Vest je ažurirana
Danas je tačno 27 godina od početka bombardovanja NATO-a na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju. I to bi bila možda i jedina činjenica oko koje se mogu složiti Srbi i Albanci, uz to da oba naroda oplakuju svoje žrtve. Za jedne agresija na suverenu evropsku zemlju, bez odobrenja Saveta bezbednosti, za druge humanitarna intervencija koja je imala za cilj da zaustavi „aparthejd i genocid“. Predstavnici zemalja NATO-a opravdali su bombardovanje porukama da su „sprečavali zločine Miloševićevog režima“. I danas, kao i u proteklim godinama, u Prištini preovladava zahvalnost, dok kod Srba prevladava gorčina i ljutnja.
Današnje obeležavanje na severu Kosova povodom godišnjice NATO bombardovanja započelo je polaganjem venaca predstavnika Srpske liste na spomeniku braći Milić, podignutom u čast stradale braće – Srđana, Bobana i Gorana, tokom i neposredno nakon bombardovanja.
Tokom same ceremonije, bilo je vidno prisutno pojačanje policijskih snaga, koje su sa pristojne distance nadgledale skup.
View this post on Instagram
Ujedno, obratila se i Milica Dakić, pomoćnica direktora Kancelarije za KiM.
I Kurti danas u Severnoj Mitrovici
S druge strane, i kosovski premijer Aljbin Kurti, nenajavljeno je odlučio da ovaj dan započne upravo u Severnoj Mitrovici.
Samo nekoliko metara od mesta gde su polagani venci za nastradale, primećen je veći broj džipova koji se uputio u pravcu Kolašinske ulice.
Međutim, kako je izvestio portal Kosovo Online, Kurti je danas zapravo posetio Mikronaselje. Kako su dalje naveli, u Kurtijevoj pratnji bila je ministarka Donika Gervala, čelnik kosovskog MUP-a, Dželjaj Svečlja, te gradonačelnik Južne Mitrovice, Faton Peci.
Glavni povod ove posete, kako piše Fejsbuk stranica Mitropolj – obilazak kuće Ljatifa Beriše, intelektualca i aktiviste.
U pitanju je kuća, koju će, kako pišu mediji na albanskom jeziku – navodno biti petvorena u muzej. Opština u prethodnom mandatu pod vođstvom Samoopredeljenja u junu 2025. godine, na ovoj kući postavila je spomen-ploču. Kako su tada naveli, ova kuća je „spaljena tokom rata“, dok je Beriša, prema njihovim rečima „ubijen uoči njegovog izbijanja“.
I Osmani u Severnoj Mitrovici?
Istovremeno, medij Kosovo Online izvestio je da je, nakon što je Kurti posetio Mikronaselje u Severnoj Mitrovici, isto naselje obišla i kosovska predsednica, Vjosa Osmani. Za sada nema zvaničnih fotografija koje potvrđuju da je i ona obišla ovu kuću.
Inače, pre posete Severnoj Mitrovici, Osmani je učestvovala na komemoraciji u Južnoj Mitrovici za aktiviste Ljatifa Berišu i Agima Hajrizija. Prema navodima kosovskog predsedništva iz 2025. godine, u pitanju su aktivisti koji su stradali 24. marta 1999. od strane „srpskog genocidnog režima“.
Inače, iako su mediji izvestili da su ovi kosovski zvaničnici bili u naselju Mikronaselje, prema dostupnim snimcima, oni su zapravo boravili u naselju Brđani.
Inače, jedna od tema koja se pojavila u medijima na albanskom jeziku jeste da je Osmani navodno „ignorisala“ kosovsku ministarku pravde Doniku Gervalu tokom komomeracije u Južnoj Mitrovici.
Ona, navodno, na pitanje u vezi sa odnosima sa kopredsednicom stranke Gudžo – nije želela da odgovori.
Na dan početka bombardovanja, Kurti u Mikronaselju u Severnoj Mitrovici
U Gračanici obeležena godišnjica početka bombardovanja SRJ
Kako javlja Radio Kim, godišnjica početka NATO bombardovanja 1999. godine obeležena je u dvorištu Doma kulture „Gračanica“.
