Skupština je konstituisana kršenjem Ustava

Izvor: Radio Slobodna Evropa (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Konstituisanje Skupštine Kosova obavljeno je kršenjem Ustava, a odluka kojom bi to bilo utvrđeno mogla bi da dovede u pitanje i izbor Vlade „Kurti 4“, kaže bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Hasani kaže da očekuje da Ustavni sud odredi privremenu meru i obustavi rad Skupštine do konačnog razmatranja slučaja.

U takvom scenariju, prema njegovim rečima, Skupština ne bi mogla da se sastaje, dok bi sudbina tek izabrane Vlade ostala na čekanju.

Njegove izjave dolaze na dan kada je Demokratska partija Kosova zatražila od Ustavnog suda da odredi privremenu meru u vezi sa konstituisanjem Skupštine 13. septembra.

Bivši predsednik Ustavnog suda upozorava da bi kriza mogla da utiče i na proces izbora predsednika, koji u sadašnjim okolnostima smatra „kompromitujućim“ za zemlju.

Konstituisanje Skupštine u nedelju nije sledilo nijedan ustavni put utvrđen Ustavom Kosova, posebno njegovim članom 67, članom 12 Poslovnika Skupštine Kosova, kao ni presudama Ustavnog suda kojima su te odredbe tumačene u prošlosti.

Predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju rekla je da Skupština „ne može ostati talac bilo koga, niti bilo kog političkog subjekta“ i pozvala se na jednu raniju presudu Ustavnog suda. Kako to komentarišete?

Konstatacija gospođe Hadžiju je od početka do kraja proizvoljna, zato što ona ne može da dokaže da je kod druge najveće političke partije bilo sabotaže i odricanja od ostvarivanja jednog ustavnog prava.

Kada se može smatrati da je došlo do sabotaže i, kao posledica toga, do nekorišćenja ustavnog prava da se predloži kandidat za potpredsednika, utvrđeno je u poslednjoj presudi Ustavnog suda u vezi sa izborom potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice.

Obrazloženje povlačenja kandidata druge najveće stranke za potpredsednika Skupštine mora se sagledavati u kontekstu dugotrajnog neustavnog stanja koje je stvorila gospođa Hadžiju, a pre nje gospodin [predsedavajući konstitutivne sednice Avni] Dehari, tokom čitavog procesa konstituisanja Skupštine Kosova.

Privremena mera i posledice po Skupštinu

PDK je predmet uputila Ustavnom sudu i zatražila privremenu meru. Šta Sud može da odluči u ovoj fazi?

Imajući u vidu činjenicu da je Ustavni sud u svojoj presudi u vezi sa srpskim kandidatom za potpredsednika Skupštine razjasnio relevantna pitanja, uključujući i situaciju kada neka politička snaga ne koristi svoje ustavno pravo tokom procesa konstituisanja Skupštine Kosova, očekivano je da Sud odredi privremenu meru, a potom odluči o meritumu slučaja.

Ne bi bilo profesionalno da Sud, sada kada je pitanje jasno, dozvoli funkcionisanje Skupštine Kosova koja je, prema tim ustavnim parametrima, konstituisana kršenjem Ustava.

Sud je to učinio i prošli put, kada je Skupština Kosova na neustavan način sebe smatrala konstituisanom, nakon čega je zemlja otišla na izbore.

Sada kada je situacija razjašnjena presudom Ustavnog suda, Sud ne bi trebalo da dozvoli da se neustavno stanje dalje nastavlja.

To je posebno važno i zbog činjenice da je, prema svim ustavnim parametrima, sadašnja situacija izašla iz normalnih ustavnih okvira i može uticati i na eventualno glasanje za predsednika Republike.

Sigurno je da neustavno stanje stvoreno u Skupštini proizvodi posledice od dana polaganja zakletve poslanika pa sve do odluke o izboru Vlade „Kurti 4“.

Ukoliko Sud proglasi konstituisanje Skupštine neustavnim, kakve bi posledice to imalo po odluke koje su u međuvremenu donete, uključujući izbor nove Vlade Kosova?

Po pravilu, ukoliko Ustavni sud proglasi konstituisanje Skupštine Kosova neustavnim – što bi teško moglo da se ne dogodi imajući u vidu ono što sam prethodno rekao i ustavne standarde koje je sam Sud postavio – onda bi morao da utvrdi i neustavnost odluke o izboru Vlade „Kurti 4“ i da stanje vrati u ustavne rokove za konstituisanje Skupštine Kosova.

To je tako iz dva razloga.

Prvo, nekonstituisanje Skupštine u roku od 30 dana nema kao automatsku pravnu posledicu odlazak zemlje na izbore.

