnici, međutim, tvrde da se taj potez ne može odvojiti od već dogovorene prodaje Adria Newsa Alpak kapitalu – jer bi na kraju kontrolu nad većinskim paketom dobilo treće lice.
Sud je za potrebe privremene mere prihvatio da je takva opasnost učinjena verovatnom i odlučio da postojeće stanje ostane nepromenjeno dok se spor ne razreši.
Sud time nije konačno utvrdio da je pravo manjinskih vlasnika prekršeno – o meritumu tek treba da se odlučuje u arbitražnom postupku.
To je već druga takva odluka. Privredni sud je 12. avgusta doneo privremenu meru i u slučaju Televizije Vijesti, sprečavajući promenu vlasničke i upravljačke strukture. Sud je tada, između ostalog, zabranio i izdavanje punomoćja Brentu Sadleru za zastupanje televizije pred crnogorskim regulatorom u postupku promene vlasništva.
Tako je Crna Gora trenutno jedina zemlja u kojoj se realizaciji ovog dela korporativnog restrukturiranja otvoreno isprečio sud.
Manjinski vlasnici Vijesti, međutim, čitavu transakciju od početka posmatraju i kroz političku prizmu. Oni tvrde da iza Alpac Capital-a stoje interesi povezani sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, te da je cilj preuzimanje i „pacifikovanje“ preostalih nezavisnih medija u regionu.
Željko Ivanović, jedan od osnivača i predsednik Odbora direktora Vijesti, Alpac Capital naziva „Orbanovim i Vučićevim fondom“ i tvrdi da se prenos udela sa United Media na Adria News ne može odvojiti od prodaje cele regionalne medijske grupe novom vlasniku.
Dok se menja vlasništvo – menja se i put N1 i Nove do gledalaca
Paralelno sa vlasničkim i upravljačkim promenama odvija se još jedan proces, posebno važan za Srbiju – distribucija.
N1 i Nova već su prošle godine nestali sa pojedinih platformi nakon velikih promena na telekomunikacionom tržištu.
Nakon promene vlasništva SBB-a, Total TV je završio pod Telekomom Srbija, a N1 i Nova su 16. aprila 2025. uklonjeni iz njegove ponude. Ranije tog meseca nestali su i sa NetTV Plus platforme za dijasporu.
Sada se pojavljuje novi slučaj – unutar samog Yettel-a. Kompanija je 28. avgusta pokrenula „pilot-projekat“ koji bi trebalo da traje godinu dana i kojim testira „modularne i fleksibilnije TV pakete“.
Pojedinim korisnicima iz ponude su uklonjeni N1 i Nova, uz mogućnost da im mesečna pretplata bude umanjena za 300 dinara.
Prema iskustvima korisnika koje je preneo N1, oni koji žele ova dva kanala mogu da kontaktiraju korisničku službu i traže njihovo ponovno uključivanje.
Međutim, korisnicima koji su pitali da li umesto N1 i Nove mogu da izbace neke druge informativne kanale – takva mogućnost nije ponuđena.
Yettel je saopštio da pilot obuhvata veoma mali, nasumično izabran deo korisnika i kombinacije kanala različitih pružalaca i kategorija – informativnih, dečjih i zabavnih.
Na pitanje N1 zbog čega su u konkretnim slučajevima uklonjeni upravo N1 i Nova, kompanija nije dala precizan odgovor.
NUNS: Ovo više nije samo poslovna odluka
NUNS je danas zbog toga pozvao RATEL, REM i Komisiju za zaštitu konkurencije da ispitaju slučaj.
Udruženje upozorava da odluke distributera više ne mogu biti posmatrane izolovano od strukture tržišta.
Prema podacima RATEL-a za prvi kvartal 2026. koje prenosi NUNS, Telekom Srbija grupa imala je 62,3 odsto tržišta distribucije medijskih sadržaja prema broju pretplatnika, SBB 29 odsto, a Yettel 5,4 odsto.
Posle integracije Yettel-a i SBB-a, distribucija je praktično koncentrisana između dve velike poslovne celine, od kojih je druga Telekom Srbija, kompanija u većinskom državnom vlasništvu.
NUNS zato upozorava da odluka o dostupnosti pojedinih kanala može neposredno da utiče na domet medija, njihovu ekonomsku održivost i, na kraju, na medijski pluralizam.
Posebno ukazuju na predizborni kontekst i činjenicu da su N1 i Nova među najkorišćenijim izvorima informacija u Srbiji.
Sagovornici N1, među njima Rade Veljanovski i Slobodan Cvejić, otišli su korak dalje i ocenili da odluka ima politički karakter i da tajming „pilot-projekta“ nije slučajan. To su njihove procene – dokaz da je Yettel odluku doneo po političkom nalogu nije predstavljen.