„Samo slogom i jedinstvom možemo da odvratimo sve one koji bi možda pomislili da mogu da nam prirede ono što nam je zločinački NATO savez priredio kao narodu i kao državi te 1999. godine“, kaže Miloš Terzić iz Kancelarije za KiM Vlade Srbije.
Sirena za vazdušnu opasnost i snimak zvuka ispaljivanja metaka dočarali su atmosferu s početka bombardovanja SR Jugoslavije pre dvadeset sedam godina. Prve bombe iz vazduha, na današnji dan 1999. godine, najpre su pale na Kosovo.
Pomen stradalima kod spomen-obeležja u dvorištu Doma kulture „Gračanica“ služilo je sveštenstvo Eparhije raško-prizrenske, a vence su potom položili predstavnici Kancelarije za KiM, Kosovskog upravnog okruga, Opštine Gračanica i Privremenog organa Priština.
Vlast u Srbiji bombardovanje i danas ocenjuje kao „zločinačku agresiju NATO saveza“ na suverenu zemlju. Međutim, uprkos povlačenju vojne, policijske i administrativne službe, predstavnici Vlade Srbije, odnosno njene Kancelarije za KiM, poručuju – „nismo poraženi“, prenosi Radio Kim.
„Ono što je važno da kažemo da nismo poraženi u tom sukobu jeste upravo vi, svi prisutni, srpski narod koji je ostao i opstao na Kosovu i Metohiji. Te 1999. godine svi narodi, sve države, sve nacije sveta spustili su glavu pred agresorom koji je rušio i gazio Povelju Ujedinjenih nacija, a jedino Srbi nisu“, kazao je pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Miloš Terzić.
Okupljenima je poručio da su „svi kapaciteti srpske države“ usmereni ka opstanku Srba na Kosovu, te da će nastaviti institucionalnu i materijalnu podršku građanima. Naglasio je da su potrebni mudrost i očuvanje mira, uprkos svemu što se dešava u svetu, te okupljenim kosovskim Srbima poručio da „čitav srpski svet“ treba da da doprinos „kako bi Srbija bila ekonomski i politički snažnija država“.
„Jedino na taj način ćemo uspeti, slogom i jedinstvom, da odvratimo sve one koji bi možda pomislili da mogu da nam prirede ono što nam je zločinački NATO savez priredio kao narodu i kao državi te 1999. godine“, kazao je Terzić, podsetivši na stradanje civila i vojnika, javio je Kim.
Ministarstvo spoljnih poslova: Srbija pamti
Povodom 27. godišnjice NATO bombardovanja, oglasio se i zvanični Beograd, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
„Sećanje na 24. mart 1999. godine ostaje duboko urezano u kolektivno pamćenje našeg naroda, dan kada je, bez odluke Saveta bezbednosti UN, započeto bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, suprotno međunarodnom pravu i osnovnim principima na kojima počiva savremeni svetski poredak“, naveli su iz Ministarstva.
Kako su istakli, tokom 78 dana „razarana je naša zemlja, rušeni su mostovi, bolnice, škole, medijske kuće i kulturna dobra“.
Stradalo je, kako dodaju, oko 3.500 ljudi, među njima i 89 dece, dok su hiljade ranjene.
Životi su prekidani u domovima, na radnim mestima, na ulicama, a ljudska tragedija svedena je na ‘kolateralne štete’
„Ovaj čin nije bio samo napad na jednu državu, već i udarac na principe međunarodnog prava, suvereniteta i pravde. Posledice takvog presedana osećaju se i danas, kao opomena koliko je sistem, zasnovan na pravilima, osetljiv i nestabilan kada se zanemare njegovi fundamentalni principi“, dodaju iz Ministarstva.
Srbija, kako ističu, pamti.
„Sa poštovanjem prema žrtvama i svešću o sopstvenom iskustvu, nastavljamo da se zalažemo za poštovanje Povelje UN, dijalog i mirno rešavanje sporova, odlučni da čuvamo istinu, dostojanstvo i pravo da se ovakve nepravde više nikada ne ponove“, zaključuju u saopštenju.
Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće danas obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju u Vranju. Kako prenose mediji, ceremonija će biti održana na platou ispred Galerije Narodnog muzeja, sa početkom u 19.30 časova. Centralna državna ceremonija organizovana je u Vranju jer je taj grad bombardovan čak 42 dana u kontinuitetu, tokom čega je život izgubilo 16 ljudi, javio je N1.
Studenti odali poštu stradalima u NATO bombardovanju SRJ – tišina kod Pravnog i venci na Tašmajdanu
Studenti ispred Pravnog fakulteta održali su danas 16 minuta tišine povodom 27. godišnjice početka bombardovanja SRJ, a nakon toga su se uputili da polože venac na spomenik na Tašmajdanu deci stradaloj u napadima NATO, javlja N1.
Ispred Pravnog fakulteta se inače svaki dan održava 16 minuta tišine, posvećenih žrtvama pada nadstrešnice, ali danas je to posvećeno i danu kada je NATO pokrenuo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije.
Studenti se još uvek nisu oglašavali da li će danas tokom dana biti nekih dodatnih akcija ili komemorativnih skupova povodom dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja, javlja ovaj medij.
Inače, za razliku od prošle godine, kada su studenti u blokadi godišnjicu NATO bombardovanja Srbije obeležili centralnim protestom protiv srpskih vlasti zbog planova za rušenje zgrade Generalštaba („Protest za Generalštab“), ove godine obeležavanje je znatno skromnije.
Poruke iz Prištine
Kao i svake godine, i iz Prištine danas stižu iste poruke podrške u kojima se NATO vidi kao „spasilac“, i trenutak kada se ‘promenio tok istorije’.“
Među prvima, oglasila se jutros kosovska predsednica, Vjosa Osmani.
„Pre 27 godina, kada se narod Kosova suočavao sa istrebljenjem od strane genocidne Srbije, NATO je intervenisao“.
Kosovo, napisala je Osmani, „ne zaboravlja“, a potom je i poručila:
„Saveze koji štite slobodu moramo čuvati jednako kao i samu slobodu“, napisala je Osmani, uz video snimak govora tadašnjeg predsednika SAD, Bila Klintona, u kojem je izdato naređenje za početak bombardovanja.
Odala počast pripadnicima NATO-a
Osmani je potom u Prištini odala počast stradalim pripadnicima NATO-a – naveli su iz kosovskog predsedništva.
Ona je, kako je kazala, uputila trajnu zahvalnost, kako se navodi – ženama i muškarcima NATO-a – „koji su stali na pravu stranu istorije“.
„Dana 24. marta 1999. godine, suočeni sa ljudskom tragedijom izazvanom genocidnim delovanjem Srbije, najmoćniji vojni savez demokratskog sveta preduzeo je odlučne korake da zaustavi surovost kriminalnog režima. To je bio čin koji je okončao jednu mračnu epohu i otvorio put ka slobodi i miru.“
„NATO air, just do it“, kako se navodi, „ostaje simbol poziva na delovanje u zaštiti univerzalnih vrednosti, poziv koji je bio saslušan i pretočen u odluku i istorijsku odgovornost“.
I Hadžiju zahvalna
Pored nje, oglasila se i predsednica kosovske skupštine, Aljubljena Hadžiju.
„Danas se sećamo 24. marta 1999. godine, kada su NATO bombardovanja u Srbiji promenila tok istorije Kosova“, poručila je Hadžiju.
Kako je navela:
„Kao odgovor na ciklus nasilja koji je poprimio oblik genocida i politike režima Slobodana Miloševića prema Albancima na Kosovu, 19 zemalja NATO-a, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, započelo je vazdušnu kampanju protiv srpskih policijskih i vojnih ciljeva koja je trajala 78 dana“.
Tokom ovog perioda, intervencija NATO-a iz vazduha i, prema njenim rečima, „otpor OVK-a“ na terenu spojili su se u, kako je kazala, „odlučujućem trenutku za Kosovo“.
Hadžiju je istakla i da će „sa zahvalnošću odati priznanje ključnoj ulozi NATO-a, žrtvama OVK i svima koji su doprineli slobodi Kosova“.
Hamza: „NATO, hvala ti zauvek“
Danas se oglasio i predsednik Demokratske partije Kosova (PDK), Bedri Hamza.
