Sinoć je na KTV u Prištini emitovan ekskluzivan intervju na srpskom sa bivšim novinarom i, kako ga opisuju kosovski mediji, ali i kako sam sebe predstavlja – bivšim agentom Kosovske obaveštajne agencije (KIA) – Bojanom Božovićem, u kojem je izneo kontraverzne informacije o ubistvu pripadnika Kosovske policije Envera Zumberija na Severu Kosova, o prošlogodišnjem ubistvu kandidata za gradonačelnika Severne Mitrovice, Dimitrija Janićijevića, o obaveštajnoj saradnji EULEX-a i KIA-e, o političkim liderima na Severu, svojoj novinarskoj karijeri, trenutnom statusu i radu u KIA-i. Božović je govorio i o izjavama koje je nedavno objavio na svom Facebook profilu, rekavši da zna ko je ubio Zumberija, nakon čega su ga EULEX-ovi istražitelji dva puta saslušavali. Božović je više puta tokom emisije govorio o svojoj ogromnoj ljubavi prema "državi Kosovo". Svi kosovski mediji prenose danas delove ovog dugog intervjua. U nastavku možete da pogledate čitav intervju, ali i da, prema dostupnim informacijama, pročitate ko je Bojan Božović.
Božović je rekao da je napisao izveštaj o ubistvu Zumberija i predao ga obaveštajcu KIA-e u jednom restoranu u Prištini.
“Izveštaj je sadržao imena izvršitelja, kao i imena naoružanih ljudi koji su učestvovali u slučaju Zumberi. Rečeno mi je da je slučaj obeležen kao 'tajna'. Zbog toga ne mogu ni sa kim da pričam o ovome, čak ni sa Vladom. Ovo je slučaj za KIA i oni znaju sve o tome. Kada sam to napisao na Facebook profilu, bio sam malo ozlojeđen. Nakon svega što sam uradio za državu Kosovo, ostao sam bez hleba, moja deca nemaju šta da obuku. Očekivao sam da će me neko pozvati, ponuditi posao u KEK-u, ili PTK-u – posao vozača, stražara, ili šta god. Ali je poruka imala drugačiji efekat. Posle 15 minuta sam proverio računar, svi prištinski mediji su preneli da je Božović radio za KIA, da zna ko je ubio Zumberija, da je podneo izveštaj KIA još 2011. god.,” rekao je Božović.
Božović je kazao da su EULEX-ovi istražitelji pročitali njegovu objavu na Facebook-u od 23. oktobra, kao i izveštaje o tome u medijima, nakon čega je dobio poziv za saslušanje u vezi sa slučajem Zumberi.
“Prvi put su me istražitelji EULEX-a saslušali 30. oktobra 2014. god. Nakon toga sam još nešto objavio na FB profilu, jer slobodan čovek može da radi šta hoće! Rekao sam im da sam, 45 minuta pošto što sam napustio Zupče, nakon što su jedinice KPS-a i Srbi napustili to područje, video dva oštećena vozila – 'Opel Corsa' i drugi 'Golf 3'. Video sam i neke saobraćajce, razbijena stakla i mrlje od krvi. Kasnije me je tužilac pitao 'Šta si čuo?'. Rekao sam da sam čuo sve, ali da radim za KIA, i da se u ovom slučaju primenjuje pravilo službene tajne, te da ne mogu da govorim ni o kakvim drugim detaljima. Kasnije je ustao (tužilac EULEX-a, prim.red.) i rekao da bi trebalo da napravimo pauzu,” rekao je Božović.
“Zatim se vratio i rekao da je tačno, da je, da prema Krivičnom zakonu Kosova, službena tajna zaštićena i da ne želi da krši zakon. Rekao sam mu da bi vi možda želeli sve, ali da ja ne mogu da komentrišem. Prvo ročište je završeno. Prošlo je mesec dana. Ne sećam se kada su me tačno zvali da ponovo dam iskaz. Otišao sam tamo i rečeno mi je da su dva puta pitali u KIA-i da li je Božović bio deo iste, ali da nisu dobili odgovor. Pitao sam kakav je njihov odgovor bio, ali mi nisu rekli,” govorio je o svom nedavnom saslušanju u EULEX-u.
|
Pročitajte još: Bojan Božović (danas) svedok u slučaju ubistva Envera Zumberija |
Govoreći o obaveštajnoj saradnji između KIA-e i EULEX-a, Božović je opisao način razmene informacija, i rekao da je, dok je radio u KIA-i, znao šta EULEX radi:
“Doručkuju u Prištini, ručaju u Mitrovici, a večeraju u Beogradu. Oni prenose Beogradu šta kaže Priština i obrnuto. Informacije 'teku' kao reka Ibar – ili zvanično, jer EULEX ima kancelariju u Beogradu, ili preko ljudi koje rade u EULEX-u i otvoreniji su prema Beogradu, nego prema Prištini. To je način na koji se vrši protok informacija. U vreme kada sam bio angažovan u KIA, imao sam kontakte i sa EULEX-om. Uvek smo radili u skladu sa principom ‘5 prema 4': davao bih im po četri informacije, a oni meni po pet. EULEX je bio zainteresovan za nešto za šta mi nismo, na primer, ko je zapalio određeno vozilo i slično. Nas je zanimalo šta Srbi rade i kakvi su im planovi generalno. Njih je zanimalo ko stoji iza barikada. Kasnije sam kolegu iz EULEX-a informisao koliko je policajaca, naoružanih ljudi na barikadama, a zauzvrat sam dobio spisak paralelnih institucija na Severu, uključujući brojeve telefona, počevši od Prištinskog univerziteta, osnovnih škola, obdaništa i predstavnika civilne zaštite. Postojalo je uzajamno poverenje. Pili smo kafe zajedno, gledali utakmice… On mi je rekao da je upoznao neke ljude iz MUP-a koji rade ilegalno na pojedinim objektima na Severu.”