Ali pitanje koje postavlja NUNS ostaje: da li na visoko koncentrisanom tržištu odluka jednog ili dva dominantna distributera o tome koji će informativni kanali stići do građana može i dalje da se smatra isključivo privatnom poslovnom odlukom.
CNN otišao, Kesić još čeka potpis
U međuvremenu se promene vide i u samom programu.
ANN je juče saopštio da je 31. avgusta okončano dugogodišnje partnerstvo televizije N1 sa CNN-om.
Izvršni direktor za informativni program ANN-a Brent Sadler naveo je da je ugovorni period istekao i da je doneta odluka da se aranžman ne produži.
Poručio je da N1 nastavlja da posluje kao nezavisna regionalna informativna organizacija i da zadržava svoje uređivačke standarde.
Samo dan kasnije otvorilo se i pitanje jedne od najprepoznatljivijih emisija Nove.
Ekipa „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ saopštila je danas da bi nova sezona trebalo da počne 19. septembra, ali da novo rukovodstvo televizije još nije potpisalo ugovor.
Autori tvrde da su svoj deo ugovora potpisali još u junu, pre upravljačkih promena, ali da sa „druge, portugalske strane“ još nema odgovora.
Planirani početak sezone približava se, a oni, kako navode, još ne znaju da li će emisija nastaviti da se emituje na TV Nova.
Za sada su potvrdili samo da će 19. septembra početi novu sezonu na svom YouTube kanalu.
Ni prestanak partnerstva N1 sa CNN-om, niti nepotpisani ugovor sa ekipom „24 minuta“, sami po sebi ne dokazuju političko ili uredničko mešanje novih vlasnika.
U zbiru sa promenama direktora, regulatornom neizvesnošću, sudskim sporovima u Crnoj Gori i promenama u distribuciji, međutim, oni dodatno hrane pitanje koje zaposleni u ANN medijima postavljaju od početka procesa – kako će u praksi izgledati obećana urednička nezavisnost.
Šta se zasad zna – i zašto je tajming važan
Do 2. septembra nekoliko procesa teče istovremeno.
Prodaja Adria News Network-a Alpak kapitalu ugovorena je još u maju. Srbija je u međuvremenu odobrila koncentraciju, prema navodima novog rukovodstva saglasnost je dobijena i u Bosni i Hercegovini, dok je, prema poslednjem javno dostupnom odgovoru luksemburškog regulatora, tamošnji postupak još bio u toku.
Pedro Vargas je, uprkos tome, već preuzeo direktorske funkcije u kompanijama iza ključnih ANN medija u Srbiji.
U Crnoj Gori proces ide u suprotnom smeru – Privredni sud je privremenim merama zaustavio promene i u Daily Pressu i u Televiziji Vijesti, dok traje spor sa manjinskim vlasnicima.
Deo korisnika Yettela dobija pakete bez N1 i Nove, NUNS traži reakciju regulatora, Evropska komisija prati i prodaju i kadrovske promene, partnerstvo N1 sa CNN-om je završeno, dok jedna od najprepoznatljivijih emisija Nove – „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ – još nema potpis novog rukovodstva za narednu sezonu.
Alpak kapital poručuje da politički pritisci na medije pod njegovom kontrolom neće uspeti i obećava profesionalno i nezavisno novinarstvo.
Redakcije i novinarska udruženja traže, međutim, nešto konkretnije – garancije da se promena vlasnika neće pretvoriti u promenu uređivačke politike.
Ali zavese polako padaju. U delu provladinih medija u Srbiji danas se kao mogući datum izbora spominje 25. oktobar. Upravo u takvom trenutku menjaju se ljudi koji upravljaju velikim nezavisnim medijima, menja se njihov vlasnik, preispituju se distributivni kanali preko kojih stižu do publike, a pojedini njihovi programi ulaze u zonu neizvesnosti.
Zbog toga pitanje više nije samo ko je kupio N1, Novu, Danas, Radar ili Vijesti. Nije čak više ni samo pitanje hoće li novi vlasnik održati obećanje o uređivačkoj nezavisnosti. Pitanje je šta će od tih medija ostati kada se završe sve vlasničke, upravljačke i distributivne promene – i koliko će njihovog dosadašnjeg prostora, dosega i uređivačke slobode ostati onda kada građani ponovo budu izlazili na birališta.
Nezavisnost medija ne meri se obećanjima vlasnika. Meri se time ko uređuje vest, ko može da je objavi – i ko još može da je vidi.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