„Dana 24. marta 1999. godine svet je intervenisao da zaustavi masakre i sistematske zločine režima Slobodana Miloševića nad našim narodom. Kao i svake godine, i na ovom 27. jubileju odajemo počast herojima, žrtvama i mučenicima rata i zahvaljujemo svima koji su stali na stranu istine“, rekao je Hamza.
Bombardovanja NATO-a, dodao je Hamza:
„Koordinisana su i sa OVK, sa Hašimom Tačijem, Kadrijem Veselijem, Jakupom Krasnijem, Ramušom Selimijem i njihovim saborcima, kopnenim saveznicima NATO-a, koji se danas sude u Hagu i tretiraju kao da razlog za intervenciju Severnogatlantske alijanse nikada nije postojao“.
Zahvalnost NATO-u, naglasio je Hamza, je večna. Ti dani, prema njegovim rečima, „odredili su našu sudbinu i bili su presudni na našem putu ka slobodi“.
„Od 24. marta 1999. godine do današnjih izazova, naš put ostaje isti: na strani istine. Ne zaboravljamo. Odaćemo počast. I iznad svega, nastavljamo da branimo slobodu koja je stečena velikim žrtvama! NATO, hvala ti zauvek!“, zaključio je Hamza.
Abdidžiku: „24. mart treba tretirati kao državni datum Republike Kosovo“
Upravo se oglasio i lider Demokratskog saveza Kosova (LDK), Ljumir Abdidžiku.
On je ocenio da je reč o jednoj od „najdubljih prekretnica u modernoj istoriji Kosova“.
„Dana 24. marta naš napor je prevazišao sopstvene granice i postao deo međunarodne svesti. Vrednosti za koje smo se zalagali – sloboda, dostojanstvo i pravo na postojanje – pretvorene su u vojne akcije zapadnog sveta. Tokom 78 dana i 78 noći, NATO je Kosovu doneo odloženu pravdu – i to u najlepšem mogućem obliku – sa neba“, rekao je Abdidžiku.
Skoro tri decenije kasnije, dodao je, „prisećamo se da naša sloboda nije bila slučajnost“, već je, kako je naveo, „istorijsko poklapanje naše žrtve sa ispravnom odlukom naših saveznika“.
„Iz perspektive današnjeg sveta možda možemo shvatiti koliko je to poklapanje bilo srećno i retko“, dodao je lider LDK.
Prema njegovim rečima, Kosovo danas ima obavezu „da čuvamo ovo prijateljstvo, da jačamo naš evropsko-atlantski put i da nikada ne zaboravimo zašto i kako smo postali slobodni. Jer sloboda i prijateljstvo nisu samo uspomene. To su odgovornosti – svaki dan“.
Abdidžiku je potom poručio da bi trebalo početi sa formalnim tretiranjem „24. mart kao državnog datuma Republike Kosovo“.
„Ne samo kao oznaku u kalendaru, već kao trenutak sećanja na dan kada je istorija promenila pravac za Kosovo“, zaključio je on.
Ramuš Haradinaj: 24. mart se višestruko poštuje
Danas se oglasio lider Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj, povodom 24. marta.
Prema njegovim rečima, ovaj datum se „višestruko poštuje – od Epopeje Dukađinija 1998. godine do intervencije NATO-a godinu dana kasnije“.
„Dana 24. marta 1998. pali su Hima, Gazmendi i Agroni, ali nismo se slomili. Njihova žrtva postala je inspiracija da se nastavi sve do vrhunskog trenutka, kada je NATO, predvođen SAD-om, dao signal za oslobođenje Kosova“, rekao je Haradinaj.
On je dodao da se danas odaje počast poginulima i priseća prijatelja:
„Sećamo se da su NATO na nebu i OVK na zemlji stavili tačku na režim Miloševića i okrunili Kosovo slobodom i nezavisnošću. Slava!“
Šta je prethodilo bombardovanju?
