Srbi traže da se pitanje Trepče hitno stavi na pregovarački sto u Briselu

Strah i ogorčenje izazvale su među radnicima Trepče na Severu Kosova najavljene izmene Zakona o javnim preduzećima u kosovskoj vladi, kojima bi se Trepča, prelazeći pod nadležnost Vlade Kosova, destabilizovala i bila u zavisnom položaju, predstavio je danas, na hitnoj konferenciji za novinare – zaključke sa zajedničke sednice predsedništva sindikata i menadžmenta "Trepče" – direktor ove kompanije za Sever, Jovan Dimkić. On je istovremeno naglasio da svako rešenje, kojim bi se zanemarila vlasnička struktura Trepče, čiji je većinski vlasnik Fond za razvoj Republike Srbije – ne bi bilo prihvatljivo i primenljivo. Usvajanje Zakona o javnim preduzećima u kosovskoj vladi, čime bi se Trepča dovela pod nadležnost kosovske vlade, moglo bi izazvati nemire na Severu, dodao je Dimkić. Takođe, taj zakon bi u potpunosti ugrozio i primenu dosadašnjih postignutih Briselskih sporazuma. Dimkić je naglasio i da bi jednostrano donošenje ovog zakona o javnim preduzećima poremetilo i drastično pogoršalo i ekonomsku i političku situaciju na KiM-u, istakavši da je predloženo da se pitanje ovog preduzeća, ali i drugih društvenih preduzeća, hitno stavi na "dnevni red pregovora u Briselu". Sindikat i menadžment "Trepče" podržavaju izjavu srpskog premijera, Aleksandra Vučića, datu juče – dan nakon što je posetio Kosovo i Metohiju – da je najavljeno usvajanje kosovskog zakona o javnim preduzećima zakazano za ponedeljak – najozbiljnije pitanje za Srbiju "koje je iskrslo", te da bi to bio težak udarac za dijalog u Briselu. Dimkić je, odgovarajući na pitanja novinara, govorio i o vrednosti "Trepče", njenim kapacitetima, statusu i poslovanju ove firme, kao i o budućim planovima, ali i saradnji sa Trepčom na jugu. Ovo je, inače, jedna od retkih konferencija za štampu menadžmenta Trepče od 1999. godine. U Trepči se zaposlenima isplaćuju plate iz sopstvenih sredstava, kao i stipendije od 30 evra za nezaposlene, uglavnom od prodaje koncentrata, a koje se obračunavaju po kosovskom sistemu. Takođe, radnici koji nisu radno angažovani, primaju mesečno po 11.100 dinara iz budžeta Republike Srbije, preko tržišta rada, kao naknadu za nezaposlene. Tako se knjigovodstvo ovog nekadašnjeg jugoslovenskog giganta danas vodi i u okviru srpskog, kao i kosovskog sistema.

"Najavljene izmene Zakona o javnim preduzećima koje je inicirala Vlada Kosova i po hitnom postupku uvrstila u dnevni red zasedanja Skupštine Kosova, izazvale su ogromnu zabrinutost, strah i ogorčenje među više od 3.300 zaposlenih u kombinatu "Trepča" u severnom delu Kosova i Metohije," Dimkić je pročitao saopštenje sa zaključcima današnjeg sastanka sindikata i menadžmenta Trepče, dodajući:

"Kompanija koja je oduvek, a pogotovu u ovom periodu, najvažniji i daleko najveći privredni subjekt i koja svojim proizvodnim aktivnostima omogućava egzistenciju ogromnom delu srpske populacije, pre svega na Severu Kosova i Metohije, namerava se, bez ikakvog pravnog osnova, podvesti pod nadležnosti Vlade Kosova i time dovesti u potpuno zavistan položaj."

Većinski vlasnik Trepče Fond za razvoj Srbije, kosovski premijer tvrdi drugačije

Kombinat Trepča a.d. Zvečan u restrukturiranju je, kako navodi Tanjug, privredno društvo sa akcionarskim i društvenim kapitalom. Najveći akcionar je Fond za razvoj Republike Srbije sa 55,14 odsto kapitala, zatim slede "Generaleksport" Beograd sa 6,86 odsto, Jugobanka "Jugbanka" Kosovska Mitrovica sa 2,34 odsto, "Progres" Beograd sa 1,97 odsto, "Dunav Banka" Zvečan sa 1,92 odsto, "Elektroprivreda Srbije" sa 1,67 odsto, "14. Oktobar" – Kruševac sa 0,15 odsto.

