Stočarstvo podno Kopaonika i Rogozne: Kad zabele sneg i tor


Stočarstvo u opštini Leposavić, posebno na obroncima Kopaonika i Rogozne, ima dugu tradiciju. Samo koju deceniju ranije gotovo da nije bilo seoskog domaćinstva u kojem nije bilo na desetine grla stoke.

Stariji meštani, poput Milana Milovanovića iz sela Gulija, sećaju se od detinjstva svojih čobanskih dana.

„Kako za sebe znam, te sam se rodio, po šumi sam čuvao stoku i ovce i krave i bikove i volove. Ova šuma – to ti je bio pašaluk, sad ti je to sve propalo, jedino tu oko štale što se kosi i što držimo krave, ovce, svinje“.

Stočarastvo se dugo prenosilo s kolena na koleno. I danas u podkopaoničkim selima i podno Rogozne srećemo one koji bez krava ne računaju ozbljne domaćine. Ipak, priznaju i to da su mlečnim proizvodima koje su prodavali školovali svoju decu.

„Moji su se uvek bavili s tim, ja sam radio na poslu ali sam uvek držao po dve – tri krave, od toga i plate sam školovao decu, kuću pravio i mučio se“, kaže Vukmir Mihajlović.

„Kad imaš štalu, imaš najveću sigurnost, nećeš da budeš ni gladan, ni žedan, a samo na dinar – to malo teže ide. Mi smo tako navikli a mlađi malo drugačije“.

Hranislav Stojanović je ostao bez posla posle svoje 31. godine. Okrenuo se upravo onom što mu je od oca ostalo u nasleđe. Danas samo od toga živi a njegova porodica je godinama unazad prepoznata po kvalitetnom siru i kajmaku.

Ima više grla stoke i priznaje da se isplati, ali i da mu nedostaje mehanizacija.

Sve što proizvede, proda tu na farmi, čak ni na pijacu ne mora da ide, objašnjava.

U ovim prvim zimskim danima u selu Zavrata, pored snega koji se zabeleo i pomalo pravi probleme meštanima, zabeleo se i tor Radomira Radovanovića. Obilazi svoje malo stado koje drži, priznaje i zbog unuka.

„Od ovoga ne možeš da se obogatiš ali možeš da živiš kao pravi čovek“, kaže.

Ipak ima nade za stočarstvo u opštini Leposavić. Sve je više onih koji se selu vraćaju i pokušavaju da ožive svoja domaćinstva. Oni donose inovacije i povećavaju broj grla stoke.

Liče Radovanović ima trenutno desetak junadi koje tovi. Iako je, kaže, poljoprivreda nisko profitabilna grana, ako se radi – ipak „nešto ostane“. I on uglavnom prodaje kući.

„Još se nije desilo da teram junad na pijacu. To uglavnom odmah ide iz štale u kamione“.

Mladen iz Zemanica je za našu ekipu bio posebno pozitivno iznenađenje. Mlad je čovek, a odlučio da ostane na selu i nastavi porodičnu tradiciju, i još više proširi rad u stočarstvu. Izgradio je modernu staju, ima oko dvadesetak grla stoke i danas je jedan od najuspešnijih stočara u kraju.

„Mislim da je ovo budućnost, jer hrana će ipak da treba više u budućnosti, jer malo ima ko hoće da drži krave ovde. Faktički, više od pola sela ja imam grla ovde nego celo selo ovde“.

Prinosi mleka na njegovom imanju su 80 litara dnevno, mleko, sir, kajmak, prodaje se većinom na farmi – čitavih 90%.

Upravo mladi stočari bude nadu da za stočarstvo na ovim prostorima ima budućnosti, uprkos tužnom sećanju da su sve kuće u ovim selima imale štale. Danas prođemo i po nekoliko sela bez ijedne krave.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.