.jpg)
Zašto da se stidim što sam Albanac? Zašto da se stidim albanske zastave? Ona nije antisrpska. Na referendumu se za zastavu Kosova nije izjašnjavalo, a na konkursu je uslov bio da ta zastava može da ima sve boje osim crne i crvene. Zašto kada nas ima 90% stanovništva? To je za mene neshvatljivo. Na Kosovu su zastupljene razne nacionalnosti. Svi treba da budemo ravnopravni. U demokratiji manjine treba da se zaštite, ali ne previše, govori gradonačelnik Prištine i jedan od najuticajnijih članova kosovskog opozicionog pokreta "Samoopredeljenje" – Špend Ahmeti. Sa ovim profesorom političkih nauka razgovarali smo u Berlinu, na godišnjicu bombardovanja Srbije. Iako priznaje da se pozitivna diskriminacija preduzima onda kada je jedan narod negativno diskriminisan, protivi se pozitivnoj diskriminaciji Srba na Kosovu, osim u školama, jer smatra da se u slučaju kosovskih Srba radi o zahtevu iz Beograda čijim se ispunjenjem plaća priznanje Kosova. Na tečnom srpskom jeziku Ahmeti je ekskluzivno za KoSSev govorio i o stavu prema srpskoj vladi, hramu Hrista Spasa, o Samoopredeljenju…Veruje da će vlada u Prištini pasti ove godine i da je trenutno na najnižem nivou. Protesti koje predvodi Samoopredeljenje potrebni su, smatra, jer kanališu nezadovoljstvo. Delegacija opštine Priština je sa Ahmetijem na čelu boravila u studijskoj poseti institucijama u Berlinu na poziv fondacije "Hajnrih Bel" koja je organizovala i debatu uoči trogodišnjice Briselskog sporazuma.
Razgovaramo u Berlinu. Sedamnaest je godina od bombardovanja. Čega se sećate i šta za Vas ono predstavlja?
Sećam se razgovora telefonom sa mojim roditeljima, pošto sam ja tada bio na studijama u Bugarskoj. Za većinu Albanaca je 24. Mart jedan od najvažnijih dana; ne u smislu da smo bili srećni zbog tog događaja, već da je to bio spas za sve što se izdešavalo ’97, ’98, a pogotovo početkom ’99-te godine.
|
Preko Kosova dnevno 200-300 kamiona, a mi ponekad simbolično prevrnemo kamion Hoćete li i dalje da prevrćete kamione sa srpskom robom? Dok bude problema sa albanskim knjigama, to će se simbolično dešavati. Međutim, to nije legalno i ljudi idu u zatvor zbog toga. Neko je spreman da ide u zatvor zbog toga. Dnevno prolaze preko 200-300 kamiona, a mi nekada simbolično prevrnemo kamione u znak protesta. Kakve veze ima bojkot srpskih proizvoda na koji pozivate sa idejama socijaldemokratije? Ima sa ravnopravnošću. Ako me ne priznaješ, ako stalno pokušavaš da me blokiraš u svim institucijama, zašto bih ja trebalo da imam i da koristim te proizvode?! Mi ne priznajemo Kosovo, ali želimo da prodamo naše proizvode njima. Ponavljam da je to usmereno protiv srpske vlade, ne protiv srpskog naroda. |
Upotrebili ste reč „spas“. Na naslovnicama kosovskih medija nalazi se ista reč. Da li Vam je, sa druge strane, poznato da srpski narod ima potpuno drugačija osećanja – dok je za jedan narod 24. Mart početak spasa, za drugi narod su to gorka sećanja. Kakvu biste poruku Srbima danas uputili?
Ja mislim da bombardovanje nije bilo upereno protiv srpskog naroda, već da je bilo usmereno protiv Miloševićevog režima zato što su međunarodne snage već dva puta pre toga 'imale posla' sa Miloševićevim režimom u Bosni i Hercegovini, i Hrvatskoj. Na Kosovu su odlučili da intervenciju izvedu pre. Razgovarao sam sa Srbima, čitam novine, portale iz Srbije i znam da Srbi smatraju da je to jedan od najlošijih dana. Ali, u isto vreme, mislim da to nije bilo upereno protiv srpskog naroda, ako ne govorim o žrtvama. Ono što se dogodilo bilo je dobro i za Srbiju – u smislu da je pao Miloševićev režim dve godine posle toga. Ne možeš sa celim svetom da ratuješ i držiš relacije kakve je Milošević držao krajem 90-ih.