Međutim, kosovski premijer, Isa Mustafa je na današnjoj konferenciji za novinare u Vladi Kosova, povodom usvajanja predloga izmene Zakona o javnim preduzećima, kazao da je  Trepča vlasništvo Kosova, prenosi RTK2.

"Trepča je vlasništvo Kosova i za nju je zadužena Vlada, jer se nalazi na teritoriji Republike Kosova i vlasništvo je svih građana koji u njemu žive, bili oni Srbi, Albanci, ili drugi," rekao je kosovski premijer.

RTK2 navodi da je Mustafa dodao i da će nacrt Zakona o Trepči biti upućen skupštini na razmatranje i da očekuje njegovo usvajanje:

"Mi u vladi smo prosledili ovaj zakon skupštini i ona će u ponedeljak da se pozabavi njime u prvom i u drugom čitanju. Mi ćemo se tim zakonom potruditi da Trepča, ili veći deo Trepče bude proglašeno javnim preduzećem kako bi njime upravljala Vlada Kosova."

On je istakao i da je na istoj sednici zaključeno da se na taj način destabilizuje kompanija, ali i da ne postoji "prihvatljivo i primenjivo zakonsko rešenje, koje u potpunosti zanemaruje vlasničku strukturu," a koja je definisana u poslovnim knjigama i pravnoj dokumentaciji Trepče i prema kojima je većinski vlasnik Trepče – Fond za razvoj Republike Srbije, to jest, Vlada Srbije.

Dimkić je dodao i da bi nepoštovanje činjenica koje je naveo i donošenje zakona sigurno poremetilo i drastično pogoršalo kompletnu ekonomsku, socijalnu, bezbednosnu i ukupnu političku situaciju na KiM-u, uz "nepredvidljive posledice", a da su toga svesni i predstavnici međunarodne zajednice.

Rukovodstvo Trepče je sa radnicima danas zatražilo i da se pitanje statusa  i imovine Trepče hitno stavi na dnevni red razgovora u Briselu i istovremeno podržalo izjavu premijera Aleksandra Vučića datu juče da je najavljeno usvajanje kosovskog zakona o javnim preduzećima u ponedeljak, najozbiljnije pitanje za Srbiju "koje je iskrslo", te da bi to bio težak udarac za dijalog u Briselu.

"Predlažemo da se pitanje 'Trepče', ali i drugih društvenih preduzeća, u okviru imovinskog pitanja, hitno stavi na dnevni red pregovora u Briselu i u pregovorima i razgovorima iznađe rešenje, prihvatljivo za sve relevantne strane," objasnio je direktor Trepče, dodajući da sindikat i menadžment Trepče "nedvosmisleno podržava izjavu predsednika Vlade Republike Srbije i daje podršku iznetim stavovima o značaju i načinu za rešavanje ovog, jednog od najvažnijih, pitanja za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji."

Prema ranijim najavama, skupština Kosova u ponedeljak će, po hitnom postupku, razmotriti predlog zakona za izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima, kojim planira da Rudarsko-metalurški kombinat Trepča transformiše u javno preduzeće, odlučilo je u četvrtak Predsedništvo Skupštine.

Ako bi predloženi zakon bio usvojen, Kosovska agencija za privatizaciju više ne bi bila nadležna za kombinat Trepča.

A samo dan nakon posete Kosovu i Metohiji, srpski premijer Aleksandar Vučić je izašao u javnost sa stavom da je to pitanje u ovom momentu najozbiljnije pitanje za Srbiju koje je isrkslo, ali da se nada da će Vlada Srbije to uspeti da reši i da do ponedeljka "nema spavanja", a da je on već upoznao sa ovim problemom zapadne partnere.

"Ako to Albanci urade unilateralno, odnosno jednostrano, to bi bio težak udarac za dijalog srpske i albanske strane," rekao je juče srpski premijer, dodajući: 

"Na tome sam danas radio i radiću i sutra, za nas nema spavanja do ponedeljka." 