Božović je izneo i to da su KFOR i EULEX imali plan da uhapse i Zvonka Veselinovića, pre nego što se on predao srpskim vlastima. Po njemu je ovo trebalo da bude velika akcija EULEX-a i KFOR-a. Želeli su da zatvore ulicu “Kralja Petra”, kako bi izveli akciju hapšenja Zvonka i Žarka Veselinovića:
"Recimo, slučaj Zvonka Veselinovića – Zvonko Veselinović je, pre nego što se predao Srbiji, trebalo da bude uhapšen. To je trebalo da bude obimna akcija KFOR-a i EULEX-a, da se blokira ulica Kralja Petra, da se odradi hapšenje Zvonka i Žarka Veselinovića koji su u tom trenutku označeni kao 'kriminalci broj jedan'. Znači, cela ulica se blokira, EULEX samo izvrši akciju hapšenja, oni se prebace na jug i onda špijuni koji rade i koji su bliski i kriminalcima i vlastima u Beogradu, dostave jednu takvu informaciju Veselinoviću. Veselinović vidi da više nije siguran na Kosovu, onda prelazi u Srbiju i pobogu, takvog gospodina, da ne kažem, kriminalca takvog kalibra, uhapsi jedna saobraćajna patrola na Kopaoniku i kod njega nađu ilegalni pištolj. A ovde se nije usudio ceo task force da mu priđe."
Božović je izneo i navodne podatke o ubijenom kandidatu za gradonačelnika Severne Mitrovice, Dimitriju Janićijeviću:
“Pantić mi je pokazao svoj telefon i dao mi tri telefonska broja sa brojevima 'O44' i tražio da proverim čiji su. Tri telefonska broja pripadala su Srbima koji su radili za SHIK. Ne bih dalje da komentarišem, ali jedan od brojeva pripadao je pokojnom Dimitriju Janićijeviću, jednom od kandidata za gradonačelnika Severne Mitrovice, predstavniku stranke Slobodana Petrovića. Bilo je u to vreme priče da je Janićijević radio za SHIK. Te glasine, platio je svojim životom.”
Na kraju intervjua, Božović je ponovo naglasio ono što je i više puta tokom emisije rekao – da je ljubav prema Kosovu tolika da, "kako god ova država bude reagovala", on će "ćutati o onome što zna."
Bojan Božović je radio za više medijskih agencija, od BK televizije, preko Tanjuga i Slobodne Evrope, do kosovske televizije "Klan Kosova". Iako je u svojim objavama na Fejsbuku navodno istakao da je bivši agent AKI-ja (KIA), na njegovom Fejsbuk profilu piše da i dalje radi za AKI, što do sada nije zvanično potvrđeno.
Pored novinarskog rada, često kontraverznog, u žižu javnosti je od 1999, do danas, dospelo više afera čiji je akter bio sam Božović. Tako je kao novinar Tanjuga 2002. godine uhapšen na Kosovu na osnovu optužbi da je ometao nemačkog pripadnika UN policije, Mihaela Domesa, u vršenju službene dužnosti, a ovaj slučaj se ticao navodno i njegove bivše devojke. Zatim je u žižu javnosti ponovo dospeo 2011. godine, zbog pretnji koje je uputio redakciji Pravde, a nakon što je ovaj list preneo njegovu izjavu da zna ko je ubio pripadnika ROSU, Envera Zumberija, a ove pretnje je tada oštro osudio UNS. Međutim, najveća afera u vezi sa Božovićem usledila je godinu dana kasnije, kada su ga pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, uhapsili zbog sumnji da je putem društvenih mreža zlostavljao dve maloletnice, to jest, da je u dužem vremenskom periodu, u više navrata, na svirep način prinudio i iskoristio dve maloletnice za proizvodnju fotografija i video klipova pornografske sadržine sa eksplicitnim seksualnim sadržajem, te i da je ista dela pokušao da preduzme i prema više maloletnih lica.
On je, kako je takođe saopšteno, pretio maloletnicama da će te snimke objaviti na Internetu i dostaviti njihovim prijateljima i porodici, a da je posebnu surovost pokazao kada je jednu maloletnicu, uprkos saznanju da postoji opasnost od toga da će izvršiti samoubistvo, nastavio da provocira i navodio je da se ubije ako ne želi dalje da nastavi sa prinudnim radnjama. Takođe, sve snimke Božović je u nekoliko slučajeva i distribuirao maloletnim licima, poznanicima oštećenih, pri čemu im je prekriven fantom kapom pokazivao oružje i pretio da će ih ubiti ukoliko nastave kontakt sa maloletnim žrtvama bez njegove dozvole.
Pre rata '99, radio je i kao profesor muzičkog u Kosovskoj Mitrovici, kada su, takođe, postojale sumnje o neprimerenom ponašanju prema maloletnim učenicama.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
