Poslednjih nekoliko nedelja zabeležen je porast prijava građana i medijskih izveštaja o uznemiravanju žena i devojaka od strane civila koji dolaze iz pravca južne Mitrovice, konstatovalo je pet organizacija civilnog društva sa severa Kosova u zajedničkom saopštenju u kom traže uključivanje međunarodnih institucija.
Incidenti, u kojima su žrtve često i maloletnice, istaklo je srpsko civilno društvo – izazivaju ozbiljnu zabrinutost i dodatno urušavaju osećaj lične i kolektivne bezbednosti među građanima na severu Kosova.
Učestalost i kontinuitet ovakvih slučajeva, poručuju, ukazuju na:
„Dubok institucionalni problem, nesposobnost ili nespremnost Kosovske policije da pruži zaštitu svim građanima“.
Shodno tome, naglasili su, posebno zabrinjavaju svedočenja o pokušajima relativizacije ovih incidenata, kao i navodi o pritiscima na svedoke od strane policijskih službenika.
„Građani su više puta upućivali pozive Kosovskoj policiji da obezbedi bezbednost za sve, ali takvi apeli ostaju bez odgovora. Policijski inspektorat Kosova ne pokazuje vidljiv učinak u nadzoru i disciplinskom procesuiranju u ovakvim slučajevima, dok su mehanizmi civilnog nadzora nad radom policije izuzetno ograničeni“.
S obzirom na ozbiljnost situacije i, kako ističu, očigledan nedostatak institucionalne reakcije – civilno društvo sa severa Kosova smatra da je od ključnog značaja da međunarodni akteri pojačaju nadzor i odgovornost nad radom bezbednosnih struktura.
„U tom kontekstu, posebno ukazujemo na mandat EULEX misije, koja ima zadatak da nadgleda funkcionisanje vladavine prava na Kosovu, uključujući i rad policije“, poručuju.
A za EULEX imaju i niz pitanja:
1. Da li EULEX trenutno prati i dokumentuje slučajeve uznemiravanja žena i devojaka na severu Kosova? Ako da, da li postoji procena trenda i ozbiljnosti ovih incidenata?
2. Koji su konkretni koraci koje EULEX preduzima kada identifikuje sistematske propuste u radu Kosovske policije u vezi sa zaštitom građana iz nevećinskih zajednica?
3. Na koji način EULEX obezbeđuje da njegovi nalazi i preporuke u ovakvim slučajevima imaju institucionalni efekat i da dovode do promena u postupanju policijskih struktura?
4. Da li EULEX planira da poveća prisustvo i nadzor policijskih jedinica u severnim opštinama, imajući u vidu specifičan kontekst i učestale prijave građana o uznemiravanju i nedelotvornoj zaštiti?
Misiju EULEX pozivaju da na ova pitanja odgovori javno.
Srpsko civilno društvo još jednom naglašava da je neophodno hitno uspostaviti poverenje građana u institucije bezbednosti.
Kako se to može postići: „Jedino kroz odgovoran i transparentan rad svih nadležnih organa, uključujući i međunarodne misije koje imaju mandatnu ulogu u osiguranju vladavine prava i zaštite ljudskih prava na Kosovu“.
Potpisnici saopštenja:
Centar za afirmativne društvene akcije (CASA); Nova društvena inicijativa (NSI); Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER); Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) i
NVO Aktiv
Žene sa severa Kosova progovaraju o seksualnom uznemiravanju
Seksualno uznemiravanje žena u Severnoj Mitrovici problem je koji se intenzivirao u poslednjih godinu dana.
Prema izveštajima upravo nevladinih organizacija koje ove žene prepoznaju kao žrtve, u pitanju su žene uglavnom srpske nacionalnosti koje se suočavaju sa različitim oblicima uznemiravanja.
Prema ovim izveštajima uznemiravanje uključuje – dobacivanje iz automobila, praćenje, neprimerene komentare, pozive na sastanke i nepoželjne kontakte putem društvenih mreža.
Tokom 2024. godine, Neformalna grupa žena sa severa Kosova prikupila je oko 30 svedočanstava žena koje su bile žrtve uznemiravanja, uz sugestiju da je taj broj verovatno veći.
Takođe, žene okupljene oko ove grupe su, u avgustu prošle godine, uputile pismo sa 415 potpisa komandantu KFOR-a, tražeći veću zaštitu i odgovornost institucija.
U jednom od izveštaja ove grupe, navodi se da u seksualnom uznemiravanju žena na severu učestvuju i pojedini pripadnici Kosovske policije.
NVO „Aktiv“ iz Severne Mitrovice, prvi je otvorio posebnu telefonsku liniju za prijavu ovih incidenata i pružanje podrške ženama.
Ujedno, problem je konstatovan i u poslednjem šestomesečnom izveštaju šefice misije UN na Kosovu (UNMIK), koji je ona predstavila na nedavnom zasedanju Ujedinjenih nacija o stanju na Kosovu.
Iako su u početku mnoge žene izbegavale prijavljivanje ovih incidenata, slučajevi su počeli i da se prijavljuju.
U gotovo svim prijavama je zajedničko to da ih podnose žene i devojke Srpkinje protiv muškaraca albanske nacionalnosti sa juga.
Poslednji slučajevi i „Komšijske straže“
Slučaj seksualnog i verbalnog uznemiravanja prošlog vikenda policiji je prijavila i Mitrovčanka K.M iz Severne Mitrovice, navodeći da su njoj i njenoj drugarici momci iz automobila dobacivali seksističke komentare i vređali ih.
A zatim, prošle nedelje, u pratnji roditelja upućivanje seksističkih komentara od strane Albanca na gradskom šetalištu, prijavila je i maloletna devojčica.
Shodno brojnim svedočenjima, lider Srpske demokratije, Aleksandar Arsenijević, najavio je formiranje „Komšijske straže“ u Severnoj Mitrovici.
Pozvao je građane bez obzira na etničku, versku ili polnu pripadnost da se pridruže „Komšijskoj straži“.
„Ove straže ne zamenjuju policiju – one služe da nadgledaju, upozore i prijave svaki pokušaj napada, uznemiravanja ili sumnjivog ponašanja. Naš cilj je bezbednost svake devojke, žene i deteta u našem kraju. Nema više ćutanja. Komšije budne – nasilnici oprezni“.
Članovi Srpske demokratije i dalje svakodnevno na društvenim mrežama objavljuju pojedinačna svedočenja građanki koja im se, kako kažu, dojavljuju.
A otvorili su i posebnu Vajber grupu za prikupljanje ovih svedočenja.
Danas ova politička partija organizuje i prvi građanski sastanak u vezi sa ovom temom, u 18 časova u prostorijama Aktiva.
Pozvali su sve građane, roditelje, komšije – „da se uključe i pomognu kako bi se osigurao bezbedniji život“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