Vučić je rekao i da je pitanje imovine u dijalogu Beograda i Prištine do sada zatvarano bezbroj puta i ponovio da bi jednostrano usvajanje zakona bio težak udarac za dijalog srpske i albanske strane.

A u nastavku pročitajte šta su sve novinari danas u Trepči pitali njenog direktora Jovana Dimkića i šta im je on odgovorio.

 


"Trepča" Sever trenutno ima 3.300 zaposlenih


Koliko radnika ima trenutno "Trepča" Sever?

Na spisku imamo 3.300 zaposlenih, od toga radi oko 1.100 – 1.200 radnika, zavisno od meseca. U dogovoru sa sindikatom, radna snaga rotira se na mesečnom nivou kako bi ublažili socijalni problem. U međuvremenu, od 2000. godine, došlo je do prinudnog odliva i u tom momentu smo, po registraciji koju je izvršio IOM, imali oko 4.500 zaposlenih. Govorim o Severu Kosova i Metohije, a na južnoj strani je bilo oko 5.500 registrovanih radnika u to vreme. Oko 2.000 radnika, koji su zaposleni na Severu, u Trepču Sever je praktično prebeglo iz južnih delova, iz južnih kapaciteta Trepče i to je situacija od 1999. godine, nakon završetka NATO agresije.


O vrednosti Trepče: "Podaci još uvek nisu za publikovanje"; "Svi ti podaci u ovom trenutku vlasništvo su Agencije za privatizaciju Republike Srbije"​


Kolika je realna vrednost Trepče?

Realna vrednost je trebalo da se utvrdi i za to je ovde na Kosovu i Metohiji bila nadležna Agencija za privatizaciju, koja je trebalo da sprovede te aktivnosti tokom svih ovih zadnjih godina, a naročito od 2005, kada su donete regulative UNMIK-a koje su to tražile i omogućavale. Međutim, ta aktivnost nije sprovedena, iako je Agencija nekoliko puta objavljivala tender za angažovanje pružaoca profesionalnih usluga u tom smislu. Ja mogu samo da kažem da smo mi, kao pravno lice – RMHK "Trepča", po nalogu Agencije za privatizaciju, tokom prošle godine napravili studiju koja je obuhvatila kompletnu procenu kombinata, ali za sada su to još uvek podaci koji nisu za publikovanje. Smatram da u ovom momentu, verovatno samo mi imamo studiju koja je koliko-toliko u skladu sa međunarodnim standardima i obuhvata kompletnu procenu svih Trepčinih kapaciteta, uključujući procenu rudnih rezervi, opreme, nepokretnosti, zemljišta, finansijskih potraživanja i dugovanja i ono što obuhvata jedna takva procena kompanije kakva je Trepča.

Kolika je vrednost Trepče otprilike?

Ja to ne mogu reći, jer se ne može izraziti u tako eksplicitnim kategorijama kakve vi možda očekujete. Znači, postoji niz stvari koje jedna od druge zavise. Mi imamo i ogromna dugovanja, ali imamo i ogroman kapital, a kažem – za sada ne bih o tome govorio, jer su praktično svi ti podaci u ovom trenutku vlasništvo Agencije za privatizaciju Republike Srbije. Kao što znate, tokom prošle godine u sklopu privatizacije 502 preduzeća, što je bila zakonska obaveza u Republici Srbiji, pokrenut je i postupak privatizacije kombinata "Trepča". Agencija za privatizaciju Republike Srbije izvršila je i popis potraživanja, a takođe, prikupila je i podatke zainteresovanih kompanija za eventualnu buduću privatizaciju. Znači, govorim o nečemu što je urađeno od strane Agencije za privatizaciju i pravnog lica RMHK "Trepča". Što se tiče procene koja je trebalo da usledi – da bude urađena, a koja je bila obaveza, u Agenciji za privatizaciju ne postoji nikakva konkretna procena.


"Trepča" u 2014. poslovala pozitivno; urađeni planovi i za ovu godinu


Da li su te analize koje imate ohrabrujuće što se tiče perspektive kompletnog holdinga?

Da. Mi smatramo da na osnovu kompletnog stanja možemo da budemo veoma atraktivni za dolazak potencijalnih investitora, onog momenta kada se stvori pravni ambijent za tako nešto.

