"Srbi i Albanci saveznici do 2025."

(tekst je izvorno preuzet)
 
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ocenio je da bi Srbi i kosovski Albanci 2025. godine mogli da budu saveznici i prijatelji.
 
Ipak, on je naveo da će to zavisiti od poteza koje političari u Beogradu i Prištini budu preduzimali narednih godina
 
"Verujem da je realistično da Albanci i Srbi budu prijatelji i saveznici 2025. godine, ali zavisi šta mi političari učinimo narednih godina", rekao je Đurić na četvrtom Beogradskom bezbednosnom forumu.
 
On je podsetio da očekivanja nisu bila tako visoka u vreme kada su počeli razgovori koji su vodili ka dijalogu i istakao da je Briselski sporazum postao neka vrsta "političkog brenda" širom sveta – model za rešavanje kriza, sporazum koji predstavlja uvod u normalizaciju odnosa između dve strane kakvu bi svako želeo. 
 
Đurić je naveo da je, politički, sve završeno potpisivanjem tog sporazuma, ali da bi ciljeve, prema njegovom mišljenju, trebalo postaviti više. 
 
"Vlada Srbije je učinila jedan korak koji je po svom značaju možda veći od potpisivanja sporazuma – ohrabrili smo srpske zajednice na KiM da učestvuju u parlamentarnim izborima", istakao je on. 
 
To je, kako je naveo, prvi put od 1999. godine da Srbi masovno učestvuju na izborima na Kosovu, uz podršku Beograda, a učešće Srba u novoj vladi u Prištini doprineće rešavanju praktičnih problema koje ima srpska zajednica na KiM, kao i smanjenju tenzija. 
 
On je podsetio na korake preduzete u sprovođenju odredbi Briselskog sporazuma, poput regulisanja pitanja katastra, priznavanja diploma, usvajanje akcionog plana o energentima… 
 
Đurić je rekao i da je Beograd predložio otvaranje kancelarije za vezu Privredne komore u Prištini, i obratno, i da će to uskoro biti ostvareno, ali da je moglo da se postigne mnogo više da je imao u Prištini partnera spremnog da i sam preduzme neke korake. 
 
"Ako želimo da se u budućnosti proces normalizacije odvija mirno, moramo da uzmemo u obzir probleme lokalne zajednice", rekao je Đurić i dodao da još nije bilo razgovora o tome kako će opštinske administracije funkcionisati. 
 
Izrazivši nadu u podršku EU i razumevanje svih međunarodnih aktera, on je poručio da je Vladi Srbije stalo do toga da obezbedi miran svakodnevni život srpske zajednice na Kosovu. 
 
"Želimo da budemo ambiciozni. Ima još dosta toga o čemu sa Albancima nismo razgovarali. Moramo da se fokusiramo na pozitivne aspekte naše istorije", rekao je Đurić. 
 
Beograd i Priština se, prema njegovim rečima, neće dogovoriti oko statusa, ali moraju da se fokusiraju na rešavanje problema i pozitivne primere zajedničke istorije. 
 
"Uz takav pristup, do 2020. možemo sigurno imati drugačiji odnos", zaključio je on. 
 
Đurić je drugog dana Foruma govorio na panelu "Srbi i Albanci 2025. kao prijatelji i saveznici: kako postići ovo?". 
 
Beogradski bezbednosni forum, u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji je okupio 450 učesnika, traje do 2. oktobra.
 
Puno pomirenje nije moguće bez rešenja statusa
Nemački specijalni izaslanik za jugoistočnu Evropu Ernst Rajhel izjavio je da puno pomirenje izmedju Beograda i Prištine nije moguće bez rešenja statusa Kosova, dok šef Kancelarije EU na Kosovu Samjuel Žbogar tvrdi da u Uniji nema dogovora o statusu. 
 
Istovremeno predstavnici Beograda i Prištine govorili su uglavnom o potrebi normalizacije odnosa kao preduslovu da i Srbi i Albanci žive bolje. 
 
Rajhel je, na četvrtom Beogradskom bezbednosnom forumu, naveo iskustvo Nemačke, koja je, kako je rekao, u prošlosti počinila najveći genocid i nanela patnje svetu, a danas je okružena prijateljima i saveznicima. 
 
Nemačka je postigla pomirenje, društvo je prošlo proces suočavanja s prošlošću i prihvatilo gubitak teritorija, rekao je on na panelu "Srbi i Albanci 2025. kao prijatelji i saveznici: kako postići ovo?". 
 
Rajhel je izjavio i da će pregovori Srbije sa EU o članstvu biti okočani kada Srbija ispuni sve uslove, uključujući normalizaciju odnosa s Prištinom. 
 
Proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, prema njegovim rečima, odvija se paralelno sa procesom pristupanja Srbije EU i to je ono što Berlin želi da održi. 
 
Šef Kancelarije EU na Kosovu Samjuel Žbogar izjavio je da u EU nema dogovora o statusu Kosova, ali da je implementacija Briselskog sporazuma uslov i za proces pridruživanja Srbije, u okviru poglavlja 35, kao i za napredak Kosova, u vidu odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. 
 
On je ocenio da je možda preterano očekivati da Srbi i kosovski Albanci postanu prijatelji i saveznici, ali da je cilj dijaloga Beograda i Prištine normalizacija odnosa. 
 
Cilj dijaloga Beograda i Prištine je, prema njegovim rečima, pre svega "normalnost" – da se postignu normalni odnosi izmedju Beograda i Prištine, normalna mogućnost pristupanja Kosova EU, normalna situacija na samom Kosovu. 
 
Žbogar je rekao da je proces normalizacije "maraton", koji obuhvata tri faze: prva je bilo postizanje Briselskog sporazuma, druga će biti implementacija, a treća konsolidacija dijaloga, koja podrazumeva povezivanje civilnih društava, medija, angažovanje poslanika i poslovnih ljudi… 
 
To je, prema njegovim rečima, jedini način da se postigne dugoročna normalizacija odnosa. 
 
Predstavnici Beograda iskazali su, na panelu, više optimizma u pogledu budućih odnosa Srba i Albanaca, dok su učesnici iz Prištine bili uzdržaniji. 
 
Potpredsednica Narodne skupštine Gordana Čomić primetila je da je "ono što smo videli u prošlosti jedna te ista paradigma – srpska i albanska intepretacija istorije". 
 
"To treba promeniti i razgovarasti o tome kako će naša deca i unuci živeti 2025. godine, a očekivanja ljudi zavise od onog što im se nudi", rekla je Čomić. 
 
Viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost Besa Šahini ocenila je da dve zemlje ne mogu biti saveznici ako jedna zemlja smatra da je ona druga njen deo, a glavni urednik prištinskog dnevnika "Koha ditore" Agron Bajrami rekao je da prijateljstvo i savezništvo ne postoje medju nejednakima. 
 
"Potrebni su iskreni razgovori o tome gde smo. Sporazum je postignut u nejednakoj situaciji. Srbija je dobila status kandidata i počela pregovore, a Kosovo je u teškoj situaciji. To je dogovor dve nejednake strane", rekla je Šahini. 
 
Bajrani je ocenio da nije realno očekivati prijateljstvo i savezništvo Srba i Albanaca do 2025. godine. 
 
"Mislim da se to može postići, ali ne u tom roku", rekao je on i podsetio da ni dijaloga ne bi bilo bez pritiska EU. 
 
Prema njegovim rečima, potrebno je da se prevazidje problem statusa. 
 
Beogradski bezbednosni forum, u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji je okupio 450 učsnika, traje do 2. oktobra.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.