Narodna skupština usvojila je juče predlog za promenu Ustava Srbije koji je podnela Vlada. Ustavne promene su zatražene kako bi pravosuđe bilo nezavisno, odgovornije i efikasnije – obrazložila je premijerka Srbije tokom sednice. Sa druge strane, kako piše N1, stručna javnost upozorava na činjenicu da će nove ustavne amandmane pisati skupštinski odbor za pravosuđe i plaši se da će vlast iskoristiti stari nacrt izmena Ustava, na koji je Venecijanska komisija imala niz zamerki. Na sednici se, osim o predloženim izmenama Ustava, raspravljalo i o drugim, a među kojima je i preambula o KiM-u.
Tema vladavine prava izuzetno je važna za Vladu i zato je odlučna da sprovede promene Ustava, kazala je na sednici Brnabić.
„Moramo da ojačamo vladavinu prava u Srbiji i to će dovesti do rasta prosečnih plata i penzija. Napredak u oblasti vladavine prava treba da dovede do osećaja građana da su svi jednaki pred zakonom, da je pravda i brza i dostižna, da je pravosuđe nezavisno i odgovorno i mnogo efikasnije“, kazala je za skupštinskom govornicom Ana Brnabić.
Premijerka Srbije dobila je u Skupštini aplauz za iniciranje promene Ustava Srbije, međutim, kako piše N1, na samoj sednici nije se čulo na šta će se promene Ustava konkretno odnositi.
Samu sednicu su, međutim, obeležila različita gledišta povodom predloženih promena Ustava, ali su ujedno izneti i drugi predlozi.
Poslanik Pokreta socijalista, Đorđe Komlenski, najavio je pre sednice da neće podržati predlog za promenu Ustava jer smatra da nije adekvatno da se izbor sudija izmešta iz Skupštine. Tvrdi da bi Skupština trebalo da bira sve najviše funkcionere u pravosuđu.
On smatra da je „čista laž“ da nerad u pravosuđu proističe zbog Skupštine, već smatra da je to posledica reizbora iz 2010. godine, i da se novim predlozima sudije još više otuđuju od naroda, prenosi Beta.
Poslanik SDA Sandžaka Enis Imamović izjavio je da je potrebno menjati Ustav, ali da bi organizovanje referenduma bilo dobra prilika da se promene i njegovi drugi delovi, i postavio pitanje statusa bošnjačkog naroda u Ustavu.
„Sve presude počinju rečima ‘U ime naroda’. U ime kojeg naroda? Ako krenemo od prvog člana Ustava koji definiše Srbiju prvenstveno kao državu srpskog naroda, da li to znači da pravda i pravo pripadaju samo jednom narodu“, pitao je Imamović.
Ujedno je i zatražio „definisanje Sandžaka kao nove autonomne pokrajine koja je moguća po Ustavu“.
Ministarka za ljudska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić, rekla je da je u nekadašnjoj državi bilo i narodnosti, pa su presude i tada počinjale sa „U ime naroda“ i svi su znali da se to odnosi na sve građane.
Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Veroljub Arsić rekao je da on predstavlja sve građane, a ne samo svoju naciju i da je „vrhunski bezobrazluk“ kad pojedini poslanici koriste samo delove Ustava koji im odgovaraju.
Kritikujući „protivnike“ sadašnje vlasti, Arsić je rekao da je opoziciji „krivo što se ne govori o promeni preambule“ odnosno da bi „oni voleli da Srbija izgubi Kosovo“.
Kamberi: Problematična preambula o KiM-u; Brnabić: Kosovo nema Ustav, to je Autonomna pokrajina
O Kosovu i o „problemtičnoj“ preambuli, govorio je šef poslaničke grupe Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka, Šaip Kamberi.
Kazao je da ova preambula koja definiše KiM kao deo Srbije predstavlja prepreku bržem napretku na EU putu, prenose Bujanovačke.
Kamberi je ocenio da je neophodno da se menja ceo Ustav, a ne samo njegovi delovi.