Da li je "Trepča" Sever u 2014. godini poslovala pozitivno i kolika su njena dugovanja?

"Trepča" Sever je poslovala pozitivno i da ne poslujemo pozitivno i da nismo likvidni i solventni u svakom momentu – ne bi mogli ni da zaokružimo naš finansijski ciklus, s obzirom na to da nemamo subvencija za obrtna sredstva, niti smo u stanju da se kreditno zadužujemo kod poslovnih banaka, upravo zbog nedefinisanog pravnog statusa. Znači, kompletna naša finansijska konstrukcija zasniva se isključivo na sopstvenim prihodima i mi uspevamo da održimo potpunu likvidnost kompanije sa ažurnim, pravovremenim plaćanjem svih naših obaveza prema dobavljačima, servisiranju, zarada radnika itd. Postoje različite procene kada su u pitanju dugovanja Trepče ali ja ću vam reći samo jedan podatak – kada je Kosovska privatizaciona agencija objavila poziv za registraciju potraživanja, samo onaj deo koji je predat od strane kompanija iz centralne Srbije iznosi oko 278 miliona evra. Normalno, sva ta dugovanja mogu u nekoj instanci i biti osporena, ili deo njih, ali ono što je registrovano u tom momentu, znači bez stranih kompanija, za koje mi inače znamo i za koje je dug neosporan, samo taj registrovani dug, u tom momentu, to je bilo krajem 2013. i početkom 2014. godine – registrovano je 278 miliona evra i on uglavnom potiče iz ranijeg perioda. Zahvaljujući ovom statusu koji mi imamo na Kosovu i Metohiji, mi nismo izloženi obavezi plaćanja starih dugova iz perioda pre 1999. godine, ali sve one aktivnosti koje sada sprovodimo, radimo isključivo na bazi sopstvenih finansijskih prihoda. Jednostavno, situacija nam nije dozvolila da uđemo u dug i da smo hteli.


Obim proizvodnje se u povećao u odnosu na 2013. godinu


Kakvi su vam prvenstveno poslovni planovi za ovu godinu i koji organizacioni delovi Trepče trenutno rade? Mislim na Sever.

Mi smo krajem decembra meseca usvojili biznis plan za naše aktivnosti u rudarstvu i metalurgiji pre svega, a i u tercijalnoj delatnosti. Vi znate da, što se tiče kapaciteta na Severu, mi praktično raspolažemo ovim industrijskim krugom Trepče u Zvečanu, gde je skoncetrisana metalurgija olova i niz pratećih organizacionih jedinica. Rudarski basen u Leposaviću i tercijalne delatnosti za ovu godinu – predvideli smo dosta ambiciozno povećanje biznis plana, više od 20 odsto u fizičkom obimu proizvodnje rude i daću vam samo nekoliko podataka. Od momenta kada smo ponovo restartovali proizvodnju, avgusta 2005. godine, imali smo jedan dosta dobar period u povećanju fizičkog obima proizvodnje, sa zastojem 2009. godine, u doba globalne ekonomske krize. Tako da smo od nekih 80.000 u 2006, u 2013. ostvarili 186.000, a u prošloj 2014. – 202.000 tona otkopane rude. U 2015. godini predvideli smo fizički obim proizvodnje na nivou 255.000 tona, što je ovako dosta optimističan, ali rekao bih, realan plan. I u rudnicima, Crnac, Belo Brdo, flotaciji u Leposaviću, imamo jednu relativno stabilnu proizvodnju, koju ništa drugo osim nekih spoljnih uticaja – spoljnih faktora, ne bi trebalo da poremeti. Što se tiče metalurgije olova, mi pokušavamo tu da zaokružimo još jedan deo tehnološkog lanca i da i tu, tokom ove godine, uspostavimo kontinuitet u proizvodnji. On bi se odnosio pre svega na preradu akumulatorskog otpada i olovnog sekundara, dok bi za aktiviranje kompletne metalurgije olova, pre svega, pogona topionice i pržionice, morali da sačekamo dolazak investitora, ili da na nekoj drugoj strani u sklopu nekih drugih poslovnih aranžmana pronađemo finansijska sredstva, koja se po našim procenama kreću 45 do 50 miliona evra.