Srbija prema svom Ustavu ima Kosovo, a ne kontroliše tu teritoriju. Kosovo je nezavisno, a nema stoprocentan suverenitet; Vučić samo kamuflira istu politiku koju je sproveo 90-tih
Na tribini ovde u Berlinu u negativnom kontekstu ste govorili i o aktuelnom lideru Srbije – Aleksandru Vučiću. Šta njemu zamerate? Takođe ste i sada kritički nastrojeni prema Srbiji? Šta ovoj Srbiji sada zamerate posle Srbije 90-ih?
U Srbiji su uglavnom postojale dve ideologije – socijaldemokratska 30-ih i 40-ih godina prošlog veka – Miroslav Piroćanac, Kosta Vlaković i ideologija Nikole Pašića. Srpske socijaldemokrate izgubile su bitku, nema potomaka te nekada jake linije u Srbiji. Mi Vučića poznajemo iz ’99, ’97, ’98 – zajedničkog vremena radikala i socijalista. Više od 50 procenata dobijenih glasova u izborima za njega nije dobro za Srbiju, kao što mislim da je ideologija Pašića uvek bila više napadački nastrojena – za teritorije, ratove i slično. S druge strane, socijaldemokratska linija Piroćanca i takvih ljudi, zastupala je ravnopravnost, koju možemo da vidimo kroz ono što zastupa grupa oko Žarka Koraća, Čede Jovanovića, ali oni više nemaju tu političku snagu da bi mogli nešto da urade. Kritičan sam prema Vučiću, jer mislim da se nije promenio, već da je postao bolji političar u smislu da zna bolje da razgovara sa međunarodnim predstavnicima, zna bolje da kamuflira istu politiku koju je sproveo i 90-tih godina. Biću pozitivno nastrojen prema srpskoj vladi kada preuzme odgovornost za ono što se desilo 90’tih godina. Mi preuzimamo svoju odgovornost, ali je najveća odgovornost na srpskoj vladi.
Šta to srpska vlada treba još da uradi kako bi preuzela, kako kažete – odgovornost?
Ja ne kritikujem srpski narod. Kritikujem što glasaju za njega. Najveći problem sa srpskom vladom i politikama jeste taj što je Kosovo još uvek deo Ustava Srbije i zato što Srbija svakog dana pokušava da nama pogorša život tako što nas blokira u svim institucijama. Pokušava stalno da nekako održi taj lažni suverenitet nad Kosovom, pošto svi znamo da nije tako.
Ako je suverenitet lažan, kako onda to Srbija blokira Kosovo? Kako vas to onda Srbija blokira ako je Kosovo de fakto nezavisno?
Srbija i Kosovo su dve abnormalne države. Srbija prema svom Ustavu ima Kosovo, a realno ne kontroliše tu teritoriju. Kosovo je nezavisno, ali realno nema stoprocentan suverenitet. Zato postoji Samoopredeljenje kao pokret koji se bori da Kosovo dobije taj potpuni suverenitet. U tom smislu mislim da je prvi i najvažniji korak da neko iz srpske vlade kaže – "mi smo pogrešili ’90-tih na Kosovu, upotrebili smo vojsku, paramilitarne formacije i to nije trebalo da se desi".
Podsetiću Vas da su upravo vodeći srpski političari, ne samo Žarko Korać i Čeda Jovanović, već i predstavnici današnje vlade, više puta vrlo javno govorili upravo o pogubnosti politike Slobodana Miloševića. Šta još onda treba da urade?
Ali to treba da bude zvanična politika Srbije. Ne da kaže jedan političar kao Dačić, koji prvo kaže da je to bila pogubna politika, pa posle da ide na groblje Miloševiću i da izjavi da je to najveći srpski političar u poslednjih 25, ili 35 godina. Mi gledamo i vidimo to licemerje i razumemo šta se dešava. Isti ljudi su bili pre i sada.
|
Srpska radi sve što kaže Beograd; uticaj Beograda u kosovskim institucijama jači posle Briselskog sporazuma Da li trenutno vidite nekog od srpskih političkih predstavnika na Kosovu sa kim biste napravili koaliciju? Na prijemu dočeka Princa Čarlsa stajali ste za stolom sa šefom poslaničke grupe liste Srpska. O čemu ste razgovarali? Nismo imali neku saradnju. Mi ih kritikujemo, jer rade sve što Beograd kaže. Normalno je da će pitati Beograd, ali nije normalno i da Beograd odlučuje. Deset godina je međunarodna zajednica investirala u političke lidere Srba sa Kosova. Uticaj Beograda u parlamentu i institucijama je sada apsolutno jači. Lista Srpska je to odradila kvorumom. Glavni razlog zašto je Tači izabran za predsednika je lista Srpska. To znači, kako ja razumem, da je Vučić rekao – "u redu". Tači mu nije neki rival, da jeste, ne bi ga izabrali. |
Zapadne vlade i međunarodni predstavnici podržavaju Premijera Vučića, a istovremeno podržavaju i Kosovo kao "nezavisnu državu". Za njih je Premijer Srbije ličnost koja donosi i stabilizaciju u regionu. Šta mu onda Vi zamerate?
