Manastir Visoki Dečani i crkva Svetog Spasa u Prizrenu proslavili su Spasovdan – Vaznesenje Gospodnje. U Dečanima je ovo ktitorska slava, u prizrenskoj crkvi hramovna. Praznična liturgija, rezanje slavskog kolača i mnoštvo gostiju – ovako bi mogla da se opiše jučerašnja slika ispred dva hrama.
Liturgiju je u Visokim Dečanima služio episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije.
„Sveti Kralj Dečanski i današnji praznik obavezuju da uz pomoć svih svetih, naročito novoproglašenih mučenika Grigorija, Vasiljke i Bosiljke – sačuvamo svoje ime i svoju veru, a Gospod je taj koji daje, koji vojevuje za nas. Gospod će učiniti da ono što je ljudima nemoguće – bude moguće i da KiM ostanu naši i da ove svetinje koje su oduvek na ovim prostorima budu mesto gde ćemo se sabirati, gde ćemo slaviti ime Božije,“ besedio je vladika Teodosije.
Besedu snimile kolege sa Ikos portala
Održana je i slavska litija, pa su se vernici osim u manastiru, okupili i pred svetinjom, a kasnije i za slavskom trpezom.
Fotografije prazničnog dana u Visokim Dečanima podelio je iguman manastira, Sava Janjić.
Liturgiju u Prizrenu, u crkvi Svetog Spasa, služio je iguman manastira Svetih Arhangela, arhimandrit Mihajlo.
„Živimo u ovo vreme koje nam je Gospod dao, upravo onakvo kakvo zaslužujemo i upravo onakvo kakvo smo primili od Gospoda i treba da se radujemo Gospodu i da budemo blagodarne sluge Božje, jer ne bi nam dao Gospod krst onaj koji ne možemo da nosimo. Samo naš trud i naša ljubav prema Bogu treba da nas opredeli i da bude ona koja će nas pokazati da li smo sluge Božje, ili sluge nekoga drugog,“ besedio je arhimandrit Mihajlo.
„Kad nestane hrane za dušu našu u ovom materijalnom svetu, i kad se približi stud smrti – o, ima li kakva lastavica, koja će nas povesti u topliji predeo, gde je obilјe toplote i hrane duhovne? Ima li takvog predela? Ima li, ima li, takve lastavice? Izvan kruga hrišćanske crkve niko vam na ovo pitanje ne zna dati nikakav pouzdan odgovor. Jedino crkva zna, i to zna pouzdano. Ona je videla taj rajski predeo, za kojim duša naša čezne u mraznom sumraku ovog bitisanja na zemlјi“ – besedio je o Vaznesenju Gospodnjem Vladika Nikolaj.
U atrijumu ove crkve održavaju se Spasovdanski dani, pa je nakon liturgije i lomljenja kolača, nastupio dečji hor iz Štrpca, „Car Dušan“, a potom je otvorena izložba slika „Jesen u Prizrenu“.
Slike su nastale na koloniji koja je prošle jeseni održana u Prizrenu, a slikalo je osam slikara. Nastupala je i grupa „Sanvila“.
Organizatori Spasovdanskih dana su „Društvo prijatelja manastira Sveti Arhangeli“ i Dom kulture Gračanica, uz podršku Kancelarije za KiM.
Bojan Babić predsednik ovog društva zadovoljan je, kazao je, masovnošću.
Prilog televizije Hram
„Ove godine na prvo mesto stavljamo početak obnove crkve Svetog Pantelejmona koje naše udruženje pokreće uz blagoslov vladike,“ dodao je i istakao da se nada da će upravo obnova prizrenske crkve da „kruniše godinu“. Istovremeno najavljuje festival srednjevekovne muzike „Medimus“ koji se održava u avgustu.
„Osnovni koncept je da razvijemo kulturni punkt u već razvijenim simbolima,“ kazao je direktor Doma kulture Gračanica, Živojin Rakočević, u atrijumu prizrenske crkve.
„Jednako je važno za ljude koji dele muku sadašnjeg trenutka u Prizrenu i za čoveka koji je u Torontu da može da gleda ovo, jer ga vraća sebi, vrednostima, našoj Sikstinskoj kapeli koja je na 500 metara odavde, jer ga vraća našem Notr Damu koji je u Dečanima, univerzalnim vrednostima koje su nemerljive i vrlo je važno da mi kao ličnosti ovo ne doživljavamo kao mrtve simbole, srušene gradove, zaboravljene priče. Ne, to je deo stvarajuće kulture, naše ličnosti, ljubavi i našeg konstitutivnog sadašnjeg trenutka, naše lične karte koju ćemo pokazati i reći – da, to je moja slika, to je moja freska, arhitektura i da to je moja sadašnja stvarajuća umetnost na KiM-u,“ dodao je on.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