Veći deo kapaciteta Trepče na jugu Kosova i Metohije


Koliko se u procentima Trepčinih kapaciteta i resursa nalazi tamo gde su nedostupni, dakle, na jugu, a koliko na Severu?

Po grubim procenama, otprilike 60 do 70 odsto kapaciteta, možemo da kažemo da se nalazi u južnom delu, a 30 odsto je u severnom delu Trepče i to su ovi o kojima sam malopre govorio – industrijski krug Trepče sa metalurgijom olova kao centralnom radnom jedinicom, rudarski basen u Leposaviću, i oni objekti koji pripadaju takozvanom noncore biznisu, znači, tiču se tercijalne delatnosti – naši objekti spoljnog tipa, domovi kulture, bazeni i neki ugostiteljski objekti itd.


Najveća vrednost Trepče u rudnim rezervama


Šta je vrednije? Ovo što vidimo, ovi objekti, ili ovo što ne vidimo – rudnici?

Slušajte, najvrednije što "Trepča" ima to je znanje skoncetrisano u kadrovima, ljudima, zatim to su minerali, rudne rezerve i ako bi me baš tako direktno pitali, ja bih vam rekao da je najveća vrednost Trepče u rudnim rezervama – u depozitima metala, pre svega olova, cinka, srebra na koje Trepča ima eksplatacione dozvole izdate i od strane Komisije za rudnike i minerale na KiM-u i izdate još u ranijem periodu od strane nadležnih Ministarstava Vlade Srbije, rudarstva pre svega.


Na sednici sindikata Trepče izražena je bojazan da bi usvajanje Zakona o javnim preduzećima u Skupštini Kosova izazvalo nemire na Severu; usvajanje zakona bi u potpunosti ugrozilo i primenu dosadašnjih postignutih Briselskih sporazuma


Da li usvajenje ovog zakona o javnim preduzećima može izazvati nemire na Severu?

Vi ste videli da smo mi danas na sednici predstavništva sindikata i menadžmenta Trepče upravo i izrazili jednu takvu bojazan i osim toga što smo mi svesni jedne takve mogućnosti, smatramo, a to smo i istakli, da su je svesni i predstavnici međunarodne zajednice koji su ovde prisutni. Znači, svi treba da povedu računa da jednostrani akti nisi nikad mogli da budu dugog veka i nisu mogli da, u najmanju ruku, budi primenjivi u praksi. Čuli ste sinoć i Premijera – takav jedan potez bi sigurno, a mi smo i na terenu toga svesni, krajnje ugrozio bilo kakav nastavak pregovora i ako smem sa svoje strane da kažem jednu političku opasku, smatram da bi u potpunosti ugrozio i svakakvu primenu dosadašnjih postignutih Briselskih sporazuma.

A šta konkretno znači usvajanje ovakvog zakona? Šta to konkretno znači za Trepču?

Pa konkretno znači da se vlasnikom Trepče proglašava Vlada Kosova koja će na osnovu toga imati potpuno pravo upravljanja kombinatom "Trepča" i svim resursima koji tu postoje, što znači da vlada Kosova smatra da je to imovina Vlade Kosova. Naravno, postoji i druga strana koja ima sasvim suprotno mišljenje. Vlada Srbije, takođe, polaže prava na sve proizvodne kapacitete Trepče i u severnom i u južnom delu i ono što je najbliže zdravoj pameti i razumu je to da dve strane koje imaju suprostavljena mišljenja u vezi toga, moraju sesti za pregovarački sto. Jednostranim rešenjima se, siguran sam, ništa neće postići.


Trepča od psihološkog značaja i za Srbe i za Albance


U ponedeljak se u Skupštini Kosova razmatraju odluke o zakonu, to jest, donošenje nacrta zakona. Ukoliko ga izglasaju, a pretpostavke su da hoće, jer Srbi tu ne mogu da utiču bilo kako, šta ako krene implementacija tog njihovog zakona?