Može to i iz Brisela i iz Berlina dobro da izgleda, ali ja to vidim iz Prištine. Može Berlin da kaže – nije to ista Srbija kao što je bila za vreme Tadića, jer smo za Tadića mislili da je demokrata, a na kraju je bio isti nacionalista. Bar smo za Vučića znali da je nacionalista i onda sada kada bude malo bolji, sve izgleda da je odlično i super.
Ako se za Tadića mislilo da je kao demokrata postao nacionalista, zašto onda ne može da se poveruje da je Vučić kao nacionalista postao demokrata?
Ne, ne, u smislu da li je demokrata, ili ne. Međunarodna zajednica je puno očekivala od Tadića, a nije dobila ništa i mnogo je manje očekivala od Vučića i dobila je nešto vrlo malo i sada su kao svi srećni – "evo bivši radikali sada su na vlasti i nisu tako loši kao što smo mislili". Ponavljam da je samo postao bolji političar koji stalno priča o toj regionalnoj saradnji kada dođu međunarodne organizacije i, na primer, Merkel. Međutim, mi vidimo šta kaže i kada oni nisu tu. Kada iz Prištine gledam taj negativni stav Beograda prema kosovskoj državi – jedino to mogu da vidim.
Srbija da preuzme odgovornost – da se izvini i da usledi ratna odšteta; Srbija sistematski sprovodila zločine, Albanci protiv Srba pojedinačne. Kad bih bio premijer srpske vlade preuzeo bih odgovornost za zločine Srbije
Kompletno srpsko političko-vojno rukovodstvo osuđeno je u Hagu. Zar to nije najviši dokaz odgovornosti? Šta to još Srbija treba da uradi za vas i preuzme odgovornost o kojoj govorite?
Govorimo sada o specijalnom sudu, na primer. Ako smo imali 12000 žrtava, od kojih najviše sa albanske strane, a bilo je i sa srpske, i ako je za tih 12000 osuđeno četvoro, petoro, to znači da bi u Srbiji jedan čovek prosečno mogao da ubije petoro ljudi, to jest, imamo 3000 serijskih ubica u Srbiji. Hoću da kažem da ako smo za pravdu i pomirenje, onda treba da istražimo sve zločine, da saznamo šta se desilo i sa srpske i sa albanske strane i da bi taj sud bio, kako za Hrvatsku i Srbiju, tako i za Kosovo, jer to pomaže nama, žrtvama i porodicama. Ne možemo da postignemo potpuno pomirenje ako ne bude prozivanja odgovornosti. Osim toga, zapaljeno je 100.000 kuća, mehanizacija…i mi od tog rata ne možemo da se povratimo. Srpska vlada zvanično ne preuzima odgovornost, jer posle može da usledi ratna odšteta. Zato i mislim da ona to neće učiniti.
Da učini šta?
Da se izvini. Na primer, Dejvid Kameron je 25 -30 godina posle "Bloody Sunday", kada je izašao izveštaj prema kojem je utvrđeno da je to učinila britanska vojska, rekao u ime britanske Vlade – "ja se izvinjavam irskom narodu i platićemo odštetu za to što smo uradili". Znam da u Srbiji postoje ljudi koji to govore, neki su malo hrabriji i glasniji, neki manje, ali to nije glavni politički diskurs u Srbiji.
Da li je to na Kosovu politički diskurs? Postoji li među kosovskim političarima i javnim ličnostima neko ko bi se srpskom narodu, pre svega na Kosovu, izvinio za zločine koji su se dogodili od kada je, kako Vi to vidite – Kosovo "oslobođeno", postalo "nezavisno", uz masivno prisustvo i snažnu podršku NATO-a, UN-a, ostalih međunarodnih misija i vlada? U čemu leži problem pa se na takvom Kosovu zločini ne procesuiraju? Drugim rečima, zašto 18 godina ne znamo ko su ubice srpskih žetelaca u Starom Grackom?
