Specijalizovano veće Ustavnog suda danas je donelo odluku da odbije zahteve Nasima Haradinaja, u decembru prošle godine uslovno oslobođenog haškog optuženika inače vođu veterana OVK, koji se žalio da su tokom krivičnog postupka koji se protiv njega vodi pred Specijalizovanim većima povređena njegova individualna prava i slobode.
Veće Ustavnog suda je, navode, deo njegovih pritužbi proglasilo nedopuštenim, a ostale odbio, zaključivši da nisu prekršeni ni Ustav Republike Kosovo ni Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Nasim Haradinaj je uz Hisnija Gucatija, takođe sada oslobođenog, uhapšen 25. septembra 2020. godine, da bi im 11. decembra te godine bila potvrđena optužnica.
Optuženi su da su kao vođe veterana OVK, pred hapšenje Hašima Tačija i uopšte početka njegovog suđenja – više dana u jesen 2020. preko konferencija za štampu koje su organizovali, ali i drugih javno emitovanih događaja, te daljim distribuiranjem – neovlašćeno otkrili informacije zaštićene zakonom Specijalizovanih veća i Tužilaštva, uključujući i podatke koji ukazuju na identitet svedoka.
U pitanju su hiljade stranica poverljivog sudskog materijala, koji je tada procureo.
Pored toga, optuženi su iznosili optužbe i uvredljive komentare na račun potencijalnih svedoka i u više navrata izjavili da nameravaju da podriju Specijalizovana veća.
Godinu i po dana kasnije – 18. maja, pretresno veće je izreklo prvostepenu presudu kojom je optužene proglasilo krivim po pet tačaka optužnice i nevinim po jednoj.
Obojica su tada osuđeni na kaznu zatvora u trajanju od po četiri i po godine zbog ometanja pravde, zastrašivanja i neovlašćenog otkrivanja sudskih informacija i ličnih podataka o zaštićenim svedocima u predmetima ratnih zločina.
Gucati je uslovno oslobođen u oktobru prošle godine, a za njim u decembru i Haradinaj. Obojica su bili optuženi na istu kaznu od četiri godine i tri meseca, kao i novčanu.
Međutim, Nasim Haradinaj zatražio je da se njegov slučaj pošalje na ocenu ustavnosti.
Tvrdi, navode danas iz Specijalizovanih veća, da su pri izricanju osude preširoko tumačene tri odredbe iz Krivičnog zakona Kosova i da njegove radnje u vreme izvršenja nisu predstavljale krivično delo.
Ovu su pritužnu iz suda proglasili nedopuštenom:
„Veće Ustavnog suda je konstatovalo da g. Haradinaj u vezi sa svoja dva navoda nije iskoristio sva raspoloživa pravna sredstva predviđena zakonom, te je tu pritužbu proglasio delimično nedopuštenom“.
U nastavku žalbe, Haradinaj je naveo i to da ga je Specijalizovano tužilaštvo provociralo na izvršenje krivičnih dela za koja je osuđen i da su krivična veća primenila pogrešan pravni kriterijum „usled čega je teret dokazivanja u vezi s tim njegovim navodom prebačen na njegovu stranu“.
Veće Ustavnog suda je zaključilo:
„Da se slučaj g. Haradinaja ne tiče provokacije na izvršenje krivičnog dela i da ništa ne ukazuje na moguću povredu njegovih prava, te je tu pritužbu proglasio nedopuštenom“.
Haradinaj je u žalbi ujedno naveo da su krivična veća prekršila njegovo pravo na slobodu izražavanja jer su, navodno, odbila da prihvate opšti interes kao osnov za isključenje krivične odgovornosti.
„Veće Ustavnog suda je s tim u vezi konstatovalo da g. Haradinaj nije iskoristio sva raspoloživa pravna sredstva predviđena zakonom, te je i tu pritužbu proglasio nedopuštenom“, navode iz Specijalizovanih veća.
Sud je mišljenja da su krivična veća protumačila koncept krivičnog dela “ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti ozbiljnim pretnjama” na način za koji se, kako ističu, opravdano može reći da je u skladu s bićem tog krivičnog dela i da je Haradinaj objektivno mogao da predvidi krivično delo u vreme kad je izvršeno.
„Veće ustavnog suda je stoga zaključilo da nisu prekršeni ni Ustav Kosova ni Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda“, naveli su.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
