„Slagalica“ znanja: Istorija i knjige kao stil života jednog Zvečanca

Miloš Timotijević u Slagalici
Miloš Timotijević u Slagalici

„Čitajte knjige, bitno je biti načitan i zaista je lepo pokazati se pred svetom“ – reči su pobednika 107. ciklusa kultnog televizijskog kviza Radio-televizije Srbije „Slagalica” i Zvečanca, dvadesetdevetogodišnjeg Miloša Timotijevića. Diplomirani profesor istorije pokazao je, kao i mnogi talentovani mladi – drugačije lice Severa Kosova.  

Ideja za učešće u kvizu traje godinama. Ali je kroz etape ovog svojevrsnog televizijskog nastupa išao korak po korak, i priznaje, bez očekivanja, objašnjava u razgovoru za KoSSev, neposredno nakon pobede znanjem.

Razgovarali smo u jednom od omiljenih mitrovičkih lokala. Dok je prilazio našem stolu, kroz dugačku letnju baštu, zaustavljali su ga skoro kod svakog stola, čestitali i grlili. I naša ekipa mu je čestitala.

Univerzalne neznalice

Cilj mu je, kaže, bio da za početak pobedi samo jednom i da se ne nađe u klinču sa suviše jakim protivnikom.

Dogodilo se suprotno. Prvi suparnik imao je 6 pobeda. Zvečanac je prošao deo kviza kao osmi, ali je kasnije dokazao svoj kvalitet.

Ipak, pomalo samokritično, dodaje: „Svi mi koji mislimo da znamo nešto, univerzalne smo neznalice, svašta može da bude pitanje, a za šta odgovor ne možemo uvek da znamo.“

Ali, „Slagalica“ nije samo kviz znanja, već i kviz logike, brzine, kao i sreće, objašnjava Miloš.

Emisije se snimaju svakog utorka i srede – 40 u kvalifikacijama. Potom se snimaju četvrtfinala, polufinala i finala. U četvrtfinalu su dve emisije, u polufinalu tri, a u finalu četiri, što je ukupno 61 emisija u ciklusu. Snimanje pojedinačne emisije je trajalo od 30 do 50 minuta. Tako su i strpljenje i trema deo takmičarskog duha, ali i vera u uspeh.

U finalu Miloš se nadmetao sa protivnikom koji ga je pobedio na kvalifikacionom turniru.

„Razmišljao sam – ma nema šanse da me dobije, pobediću, verujem u sebe, šanse su na mojoj strani,“ objašnjava i dodaje da se vodio i sportskom logikom: „Teško je izgubiti od jednog rivala dva puta na istom turniru.“

Tako je i bilo. Ovog suparnika savladao je ubedljivim rezultatom u svoju korist. Razlika je bila 240 poena.

Osvojio je 200.000 dinara, vaučer od 120.000 dinara za kupovinu tehnike i putovanje na Siciliju, koje je zamenio za putovanje u Tursku zbog nemogućnosti da dobije vizu.

Satisfakcija da pokažemo da imamo mlade pametne i talentovane ljude

Ipak, za Miloša nisu nagrade satisfakcija ovakvog uspeha.

„Veća mi je satisfakcija to što sam pobedio i to što mi ljudi otvoreno čestitaju uz reči – lepo si nas predstavio. Meni je veoma drago i voleo bih da mogu još stotinu puta da postignem ovako nešto i da to može da učini bilo ko od nas sa Kosova i Metohije – da pokaže da imamo mlade, pametne i talentovane ljude, koji zaslužuju da rade poslove koje vole.“

Bez posla u struci – a kucao na mnoga vrata

Ove Miloševe reči opisuju ono sa čim se sam suočava. Ne radi u struci, iako bi voleo da bude profesor istorije i prenosi znanje. Bio je jedan od najboljih studenata u generaciji.

Po nepisanom pravilu, završio je pripravnički staž – u svojoj nekada osnovnoj školi u Zvečanu, međutim, dalju priliku za rad sa đacima nije dobio.

Pokucao je, kaže, na mnoga vrata, prijavio se i na konkurs za školu van Kosovske Mitrovice i Zvečana, za koji je verovao da je bio samo formalnost, jer je, kako kaže, mesto već bilo popunjeno.

Njegova ljubav prema istoriji svakako nije umanjena. Voleo bi da radi u struci, jer bi mu to takođe omogućilo i dalje školovanje.

„To bi mi svakako značilo – da mogu da nastavim svoje školovanje na doktorskim studijama, što je meni i bio cilj, međutim, zbog finansijske situacije trenutno nisam u mogućnosti da tu nameru i ostvarim“ – objašnjava Miloš.

„Mislim da bih svoje znanje i entuzijazam mogao da prenesem mladima, nažalost, nisam dobio nikakvu priliku, ali se nadam da je i Slagalica jedna od prilika gde mogu da se pokažem,“ dodaje.

U prilog tome da je svoj kvalitet, drugačiji od vrednosti modernog i brzog života – i pokazao, govore pozivi i poruke podrške i čestitke.

„Većina ljudi me prepoznaje i čestita na ulici, govore mi da sam uspeo da predstavim Kosovsku Mitrovicu i Zvečan, uopšte Sever Kosova, Kosovo i Metohiju na način na koji treba da budemo predstavljeni,“ dodaje:

„O nama se često priča loše, pošto je naš univerzitet nipodaštavan, a ja stojim iza toga da su kadrovi na našem univerzitetu i sa naših katedri dovoljno dobri kao i oni koji se proizvode u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Žao mi je što je naš univerzitet zbog ljudi koji uspeju da ga završe, a to ne zaslužuju, na lošem glasu.“

Možda će poslednji ciklus Slagalice i Miloševo znanje da promene i tu sliku.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.