Apsolutno svaki ljudski život je za mene važan. Ne mogu da kažem da ću da pričam o 12000 žrtava, mahom sa albanske strane, pričaću i o žrtvama sa srpske. Ja sam za to da se sve istraži, ali razlika između zločina na srpskoj i albanskoj strani, osim u samoj magnitudi, jeste da smo, sa jedne strane, imali državu, organizovanu sa vojskom, policijom, paramilitarnim formacijama koja je organizovano uradila sve to. Sa druge strane, možda imamo individualne zločine, ali ćemo mi ponovo to istraživati.
A to što se ne bi radilo o sistematskom izvršenju zločina bi moglo da ih anulira?
Ne, ja mislim da svako ko je počinio zločin treba da odgovara onako kako mislim da i Srbija treba. U redu je što je Milošević bio u Hagu, ali mislim i da su sami počinioci zločina trebalo da stanu pred sud. Isto mislim da i počinioci na Kosovu treba da stanu pred sud i ako bude i neko po komandnom lancu, onda i oni. Ali sa naše strane, već četiri, pet puta, svi komandanti su bili po sudovima.
Niko nije osuđen, to će vam Srbi reći.
Ima i osuđenih i sada su u zatvoru kao Ljatin Daši, Rustem Mustafa…
Nekoliko Albanaca koji su odgovarali pred sudom osuđeni su za zločine nad albanskim civilima, ili za politička ubistva…
…Osuđeni su za ratne zločine i sada imamo one koji su u Sudu. Treba da istražimo.
Zar upravo to što, kako ste rekli, nisu bili organizovani zločini protiv srpskog naroda na Kosovu, već pojedinačni, ne bi bio razlog više i zar ne bi bilo upravo lakše da pronađete ko su počinioci tih zločina?
Mislim da treba da preuzmemo odgovornost za sve i da vidimo koji su zločini počinjeni, isto kao što mislim, na primer, da treba da budemo ravnopravni, a da ne da radimo to da bi bolje izgledalo pred međunarodnom zajednicom. Stvarno mislim da treba ravnopravno da pronađemo počinioce zločina, ali ne smatram i da jesmo ravnopravni, u smislu počinjenih zločina. Kada bih bio premijer srpske vlade, ja bih preuzeo odgovornost.
Oba naroda potežu pitanje reciprociteta?
Ja Srbiji želim sve najbolje, ali je za mene važna kosovska država i da istražimo sve što se desilo na Kosovu. Ja mislim da ćemo tako postati jaka država i da možemo da kažemo ko su počinioci i gde su se zločini desili. Sada nam kažu – "imajte Specijalni sud, jer niste uradili ništa". To nije iskreno prema nama. Zato što je ovde bio UNMIK i onda je EULEX došao na Kosovo – za ratne zločine i sada, posle 15 godina, oni nisu uradili ništa, a onda optužuju nas da nismo uradili ništa.
Samoopredeljenje je socijaldemokratsko sa modernim nacionalizmom. Nacionalizam da bude na levoj strani. Mi nećemo da Srbima kažemo kao što Tači govori, a onda iza leđa nešto skroz drugo
Lideri Samoopredeljenja retko govore za srpske medije. Srpska javnost o Samoopredeljenju čuje kao o aktivistima koji se protive trenutnoj kosovskoj vlasti i sporazumu o ZSO. Pre ovoga bili ste viđeni kao desno-orjentisani ekstremistički pokret koji zagovara ideju Velike Albanije. Šta je od ovoga tačno?
Samoopredeljenje ima napisan program na 150 strana. Ukoliko pročitate program, videćete da smo mi socijaldemokratski program, levo od centra, kada pričamo o ekonomiji, borbi protiv korupcije, netoleranciji, što smo dokazali i u Prištini. Mi nismo desna radikalna snaga, jer mi mislimo da baš zato što postoji Samoopredeljenje na Kosovu, nemamo nijednu desnu fašističku snagu. Naš pojam nacionalizma ima moderan smisao i mi hoćemo jednu modernu državu.
Kako možete da budete i socijaldemokrate i nacionalisti i da kao takvi zastupate ideju moderne države?
