Među četiri ugovora koja je na kraju zasedanja u petak potvrdila Skupština Srbije našao se i Zakon o potvrđivanju ugovora o osnivanju Transportne zajednice zemalja Zapadnog Balkana, koji će, kako Vlada Srbije ističe, "omogućiti da se na sastanku Ministarskog saveta izglasa da sedište Sekretarijata bude u Srbiji". Srpska opozicija tvrdi suprotno: Ovo je još jedan korak ka zaokruživanju nezavisnosti Kosova i Metohije. Sa tim se, ipak, ne slaže potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, Zorana Mihajlović.
Obrazlažući u Skupštini Srbije Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, Mihajlovićeva je istakla da će ratifikacija ovog dokumenta omogućiti da se 7. decembra, na sastanku Ministarskog saveta, izglasa da sedište Sekretarijata Transportne zajednice za Zapadni Balkan bude u Srbiji.
Jedan od strateških ciljeva Srbije jeste povezivanje sa regionom, podsetila je ona i naglasila da je za Srbiju važno da postane nezaobilazan koridor u povezivanju istoka i zapada.
Takođe, kako je objasnila, taj ugovor će omogućiti povećanje obima transporta ljudi i robe, a radiće se i na produžavanju transportne mreže.
To što je rasprava o četiri ugovora, odnosno zakona, bila objedinjena pred narodnim poslanicima, za opozicione srpske radikale predstavlja, međutim, "još jedan korak ka zaokruživanju nezavisnosti Kosova i Metohije".
Na konferenciji za medije takođe u petak, Šarović je objasnio da se u zakonu o osnivanju transportne unije na 39 mesta pominje Kosovo, a suština problema leži u tome što je taj ugovor po svojoj prirodi međunarodni i međudržavni.
"Srbija potpisuje ovaj ugovor sa Evropskom unijom i zemljama zapadnog Balkana, a nažalost, jedna od strana potpisnica je Kosovo. Zakonom o potvrđivanju ovog međunarodnog ugovora određeni državni prerogativi Republike Srbije prenose se Kosovu i u zakonu se direktno govori o državljanima 'Republike Kosovo' i o firmama koje se formiraju na Kosovu i koje će obavljati lučni i drugi međunarodni transport," objasnio je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Nemanja Šarović.
Šarović je istakao da do pre nekoliko godina nije bilo carine na administrativnim prelazima, da nije postojala kosovska policija, a da su Srbi imali svoje opštine, zdravstvo i školstvo.
"Veliki broj institucija funkcionisao je u sistemu Srbije, što danas nije slučaj. Nadležnosti Srbije prebacuju se na tzv. državu Kosovo i režim u Beogradu ništa ne preduzima da taj proces zaustavi," istakao je i poručio:
"Srpski radikali odbijaju učešće u režimskoj predstavi u kojoj se Kosovo ne priznaje formalno, ali se suštinski ne preduzima ništa da se spreči otimanje državnih ingerencija i prerogativa državne vlasti."
Identične poruke Šarovićevim na sednici Skupštine Srbije imao i njegov kolega, Miljan Damjanović, a na koje je odgovorila Mihajlovićeva:
"Prvo, Kosovo kao potpisnik ugovora o osnivanju jeste, ali baš onako u skladu sa Rezolucijom 1244. Dakle, po svim procedurama i načinom kako je to već rečeno. I lepo vam piše, čak u članu dva – da ne predstavlja nikakvo priznanje Kosova od strane EU kao zvanične države. Ugovorom o osnivanju transportne zajednice Kosovo se označava na isti način, kao i u sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji su EU zaključili sa njim, a koji je u skladu sa dogovorom o regionalnom predstavljanju i saradnji, postignutim u dijalogu Prištine, kao Kosovo sa zvezdicom, sa pratećom fusnotom koja glasi – ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu sa Rezolucijom 1244 i mišljenja međunarodnog suda. Dakle, niti je Srbija defakto i dejure prihvatila nezavisnost Kosova, niti je to učinila ovim sporazumom."
Mihajlović je objasnila i razloge zašto je Srbiji potreban ovaj ugovor:
"Zato što ćemo moći mnogo brže i mnogo bolje da se povežemo u bilo kom smislu, ekonomski, infrastrukturno sa zemljama Zapadnog Balkana, zato što je dobro za nas da imamo jedinstveno tržište, jer to znači mogućnost za ekonomski dalji oporavak i za ekonomski dalji rad."
Sporazum o Transportnoj zajednici jugoistočne Evrope potpisan je između Srbije, Kosova, Crne Gore, Albanije, Makedonije, jula 2017. godine, u Trstu. Cilj ove zajednice je, kako je ranije saopšteno – jedinstveno tržište transportne infrastrukture, kopnenog, rečnog i pomorskog saobraćaja na Zapadnom Balkanu, a u skladu sa pravnim regulativama Evropske unije. BiH je bila jedina zemlja Zapadnog Balkana koja u Trstu nije potpisala ovaj ugovor, već je to učinila u septembru.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