Bombardovanju SR Jugoslavije prethodila je veoma prisutna negativna medijska slika u zapadnoj javnosti o Srbiji i SRJ, prvenstveno o tadašnjem njenom predsedniku, Slobodanu Miloševiću, koja se u drugoj polovini devedesetih nastavila izveštajima sa Kosova – o ukidanju autonomije i ugrožavanja prava Albanaca, sve do vesti o diskriminaciji i humanitarnoj katastrofi. Milošević je opisivan kao „diktator“, „balkanski kasapin“ i „novi Hitler 20-og veka“, a uslovi u kojima živi civilno albansko stanovništvo kao „aparthejd“.
Najviši zapadni politički i vojni zvaničnici i analitičari pred bombardovanje spominjali su da se na Kosovu događa „genocid“ koji sprovode srpske snage, „masovne grobnice“, da se događa masovno ubijanje „preko 100.000 kosovskih Albanaca“.
Samom bombardovanju prethodili su – od 6. februara do 19. marta – pregovori u francuskom gradu Rambujeu. Dvadeset trećeg februara predložen je mirovni sporazum.
Albanci su ga potpisali. Jugoslovensko-srpska delegacija odbila je da to učini, ocenjujući ga kao ultimatum.
O bombardovanju
Neposredan povod za bombardovanje bio je za Srbe i 27 godina kasnije kontraverzan slučaj Račak, koji su Albanci i zapadna javnost, kao i sam Savet bezbednosti UN-a – kvalifikovali kao „masakr u Račku“.
Bez dozvole Saveta bezbednosti UN-a, naletom 464 aviona iz 19 zemalja NATO-a i sedam zemalja koje su pružile podršku, 24. marta 1999. započelo je bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, koja u to vreme više nije bila članica UN.
Broj letelica i intenzitet napada se tokom dva i po meseca pojačavao – na 1.150 aviona, koliko ih je bilo do 10. juna – neposrednog okončanja rata. Lansirano je 420.000 projektila, ukupne mase oko 22.000 tona u 2.300 vazdušnih udara sa svih strana otvorenog vazdušnog prostora. Na Srbiju je palo više hiljada kasetnih bombi, statistika je srpskih vojnih izvora.
Sa suprotne strane – drugačija slika: svega nekoliko ispravnih aviona. Piloti su leteli na neremontovanim migovima u kojima su i najosnovniji instrumenti bili neispravni. Prema svedočanstvima vojnih pilota 127. lovačke avijacijske eskadrile 204. lovačkog puka, koja je u sastavu imala „migove 29“, nisu imali „sa čim da lete“ i da dejstvuju, a posle rata su doživeli, kako su više puta opisali, ponižavajući odnos tadašnjih državnih vlasti prema njima.
Uprkos ovakvoj slici i brojnim problemima na terenu, najveći deo vojnih potencijala tadašnje jugoslovenske države je bio i dalje spreman za borbu, kao i većina mobilisanog ljudstva. Strategija tadašnjeg srpskog vojnog rukovodstva bila je da se sačuva što više vojnih materijalnih i ljudskih resursa na kopnu. To se postizalo pražnjenjem vojnih i policijskih objekata, dislociranjem ljudstva i pokretne imovine, kao i njihovim kamufliranjem.
Kako su vojne snage odolevale napadima, uz vazdušne udare, vremenom se počelo pretiti i kopnenim udarima, iz pravca južne granice Kosova sa Albanijom.
Najžešće kopnene borbe su se vodile upravo u pojasu prema, i na granici sa Albanijom, preko Košara. Jugoslovenska vojska je ove borbe vodila sa pripadnicima OVK koje je NATO tada snažno podržavao neprestanim bombardovanjem jugoslovenskih vojnih jedinica, ali i drugim vidovima pomoći.
Iako su promoteri bombardovanja naglašavali da su time nameravali da spreče zločine represivnog aparata tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića nad Albancima, početkom bombdardovanja je zapravo došlo do etničkog čišćenja nad Albancima, njihovim proterivanjem van Kosova, a paramilitarne snage pre svega, počinile su teške zločine nad civilima, poput zločina u Meji, Pokleku, Bistražinu, Kruši, zatvor u Dubravi, ulici Miladina Popovića u Južnoj Mitrovici…
Žrtve
Nijedna vlada Srbije do sada nije napravila tačan spisak žrtava u bombardovanju, a sami državni izvori godinama iznose različite podatke. Inače je u regionu tendencija istorijskog revizionizma i povećanja broja ‘svojih’ žrtava na šta redovno upozorava regionalna inicijativa za pomirenje Rekom.