Moderna država znači da je Republika i da nosi suverenitet države, da ljudi odlučuju. U toj Republici svi će biti ravnopravni u pravom smislu te reči. U našem programu postoji program za manjine za koji mislim da je jedan od najboljih u Evropi. Problem je u tome što svi ostali ljudi govore u ime Samoopredeljenja. O nama više priča Hašim Tači, nego što mi imamo priliku da kažemo o sebi: "Razgovarajte sa nama iako smo mi korumpirani i nismo uradili ništa, ali dolazi desna nacionalistička snaga". Kada dođem ovde u Nemačku, čujem to isto, kao i kad razgovaraju sa međunarodnim ambasadorima. A Samoopredeljenje je jedna od najmlađih, najobrazovanijih i najiskrenijih stranka. Mi nećemo da Srbima kažemo kao što Tači govori, a onda iza leđa nešto skroz drugo. Ono što kažemo, to i mislimo, iako ovo možda za sada izgleda idealistički.
Ako ste socijal-demokratski orjentisana stranka levog centra, u čemu je problem da javnost, ali i vaše pristalice, te idejne vrednosti ne mogu da percipiraju, već vas prepoznaju kao nacional-orjentisanu stranku?
Mi imamo zvanični program u kojem se to jasno vidi, a sada, neko može da priča u naše ime i može da kaže da nismo socijal-demokratska stranka.
Zašto onda ističete nacionalne simbole u prvi plan?
Zato što se od 99-te ti simboli pokušavaju da negiraju, eto, u tom smislu. Zašto da se ja stidim što sam Albanac? Zašto da se stidim te zastave? To nije nacionalna zastava Albanije, nego je to zastava Albanaca. Ova zastava Kosova prošla je na parlamentu, ali mi mislimo da zastava treba da prođe na referendumu. A kad su pravili konkurs, rekli su da zastava može da ima sve boje osim crne i crvene. To je za mene neshvatljivo. Zašto, kada nas ima 90% stanovništva? Zašto ja da se stidim da nosim tu albansku zastavu? Albanska zastava nije anti-srpska zastava i ne nosi se zastava da se kaže Srbima -"za vas nemate mesta ovde". Naprotiv, i u tom smislu treba da budemo iskreni jedni prema drugima. Ja sam Albanac, vi ste Srpkinja i ima ljudi raznih nacionalnosti koji žive na Kosovu. Nas možda ima 90%, nekih drugih naroda 5% – a mi (Albanci, prim.red.) nismo ravnopravni, iako razumemo i imamo u svom programu šta treba da se uradi za manjine, kao i to da u demokratiji manjine treba da se zaštite. Ali ne previše.
I kako onda povezujete nacionalizam sa socijaldemokratijom?
Ja mislim da je važno i za Evropu je nacionalizam ostavljen desnim strankama što je potpuno neprihvatljivo i nije dobro. Mi mislimo da nacionalizam treba da bude na levoj strani pošto je taj nacionalizam moderan.
Samoopredeljenje ni u kom slučaju ne podržava ujedinjenje albanskih zemalja, već da se Kosovo ujedini sa kim god hoće. Za region bolje ujedinjenje Kosova i Albanije. Ujedinjenje jer na Balkanu treba da postoji balans da bi bilo mira. Ujedinjenje je dalji cilj
Šta za Vas predstavlja tačno moderni nacionalizam? Da li je moderni nacionalizam kada kažete da ne treba da se stidite što ste Albanac? Ili je to nešto drugo?
Za mene moderan nacionalizam nije to da kažem da sam Albanac i da imam albansku kartu. Za mene nacionalizam nije biološki pojam, već politički pojam. Mi govorimo jedan jezik, živeli smo ovde, u tom smislu sam ja Albanac koji prihvata državu i voli ono što vidi da Kosovo sutra može da postane – Albanija. Tako gledam taj moderni nacionalizam. Kada bi Nemačka ili Francuska jednog dana rekle "nema više nacionalizma, mi više nismo Nemci ni Francuzi", ja bih čekao na red da sledeći kažem "ja sam građanin Evrope".
I ne biste tada rekli "ja sam Albanac", nego "ja sam Evropljanin"?
Svuda imamo realnost nacionalnih država, ulaganje u vojsku, a nama onda kažu svi, "nemojte ulagati u vojsku". Zašto onda vi radite to?! Zašto uvek pričate o nacionalizmu?! Zato je važno da nacionalizam bude na levoj strani, kao što je slučaj kod Samoopredeljenja, a ne na desnoj ekstremnoj strani kao što mislim da je slučaj u Srbiji. Kod srpskih socijaldemokrata nemate priču o nacionalizmu. Demokratska stranka je na najnižem nivou otkad znam za istu, a sa druge strane, nacionalizam je ostavljen Srpskoj naprednoj stranci koja na to gleda drugačije i ekstremnije. Nacije treba da budu ravnopravne. Jeste da je Kosovo manje od Nemačke, ali je neravnopravno u smislu kako se ponašaju prema nama kao maloj državi.