“Nema sumnje da bi Ustav Srbije trebalo da bude promenjen i da u procesu donošenja novog Ustava mora da bude sigurno više demokratske procedure i javne rasprave. U ovoj državi odavno vlast nije javna, niti transparentna, nije pravno ograničena, nije posvećena slobodi jednakosti građana. U ovoj državi Ustav je važan samo kao instrument državne sile”, istakao je Kamberi za skupštinskom govornicom.
On je takođe, kao jedan od argumenata za promenu celog Ustava, istakao taj da se u članu 1 Srbija definiše kao država srpskog naroda što je, tvrdi problematično sa aspekta manjina.
On je naveo i da pored drugih u regonu, i kosovski ustav predviđa da je „Kosovo država svojih državljana“, te poručio da njegova stranka neće glasati za parcijalne izmene Ustava.
Premijerka Srbije, Ana Brnabić, rekla je potom da za Skupštinu Srbije ne postoji Ustav Kosova.
Ona je ocenila da nije u redu što je Kamberi u Skupštini Srbije pomenuo Ustav Kosova, jer je poslanik u republičkom parlamentu, navodeći da je Kosovo Autonomna pokrajina Srbije i da on to “zakonski i ljudski mora da poštuje”, prenosi FoNet.
Brnabić je, govoreći o vladavini prava, navela da na Kosovu niko nikada nije odgovarao ni za jedan zločin, pa ni za zločine počinjene nad decom i navela primere Staro Gracko, Goraždevac.
Ona je rekla i da je Srbija dom nacionalnih manjina i da se time ponosi, kao i da je Venecijanska komisija dala saglasnost na amandmane koje je predložila Vlada.
Stručna javnost: Pravosuđe osloboditi politike
Sa druge strane, kako piše N1, stručna javnost upozorava na činjenicu da će nove ustavne amandmane pisati skupštinski odbor za pravosuđe i plaši se da će vlast iskoristiti stari nacrt izmena Ustava, na koji je Venecijanska komisija imala niz zamerki.
„Nigde narod ne zna o čemu se radi, mi vidimo predsednika Skupštine koji obaveštava građane preko Javnog servisa da predmet izmena nije Kosovo, da se ne brine niko i narod odahne jer se ne dira Kosovo i ne prati niti ima gde da prati“, kazala je bivša predsednica Ustavnog suda, Vida Petrović Škero.
Kako piše N1, Ustavne promene trebalo je da budu završene 2017. godine. Međutim, 2018. Ministarstvo pravde napisalo je četiri radne verzije amandmana, od kojih je jedna od verzija otišla na ocenu Venecijanske komisije koja je dala niz kritika, a usled čega je ministarstvo napisalo novu koja je poslata Skupštini koja ju je potom vratila Vladi.
Advokat Božo Prelević poručuje da će, u slučaju da se ne pišu novi amandmani, već da se upotrebe već napisani, „vrlo brzo Evropska komisija utvrditi da smo mi još jednom prevarili Evropsku uniju“. Kaže da će tada biti gora situacija nego pre promene Ustava.
Najveća zamerka stručne javnosti na trenutno postojeća rešenja jeste da će se oni na visokim pravosudnim funkcijama birati u Skupštini, odnosno da je svaki proces u pravosuđu vezan za Skupštinu, odnosno politiku.
„To je Venecijanska komisija još 2007. godine nazvala receptom za politizaciju pravosuđa. Vi birate i napreduju ljudi kroz pravosudni sistem isključivo odlukom političke većine, dakle stvari su jasne, to mora da se menja, a imamo osam godina otpor gde je i zaplet, jer oni koji treba da promene Ustav, treba da se odreknu tog uticaja, a to je jako teško“, poručuje Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja za N1.
Ovaj medij dalje prenosi da su javna slušanja već organizovana, ali i da bi struka morala da se izjasni i o amandmanima kada budu napisani. Sve se to, međutim, odvija pre referenduma, koji bi, prema najavama predsednika Skupštine, Ivice Dačića, trebalo da bude u septembru.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
