„Ne vozimo ka Evropi da bismo pobegli iz Srbije. Vozimo da bismo je vratili, poručili su srpski studenti Evropi kroz svoje pismo francuskom predsedniku Emanuelu Makronu“. „Svako okretanje pedala bio je protest protiv straha, poziv za dostojanstvo i deklaracija da mladi ljudi u Srbiji ne odustaju od svoje zemlje. Borimo se da je ponovo izgradimo“, poručili su Savetu Evrope.
Prešli su preko 1400 kilometara svojim biciklima. U francuski grad Strazbur, sedište evropske pravde, stigli su upravo po nju. „Besmislen put„, poručio im je predsednik Aleksandar Vučić, koji se ranije ovog meseca sastao upravo sa francuskim kolegom.
Nije delovalo tako na osnovu podviga samih studenata i oduševljenih i nostalgičnih Srba iz dijaspore kroz koju su prolazili.
U nastavku objavljujemo pismo srpskih studenata u celosti:
Dame i gospodo,
Predstavnici Saveta Evrope,
Prijatelji slobode i pravde,
Nismo došli ovde zato što je bilo lako. Došli smo zato što je bilo neophodno. Dolazimo iz zemlje gde je previše ljudi izgubilo veru da je promena moguća, gde je istina ućutkana i gde je pravda postala udaljeni eho. Ali nismo ovde da bismo se žalili.
Tu smo da vas podsetimo i da nas podsetimo da se nada pokreće, a ponekad se pokreće i na dva točka. Okretali smo točkove preko 1400 kilometara, ne zato što smo imali snage, već zato što smo odbili da se predamo.
Svako okretanje pedala bio je protest protiv straha, poziv za dostojanstvo i deklaracija da mladi ljudi u Srbiji ne odustaju od svoje zemlje. Borimo se da je ponovo izgradimo.
Sa vama bismo želeli da podelimo otvoreno pismo koje upućujemo predsedniku Emanuelu Makronu koje je napisala grupa studenata iz Srbije, kao deo njihovog mirnog protesta. Ovo pismo služi kao lični i hitni apel koji je rođen na putovanju i koji govori jače od hiljadu reči.
Otvoreno pismo predsedniku Republike Francuske:
Poštovani predsedniče Makron,
Obraćamo Vam se kao studenti iz Srbije, mladi ljudi koji su odlučili, usled nedostatka pravde i dijaloga u sopstvenoj zemlji, da biciklom krenu ka sedištima evropskih i međunarodnih institucija. Naše putovanje, dugo više od 1.400 kilometara i nazvano Tura za Strazbur, predstavlja i simbol i svedočanstvo očaja, ali i nepokolebljive nade.
Naša misija je jednostavna, ali hitno važna: skrenuti pažnju međunarodne zajednice na sve dublju eroziju demokratskih vrednosti u Srbiji. Živimo u zemlji gde institucije više ne štite građane, već služe interesima uskog kruga moći. Gde su mediji pod pritiskom, izbori kompromitovani, a kritičko mišljenje marginalizovano i napadano.
Neposredni povod za ovaj protest bila je tragedija u Novom Sadu — urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici koje je odnelo šesnaest života, uključujući i dece. Ali pravi uzroci leže mnogo dublje: sistemska neodgovornost, korupcija i uništavanje institucija koje su nekada postojale da služe narodu. Umesto odgovora i preuzimanja odgovornosti, građani su naišli na tišinu — i još jednu nepravdu među mnogima.
Zato mi pedalamo dalje, noseći poruku — Srbiji je potrebna podrška Evrope, ali ne u formi protokolarnih sastanaka i diplomatskih osmeha. Ne tražimo sankcije; tražimo pogled istine i odgovornosti. Jer sastanci sa liderima koji ne priznaju odgovornost prema sopstvenom narodu — kada se održavaju bez kritičkog osvrta — mogu da se protumače kao legitimizacija autoritarizma.
Gospodine predsedniče,
Često ste naglašavali značaj evropskih vrednosti, slobode i ljudskih prava. Danas imate priliku da pokažete da su te vrednosti zaista univerzalne. Vaša podrška borbi za istinu, pravdu i slobodu u Srbiji značila bi mnogo, ne samo nama, već i čitavoj generaciji mladih ljudi koji žele da ostanu u svojoj zemlji i grade je na temeljima demokratije i dostojanstva.
Ne vozimo ka Evropi da bismo pobegli iz Srbije. Vozimo da bismo je vratili.
S dubokim poštovanjem,
Studenti iz Srbije
Šta su evroposlanici obećali studentima: Završen sastanak u EP u Strazburu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