Da postavim pitanje drugačije. Zastupate li ideju etničke Albanije?
Samoopredeljenje ni u kom slučaju ne podržava ujedinjenje albanskih zemalja i kada nam kažu da smo za ujedinjenje svih albanskih naroda, to nije tačno. Samoopredeljenje je pokret na Kosovu, samo samoopredeljenje je naš cilj – da mi budemo oni koji odlučuju za Kosovo. Mi smo zapravo da se Kosovo ujedini sa kim god hoće. U tom smislu mi nismo za nasilno, za ratno rešenje. Mi želimo da Kosovo stvarno bude demokratsko, da bude razvijena država, bez korupcije koju ima sada, a sa demokratskim odlukama, pa da jednog dana kaže – "dobro, je li možemo sada referendum?"
Referendum za šta? Za ujedinjenje?
Ne znamo. Sada još nismo napisali.
Ali kao političar sigurno imate viziju?
Na primer, u Ustavu Srbije nigde ne postoji nikakav limit šta može Srbija da uradi sa sobom. Kosovo je jedina država, pored Austrije, koja ima to ograničenje u kome kaže da Kosovo ne može da se ujedini. I to piše u Ustavu član 1, 3. Kad god odem negde, kao ovde u Berlin, svi nam pričaju o tome da to ne može da se desi. "Zašto pričate o tom ujedinjenju," kažu. Mi razumemo tu realnu politiku, ali to ne može da promeni naš cilj, u smislu da bi to moglo da bude bolje za region.
Šta bi bilo bolje za region?.jpg)
Ujedinjenje.
Ujedinjenje koga?
Kosova i Albanije. I za manjine bi to bilo bolje.
Zašto? Možete li da objasnite?
Zato što bi na Balkanu trebalo da postoji balans da bi postojao mir. Nijedna država u ovom našem svetu ne može da bude toliko jaka da je se svi plaše. Kosovo ima taj strah od Srbije. I to može da se prevede i na lokalne Srbe.
Drugim rečima, ujedinjenja Kosova i Albanije bi dalo sigurnost albanskom narodu?
Ne smatram da dve korumpirane države mogu da stvore jednu nekorumpiranu. Ali mi zastupamo demokratsko pravo kao u Škotskoj, na primer, ako ljudi žele razvijanje države…ali razumemo da to ne može odmah.
Za koliko godina bi ujedinjenje moglo da se dogodi? Šta je realno da se promeni na međunarodnoj političkoj sceni, a nakon uspešne borbe sa korupcijom o kojoj govorite, da bi se raspisao referendum za ujedinjenje, ili nešto slično?
Samoopredeljenje ima najbolji program za borbu protiv korupcije i može da doprinese ekonomskom razvoju. Ujedinjenje sa Albanijom je dalji cilj. Kada pričamo o ujedinjenu Srba sa Srbijom, mi smo potencirali problem koji smo imali, a vlada je, sa druge strane, pokušavala da se nametne kao mirotvorac. Tači, Dačić, slikaju se u Briselu, pričaju o Nobelovoj nagradi, a sa druge strane, mi kao narod živimo u bedi – i Albanci i Srbi na Kosovu. Realno je da Samoopredeljenje napravi pomak u borbi protiv korupcije, i u ekonomskom razvoju. Najveći problem je ujedinjenje.
Da li bi napori za ujedinjenje ostali na ujedinjenju Kosova i Albanije, ili bi na red došli delovi Makedonije, Crne Gore, južne Srbije?
Mi nemamo pravo da ništa kažemo o tome. Referendum treba da bude u Albaniji i na Kosovu.
Kakvo je raspoloženje Albanaca u južnoj Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji? Da li oni slično misle?
Ne znam i ne mogu da kažem. Pričali smo o pravima kao samoopredeljenju. Mi smo autentična kosovska snaga i borimo se za Kosovo. Kosovo je jedina država na Balkanu koja se sa svih strana graniči sa Albancima – u Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji, Albaniji.
Pa? Greše li oni Srbi koji spekulišu da se nastojanje Albanaca za ujedinjenjem svih u jednu državu nije promenilo još od Prizrenske lige, to jest, da sebe vidite u jednoj državi?