Ja se prvo nadam da će se ipak naći neko razumno rešenje koje će dovesti do toga da ovaj zakon sigurno ne bude usvojen, ili makar da ne bude usvojen u predloženom obliku. Pretpostavljam da će tu biti pozitivnih stavova što se tiče ovih mojim iznetih stavova i sa strane međunarodnog faktora, koji sigurno shvata situaciju i shvata u potpunosti značaj koji RMHK "Trepča" ima, shvata i, zanemarimo sve ove ekonomske parametre, izuzetno veliki psihološki značaj koji Trepča ima i za Srbe i za Albance, jer je to za narod koji živi ovde izvor života. Ja se zaista nadam da će doći do ovog scenarija kakav sam malopre naveo i da ćemo mi ipak, umesto u period novih sukoba, protesta i neslaganja, ipak doći do nekog konačnog ili privremenog rešenja koje se mora desiti u Briselu, i tako ući u naredni period.


Statusna neutralnost je zvanična politika međunarodne zajednice koja je bila prihvatljiva i za Srbiju


Da li zaista verujete da međunarodna zajednica ima neutralan stav prema Trepči i njenoj imovini, ili je kao i u svemu do sada – na strani Prištine?

Moje lično verovanje je da to nije toliko relevantno, bitno je da je proglašena ova zvanična proklamovana politika i ono što zovemo međunarodna zajednica, to je pre svega u ovom trenutku EU, zauzela je statusno neutralan stav i pod tim okriljem se i vode pregovori u Briselu, znači to je jedna zvanično proklamovana politika koja je bila prihvatljiva i za Vladu u Beogradu i Prištini i da se ti pregovori vode sa takvim jednim preduslovom. Ono što se događa na terenu sigurno nije uvek potpuno u saglasnosti sa postignutim sporazumima, ali kao što vidite, obe strane, pre svega Vlada Republike Srbije, ja bih rekao, čini sve da se postignu nekakvi sporazumi i nađe neko održivo rešenje.


Nije logično da međunarodna zajednica pokušava preko Prištine da ostvari svoje interese kada je u pitanju Trepča


Ne posedujete informaciju da je međunarodni faktor zainteresovan za Trepču i da mu je mnogo lakše da preko Prištine ostvari svoje interese, nego preko Beograda?

Ja mislim da to uopšte nije logično, postoji, ne možemo mi to kategorisati kao 'međunarodni faktor', sigurno je to da bi mi bili veoma atraktivni za potencijalnog investitora, kad kažem to, računam i na domaće kompanije, ali pre svega, i u većini, na dolazak stranih kompanija. I prilikom registracije interesovanja koje je uradila Agencija za privatizacije Republike Srbije, tokom prošle godine, nekoliko stranih firmi i domaćih prijavilo se za učešće u potencijalnoj privatizaciji Trepče. Sa druge strane, mi znamo da je na Kosovu i u oblastima, pre svega Trepče jug, bilo prisutno nekoliko stranih kompanija i da su one izrazile interesovanje za razne poslovne angažmane sa Trepčom, uključujući i moguću privatizaciju. Dakle, činjenica je da postoji interesovanje u privrednom svetu za aganžmane sa Trepčom, svakakve vrste. Činjenica je upravo da pravno nedefinisan status i ovakav ambijent u kome mi radimo i u kome se nalazi prostor, ceo prostor KiM-a, još uvek predstavlja jedan obstruktivni faktor da bi se tako nešto desilo.


O saradnji sa Trepčom sa juga


Da li imate saradnju sa kolegama sa juga?

Kako da ne, mi sarađujemo sa svima na KiM-u. Mislite na Trepču Jug? Imamo saradnju, ali ta saradnja je svedena na nivo tehničke saradnje. Eto mi pokušavamo nekada da se na profesionalnom nivou ispomažemo, u smislu pozajmljivanja rezervnih delova, repromaterijala, inače, u suštini, u realnosti, funkcionišemo kao dve nezavisne kompanije, kao dve potpuno odvojene tehno-ekonomske ogranizacione celine. Mi imamo jedinstvenu registraciju i u APR-u Kosova i APR-u Srbije, ali se taj naš nivo saradnje svodi upravo na ove oblike o kojima sam pričao.

Koji pogoni funkcionišu? Imate li možda podatke Trepče na jugu?

Znate šta, ja bih vas zamolio da sa ovim završimo današnju konferenciju za štampu. Ja se izvinjavam, ali nije danas na dnevnom redu Trepča i njeno funkcionisanje. Mi smo je sazvali radi donošenja ovog zakona.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.