Smatra se da je nakompletnija i najpreciznija dokumentacija kod jedne od njenih članica.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u NATO bombardovanju život je izgubilo najmanje 756 ljudi, od kojih su 454 civila i 301 pripadnik oružanih snaga. Među civilima je 205 Srba i Crnogoraca, 221 Albanac i 28 Roma, kod vojnih žrtava 271 je pripadnik Vojske i policije i 30 „OVK“.
Fond za humanitarno pravo je ujedno 2014. godine objavio poimenični popis žrtava koji možete pogledati ovde.
Podaci Ministarstva odbrane Srbije se razlikuju. Prema njihovim podacima, poginuo je 1.031 pripadnik Vojske Jugoslavije i policije i oko 2.500 civila, uključujući i 89 dece. Ranjeno je više od 6.000 civila, 5.173 vojnika i policajaca, 25 civila se vodi još uvek kao nestalo. Preko 1.000 civilnih objekata je uništeno, uključujući škole, bolnice i zgrade državne administracije. Teško su oštećeni i uništeni objekti putne infrastrukture, od čega 45 mostova. Oštećeno je skoro 200 spomenika kulture, uključujući i 23 srednjevekovna manastira.
Civilne mete
Iako je NATO na svojim dnevnim brifinzima naglašavao da gađa isključivo vojne mete, a kada dođe do civilnih žrtava da se radilo o „kolateralnoj šteti“ ostaće upamćeni napadi na civilnu infrastrukturu.
Tako su tokom 78 dana bombardovanja razrušeni mostovi, uključujuči oni najveći, bolnice, porodilišta, dečji vrtići, škole, spomenici kulture, aerodromi, repetitori, elektro infrastruktura, zgrade SUP-a, Generalštab i Ministarstvo odbrane u centru Beograda, Avalski toranj, zgrada Radio Televizije Srbije, kineska ambasada, stambeno naselje u Aleksincu, pojedinačne kuće, pijaca u Nišu, voz u Grdeličkoj klisuri i ostalo.
Povlačenje
Posle 78 dana bombardovanja, delegacije NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisale su Vojno-tehnički sporazum (Kumanovski sporazum).
25 godina od Kumanovskog sporazuma, nekada ratni neprijatelji, danas „partneri“
Ovim sporazumom se predviđalo povlačenje vojnih i policijskih trupa tadašnje SRJ sa teritorije Kosova, uz istovremeno raspoređivanje NATO trupa.
Slobodan Milošević je građanima „čestitao mir“, dok je na Kosovu započelo etničko čišćenje nad srpskim narodom na Kosovu, kada su Srbi napustili sve kosovske gradove sa izuzetkom sada Severne Mitrovice, uz istovremena kidnapovanja i civilne žrtve nad nealbanskim stanovništvom.
Prema podacima UNHCR-a tih godina, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.
Neposredno nakon Kumanovskog sporazuma, usledila je Rezolucija SB UN 1244, prema kojoj je upravljanje nad Kosovom preuzeo UNMIK, a koja će u kasnijim godinama obema stranama poslužiti za različita tumačenja. Ova rezolucija je pravno još uvek na snazi, iako je uloga UNMIK-a danas marginalizovana, a određeni delovi ove rezolucije nisu ispunjeni.
Slobodan Milošević smenjen je 2000. godine, naredne je poslat u Hag. Preminuo je u Međunarodnom tribunalu za zločine u bivšoj Jugoslaviji 2006. godine, ne dočekavši presudu.
Prema kosovskim izvorima, u pitanju je 121. država koja je priznala Kosovo, no taj se podatak ne slaže sa onim što poručuje Beograd.
Nekadašnja Jugoslavija raspala se nešto ranije na dve države – Srbiju i Crnu Goru. Potonja je članica NATO-a. Srbija je pristupila programu NATO-a „Partnerstva za mir“ 2006, parlamentarnoj skupštini NATO-a, a Kosovo je to postalo pretprošle godine.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