Kada je Albanija 1912. proglasila svoju nezavisnost, to je bila nezavisnost svih Albanaca, uključujući i Kosovo. Na kongresu u Londonu i Berlinu velika nepravda je učinjena Albancima, a to se moralo uraditi da bi se zaustavio svetski rat. Svetski rat je završen dve godine posle toga, ali nepravda je i dalje ostala. Onda komunizam, Enver Hodža, Tito, Jugoslavija…udaljili smo se (Albanci, prim.red.) a 90-tih godina smo ponovo upoznali jedni druge. Za mene nije nikakav problem da Srbi žive u Albaniji, jer ima i Albanaca koji žive danas u Srbiji.
Šta je onda problem za Albance da ostanu tu i da žive, da žive u jednoj državi kao što je bila Jugoslavija, na primer?
Jedini problem je kada nečija prava budu manja samo zato što su druge nacionalnosti…To se ne može desiti preko noći.
|
Mitrovica nekad bila jedan od najboljih gradova Kakvu biste poruku poslali Srbima sa Severa? Meni je žao Mitrovice zato što je to jedan od najboljih gradova. Ona je bila napredna nekada sa svirkama, kafićima. A sada je podeljena, most…Moj otac je bio glumac pozorišta u Prištini, a živeo je u Mitrovici, imali smo kuću preko Ibra u Kolašinskoj. Moji roditelji su se odselili za Prištinu '71 i dolazili smo, a Mitrovica je imala tada ono čega u Prištini nije bilo. Mnogi Mitrovčani će se složiti sa Vama. Ali je to i dalje jedini grad na Kosovu u kojem su ostale da žive različite etničke zajednice, za razliku od Prištine, na primer? Ja sam na Mitrovicu gledao oduvek kao na mesto u kojem su živeli Albanci i Srbi bez ikakvih problema i koji su radili zajedno u Trepči. I sada kada gledate tu podelu, taj most koji ih deli, to nepoverenje, to ne mogu da shvatim. Srbi sa južne strane isterani, Albanci sa severne strane isterani, još to ne mogu da shvatim i stvarno mi je tužno kada idem tamo. |
Prištinac ste i znate da je pre rata 40.000 Srba živelo u tom gradu. Šta ste Vi kao gradonačelnik uradili da se u gradu kojim upravljate vrati urbano srpsko stanovništvo? Što se onda Srbi na Kosovo ne vraćaju?
Možda im je bolje u Srbiji. Sada srpski studenti koji nisu sa Kosova žive u Prištini. Imamo mlado stanovništvo. Priština je otvoren grad. Naš program je i o pravima zajednica – da se uči jezik, Srbi da nauče albanski i da Albanci nauče srpski.
O hramu Hrista Spasa: Gradnja crkve za nas je bila hegemonistička politika Srbije prema Kosovu
Kakvu poruku šaljete povratnicima ako tražite da se gradski hram Hrista Spasa sruši u Prištini?
Niko nikada ne može da pronađe snimak, ili moju izjavu da sam ja to rekao.
Niste to rekli?
Ne. To je jako osetljivo pitanje. Albanci vide tu crkvu kao simbol Miloševićevog režima. Crkva je nezavršena. Da li je dobro da ta crkva ostane, ili da se preimenuje u nešto drugo, ne znam. Mi kao grad treba da rešimo to pitanje. Sa svim verskim zajednicama pričamo stalno, podržavamo versku slobodu.
U pravoslavlju ne postoji mogućnost preimenovanja namere crkve. Pitanje ovog hrama se trenutno nalazi pred sudom. Da li se time mešate u rad suda?
Pitanje legalizacija je različito pitanje od vlasništva zemlje. Mi kao grad moramo da identifikujemo svaku nelegalnu radnju. Dakle, govorimo o izgradnji i posedovanju dozvola, a nemamo dokumentaciju u Opštini. Pravoslavna crkva nije dala dokumenta i neće da prizna da je to nelegalna gradnja. Ja nisam rekao da ćemo srušiti crkvu, ja sam rekao da ćemo sprovesti zakon.
Srbi sa Kosova će Vam svedočiti da je ta crkva građena prilozima građana preko Raško-prizrenske eparhije. Poznato je da je upravo tadašnji vladika Artemije bio snažni protivnik Miloševićeve politike, a uz to je poznato i to da Milošević nije bio verski opredeljen, odnosno, nije bio vernik.
Crkva je opravdavala Miloševićevu politiku 90.
Ne i Raško-prizrenska eparhija i njen vladika. Bio je čak i najznačajniji Miloševićev oponent, ako se tako može reći i veoma nepopularan kod onih koji su Miloševića podržavali?
