Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Promena zvaničnih naziva naseljenih mesta na Kosovu povezana je sa odlučivanjem, u kojem pravo veta imaju srpski poslanici. To je dovelo do toga da, i posle više od dve decenije, toponimi nasleđeni iz perioda srpske administracije nastavljaju da figuriraju u zvaničnim dokumentima, ali i da se masovno koriste.
Već nedelju dana građani Uroševca pokrenuli su inicijativu koja će testirati pravnu realnost na Kosovu, koja i više od 26 godina nakon oslobođenja nastavlja da održava na snazi srpske toponime. Putem zakonske inicijative koja je podržana potpisima, oni traže da se „Uroševac” ukloni iz zvaničnih dokumenata. Inicijator ove inicijative, Baškim Fazljiu, rekao je da zahtev ima za cilj uklanjanje toponima postavljenog u periodu okupacije.
„Ova peticija ni na koji način ne ugrožava prava nijedne zajednice na Kosovu, pa ni prava srpske zajednice. Naprotiv, zatražili smo ukidanje imena okupatora, koje nema nikakve veze sa imenom „Uroševac”. Tražimo da ime Ferizaj ostane zvanično ime, dakle na albanskom, srpskom i engleskom jeziku”, rekao je on.
Gotovo svim naseljenim mestima na Kosovu Srbija je promenila nazive tokom vremena okupacije. Oni nisu promenjeni nakon oslobođenja jer to u početku nije dozvolila međunarodna administracija. A nakon nezavisnosti to je onemogućeno vetom koji Srbi imaju u odlučivanju o određenom broju zakona, uključujući i Zakon o administrativnim granicama opština, u kojem se nalaze nazivi gradova i sela.
Poznavalac lokalne samouprave Bekim Saljihu rekao je da bez glasa zajednica u Skupštini zakon neće moći da bude promenjen.
„Sve dopune i izmene zakona koje se tiču ove dimenzije jesu zakoni od vitalnog interesa, što znači da se zahteva dve trećine glasova nevećinskih zajednica u Skupštini Kosova. To znači da imenovanje nekog naseljenog mesta može da se izvrši u neformalnom obliku, ali u formalnom ili institucionalnom obliku to zahteva konsenzus i kompromis”, izjavio je Saljihu.
Posle rata formirana je komisija koja je predložila promenu naziva naseljenih mesta. Međutim, oni nisu formalizovani. Neki od novih toponima, kao što je onaj za Drenas, ušli su u upotrebu. Ipak, slovenska verzija ostala je ona koja se koristi u zvaničnim dokumentima.
Međutim, građani su izrazili volju da se nazivi naseljenih mesta promene. Naser Emini rekao je da termin „Uroševac” ne treba da se koristi za Ferizaj.
„Takva inicijativa treba da bude preduzeta. Da li će se to dogoditi brzo ili kasno, najvažnije je da je inicijativa pokrenuta. Ja je veoma cenim i gradu Ferizaju je to potrebno”, rekao je on.
Inicijator uklanjanja termina „Urosevac” izrazio je uverenje da zakon može da bude promenjen i bez glasova Srba.
„Uzmimo Zubin-Potok. Mi ga nazivamo na albanskom, ali to uopšte nije albanska varijanta, već je isključivo naziv na srpskom jeziku. Mi se ne bavimo tim pitanjem. Zato za to nema nikakvog osnova. Ako neko pokuša da manipuliše javnim mnjenjem tvrdeći da su potrebni srpski glasovi, oni apsolutno nisu potrebni, niti je potrebna njihova podrška”, rekao je Fazljiu.
Dok građani Uroševca traže da naziv grada bude usklađen sa svakodnevnom upotrebom i lokalnim identitetom, zvanična promena toponima ostaje povezana sa ustavnom realnošću koja u odlučivanju daje pravo veta srpskim poslanicima.
Promena naziva jedne opštine na Kosovu može da se izvrši putem Zakona o administrativnim granicama opština, izmenom zakona u Skupštini. Da bi zakon bio usvojen u Skupštini, potrebna je dvostruka većina glasova. Prema članu 81 Ustava, za zakone od vitalnog interesa to znači da je potreban glas većine prisutnih poslanika koji glasaju, ali i većine poslanika iz manjinskih zajednica. U Skupštini postoji 20 mesta za zajednice. Od toga je 10 rezervisano za srpsku zajednicu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
