„Jeziva je količina gluposti, amaterizma, bahatosti, kriminala, nepoštenja, nasilja, veleizdaje ako hoćete – mnogi to lično vide tako, sa kojom je Srbija, odnosno srpska vlast i njeni namesnici za Kosovo, sebe praktično za jedan dan, nakon 10 godina takvog činjenja, dovela u situaciju koja podseća na februar 1999“, kazala je u emisiji Njuznajt večeras urednica KoSSeva Tatjana Lazarevic, govoreći o najnovijoj krizi na Severu.
Ona ukazuje na to da srpskom predsedniku danas u Granadi, gde se održava samit evropske političke zajednice, nije bilo „nimalo prijatno“ usled teških optužbi na račun Srbije koje od 24. septembra stižu sa zapada i iz regiona.
„Možemo da očekujemo da će se sutra nastaviti sa serijom teških optužbi na račun Srbije. Ne verujem da je srpskom predsedniku u ovim trenucima nimalo prijatno“, kaže.
Podsetila je na pitanja inostranih novinara ranije danas:
„Citiram dva ključna pitanja – Da li će Srbija napasti Kosovo i da li je predsednik Vučić u ime Srbije dao garancije evropskim partnerima, (da neće napasti Kosovo). I sledeći šamar je da danas imamo američkog i evropskog ambasadora koji idu da se lično uvere u to da su snage Srbije povučene iz kopnene zone bezbednosti“.
Lazarević je ukazala na „ofanzivu“ kosovskih vlasti, koja je pre svega imala potrebu da preko Kosovske policije 24. septembra reaguje na napad oružane uniformisane grupe Srba, koja se sada nastavila i preko „medijske ofanzive“.
Mi sada imamo jednu neviđeno koordinisanu informativno-medijsku ofanzivu koju su kosovske vlasti pokrenule
Sa druge strane, srpska je strana u defanzivi jer reaguje, ocenjuje dalje.
„Žalosno je što je Srbija sada došla u situaciju da sve vreme reaguje i da ogroman reflektor koji je poslednjih meseci bio upaljen nad Prištinom kao ‘lošom’ stranom, nad Kurtijem kao ‘lošim momkom’, uključujući čak i to da se i sama Osmani u javnim nastupima distancirala unekoliko od toga, svojevoljno ili ne, ali očigledno da je imala bolje medijske savetnike od Kurtija, da se sada taj i više reflektora upalilo nad Beogradom, konkretno nad glavom Aleksandra Vučiča i verujem da nema nimalo prijatne trenutke u Granadi“.
Ipak, upoređujući nedavne nastupe srpskog predsednika i kosovske predsednice na Si-en-enu, ocenjuje da je Vučić, „mnogo mekšom notom“ pogodio nastup ka međunarodnoj javnosti u odnosu na „vrlo agresivan“ (medijski) nastup Vjose Osmani.
„Sa tako agresivnim pristupom nastavila je i danas, odgovarajući na novinarska pitanja u Granadi. Ali nesumnjivo je da se radi o medijskoj ofanzivi kosovskih vlasti i u takvoj ofanzivi u kojoj Osmani ponavlja da nema razgovora sa Vučićem dok se ne uvedu sankcije Srbiji, ništa ne znači da se ona sastane sa njim“, kazala je u odgovoru na pitanje da li bi eventualni sastanak Vučiča i Osmani sutra u Granadi mogao da pomogne u dijalogu.
Ipak, kaže da ništa ne može da zameni dijalog.
„Kamo sreće da nikada nismo došli u ovakvu situaciju i da smo imali proaktivne vlasti sve ove godine koje su krizu rešavale tako što su direktno kontaktirale čak i one koje vide svojim neprijateljima, ali znaju kolika je svetinja koju brane. A kad kažem svetinja, nije uvek u pitanju teritorija. Već pre svega, osim kulturno istorijskog nasleđa, najveća svetinja su ljudi koji treba tu istu teritoriju da čuvaju, bez obzira na administrativne sisteme koji postoje i koji će ko zna koliko u budućnosti da postoje“.
Srbija je pred teškim pitanjima, dodaje, a na današnju 24-godišnjicu petooktobarskih promena iznela je utisak o tome „koliko nam svima danas nedostaje premijer Zoran Đinđić“.
„Jer podsećam na jedno od neverovatnih postignuća iz vremena kada je on bio premijer, a to je ono što je 2001. postignuto. Uspeo je da nakon teške stigmatizacije, ogromnog napada i odijuma na koji je Srbija nailazila u zapadnoj javnosti – vrati oružane snage tadašnje Savezne Republike Jugoslavije u Kopnenu zonu bezbednosti, a mi smo danas došli u situaciju da po prvi put od ’99 čujemo da Srbija mora da se pravda da li će napasti Kosovo i da li će njeni vojnici da uđu na teritoriju Kosova i napadnu kosovske Albance“, kazala je Lazarević.
Naglasila je da Srbe na Kosovu posebno pogađa to da dok sami trpe ugnjetavanje i pod pritiskom su i Beograda i Prištine, na drugoj su strani srpske vlasti sebe sada dovele u situaciju da međunarodnu javnost moraju da uveravaju u to da Srbija neće da napadnu Albance.
„Ono što nas posebno pogađa jeste to da u situaciji u kojoj su Srbi na Kosovu stvarne žrtve od ’99 – proganjani, diskriminisani, ponižavani, godinama slabljeni, obespravljivani, i to od strane – neupitno kosovskih vlasti, posebno unazad tri godine od kada je na vlasti Aljbin Kurti, ali i od strane vlasti SNS i njene ekspoziture na Kosovu – Srpske liste, budemo dovedeni u situaciju da srpske vlasti u spoljnopolitičkoj areni trenutno nemaju nijedan drugi zadatak, već da uveravaju razvijeni deo sveta od kojeg mi trenutno zavismo, u to da posle 24 godine neće Srbija da ponovo napadne Albance, ili region. Tim pre, kada je mesecima unazad postojalo vidljivo saglasje među zapadnim vladama, više ili manje – ali svakako saglasje o kosovskom premijeru kao remetilačkoj strani dijaloga; kada je ono što smo mi Srbi sa Kosova u višegodišnjim, posebno višemesečnim kontaktima sa međunarodnom zajednicom iznosili zabrinutost, naše loše iskustvo pod aktuelnom vlašću kosovskog premijera nailazilo na jednu visoku rezonantnost tih istih međunarodnih predstavnika“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