Politički stav Srbije se tada zasnivao crkveno. A crkva nije bila urađena bez saglasnosti sa njim. U centru Prištine, u sred studentskog kampusa je izgrađena, gradnja crkve u tom periodu za nas je bila hegemonistička politika Srbije prema Kosovu. Albanci se ne mogu ubediti u suprotno. To je politički osetljivo pitanje. To nije pitanje vere, ili verskih prava. Građanski interesi su iznad verskih interesa.
Znate da je veći broj vernika od nekadašnjih 40000 Srba u Prištini imao samo manju crkvu Svetog Nikole..ali da Vas pitam o saradnji sa Srbima danas. Sa koliko i kojim Srbima kao gradonačelnik Prištine sarađujete?
Mi imamo Donju Brnjicu, to je selo na granici Prištine i Obilića, jedan deo Čaglavice, ali to su bile srpske kuće koje su sve prodate. Najviše radimo sa Donjom Brnjicom u kojoj ima oko 130, ili 140 kuća. Srbi imaju jednog predstavnika, člana srpske zajednice u opštini Priština. Sa kojim sarađujemo, ali nikada ne govorimo o osetljivim i škakljivim temama, već kada se nađemo govorimo o stvarima koje se tiču lokalne samouprave Donje Brnjice. Pričamo o kanalizaciji i sličnim problemima na lokalnom nivou sa srpskim predstavnikom.
Suzavac u Skupštini Kosova: Samoopredeljenje je nenasilno. Četiri opštine na Severu imaju veća prava nego mi. Pozitivna diskriminacija samo u školama i na univerzitetu kako bi radili zajedno u fabrikama, a ne da dva ministra budu Srbi
Sve strane vam zameraju upotrebu nasilja. Zašto koristite nasilje?
Mi smo nenasilni. Ja lično ne verujem u nasilje. Međutim, postoje slučajevi u kojima je upotrebljavan suzavac i mnogi su bili žrtve tog suzavca. Ali, kao narod smo nenasilni i ne propagiramo nasilje. Mada, postoje takvi slučajevi. I policija ga u protestima stalno upotrebljava. Cilj suzavca je da se onemogući sastanak. Niko nije sretan što se on baca. Član Parlamenta, Aljbuljena Hadžiu, koja je majka maloj deci, osuđena je na mesec dana zbog toga. Ona je to morala da radi. Takva situacija je došla. I suzavac nas košta glasova.
Kako socijaldemokrata može da zastupa upotrebu suzavca?
Tokom protesta i u Nemačkoj je postojalo slično. Kada je za socijaldemokratu nužno da baca suzavac, onda možete da znate da je situacija teška.
To više nije socijaldemokratija?
Ja mislim da je borba za ravnopravnost prava stvar. Ja sam protiv Asocijacije, ne zato što sam protiv prava Srba, već zato što mislim da to nije ravnopravno. U sporazumu iz Brisela piše da ja, na primer, ne mogu da budem komandir policije na Severu samo zato što sam Albanac. Ne mogu to da prihvatim tako samo zato što to piše u zakonu. Za mene je to neprihvatljivo. Četiri opštine na Severu imaju veća prava nego mi. One se pitaju za komandira policije na Severu, a ja se ne pitam za komandira policije u Prištini.
Zašto je onda došlo do uvođenja pozitivne diskriminacije? Šta je tome razlog?
Pozitivna diskriminacija se radi onda kada neko vreme već postoji negativna diskriminacija, pa je potrebno napraviti balans. Ako pričamo o Afroamerikancima pre 50 godina, sada prema njima postoji takva pozitivna diskriminacija. Ovakva diskriminacija nije, međutim, predstavljena kod Srba, već, mislim da je ona cena koju bi mi morali da platimo Srbiji za priznanje Kosova. To su međunarodne snage uvek pričale. Ja bih pozitivnu diskriminaciju koristio samo u školama i na univerzitetu kako bi radili zajedno u fabrikama. Ali ne da dva ministra budu Srbi i ne da se za uslov postavi da neko bude Srbin, jer to nije pomoglo srpskom stanovništvu već 10 godina.
Mnogi Srbi će se složiti sa Vama da im ni to nije pomoglo. Jesu li u pravu kada kažu, "eto ni to nam nije pomoglo jer nas Albanci u stvari ne žele"?
Ja mislim kod nas i kod samog Samoopredeljenja nema takvog mišljenja.
Hvala Vam što ste govorili za KoSSev.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
.jpg&description=%C5%A0pend+Ahmeti+EKSKLUZIVNO%3A+Kosovo+i+Srbija+dve+abnormalne+dr%C5%BEave.+Za+region+bolje+ujedinjenje+Kosova+i+Albanije){kind=link}