Drugo, Vlada „Kurti 4“ izabrana je u prvom glasanju, tako da eventualna neustavnost tog glasanja ne utiče na drugi krug procedure za izbor Vlade, nakon čijeg neuspeha zemlja odlazi na izbore, u skladu sa ustavnom procedurom iz člana 95 i presudom Ustavnog suda kojom je oborena Vlada Hoti.

Izbor predsednika „bio bi kompromitujući“

Premijer Kosova Aljbin Kurti pozvao je na saradnju radi izbora predsednika. Koliko je u sadašnjim okolnostima moguć izbor predsednika?

Politički gledano, čini se da ne postoji dovoljan broj glasova za izbor predsednika Republike.

Kurti neprekidno vrši pritisak na opoziciju, uz jasne tonove ucene, poručujući da zemlja može da ode na izbore.

Ni to, kako izgleda, ne daje rezultate, jer zemlja vrlo lako može da ode na izbore, bez obzira na nepovoljan položaj opozicije. Ovo stanje je, kako narod kaže: „Mokar se kiše ne boji.“

Sa pravno-ustavnog stanovišta, ne verujem da se ni sam Demokratski savez Kosova oseća komotno sa svojim kandidatom, niti da se prijatno oseća sam predloženi kandidat, imajući u vidu visok stepen vanustavnog stanja u koje je zemlja dovedena.

Po mom mišljenju, svaki izbor predsednika Republike u ovim okolnostima bio bi prilično kompromitujući za zemlju i za one koji bi doprineli takvom procesu.

Stvari su, sa vanustavnim procesom u koji je zemlja utonula, otišle veoma daleko.

Eventualni izbori 27. decembra

Šta se događa ukoliko Skupština ne uspe da izabere predsednika i može li to dovesti do raspuštanja Skupštine i novih izbora?

Ukoliko Ustavni sud ne odredi privremenu meru, onda zemlja odlazi na izbore nakon 60 dana od dana konstituisanja Skupštine, u nedelju, 13. septembra.

Taj rok je utvrdio Ustavni sud i, kako izgleda, taj rok poštuje i gospodin Kurti, jer bi neuspeh izbora predsednika zemlju odveo na izbore 27. decembra 2026. godine.

U tom slučaju Sud bi sebi vezao ruke kada je reč o mogućnosti da vanustavno stanje vrati u ustavne okvire i, prema mom mišljenju, napravio bi grešku.

Prema svakom profesionalnom standardu koji je sam Sud uspostavio svojim presudama tokom protekle godine, trebalo bi da obustavi svaku aktivnost Skupštine i organa koji su iz nje proizašli sve do meritorne odluke o ovom slučaju.

Ako Ustavni sud odredi privremenu meru, kakve će posledice to imati na proces konstituisanja Skupštine, ali i na druge eventualne procese?

Ukoliko Ustavni sud odredi privremenu meru, Skupština tada ne može da se sastaje, dok Vlada i njena sudbina ostaju na čekanju.

Potom, konačnom odlukom, Sud uređuje pravne posledice svake eventualne odluke koju su u međuvremenu doneli Vlada i Skupština Kosova.

Novi zastoj koji „lako može prerasti u društveni konflikt“

Sa sadašnjim razvojem događaja, da li smo pred novom institucionalnom blokadom i koliko su realni prevremeni izbori?

Bez ikakve sumnje, pred nama je novi institucionalni zastoj koji, za razliku od prethodnih, lako može da preraste u društveni konflikt nesagledivih razmera.

Razlog za to je što vlast gospodina Kurtija ne pokazuje nikakvu fleksibilnost kada je reč o poštovanju i usmeravanju, kroz ustavne i zakonske puteve, političke volje više od polovine stanovništva Kosova.

Ukoliko zemlja ode na izbore, postoje li ustavne ili pravne prepreke za njihovo održavanje?

Dakle, više nije reč samo o neustavnosti ili protivustavnosti, nego o vanustavnom stanju, organizovanom institucionalnom haosu, u kojem su lider i njegova volja vrhovni, a ne ustavne i zakonske norme.

Kršenja Ustava bez kazne

Može li Ustavni sud da donese jasnoću u vezi sa sadašnjom krizom ili njegove odluke mogu otvoriti i nove ustavne dileme?

Ustavni sud je uvek donosio ustavnu jasnoću onima koji nisu imali zlonamerne namere. Oni koji su imali i nastavljaju da imaju takve namere uvek će pronaći razlog da zloupotrebljavaju odluke Ustavnog suda.

Trenutno, na primer, gospođa Hadžiju u prilog proizvoljnom konstituisanju Skupštine citira jedan pasus poslednje presude Ustavnog suda.

Ista ta presuda, nešto ranije, u paragrafu 162, jasno određuje da se prvo bira predsednik, a zatim Vlada.

Isto je i sa rokom od 60 dana, koji se gospodinu Kurtiju dopada zbog datuma k kada bi zemlja mogla ponovo da ode na izbore.

Isti pristup vidi se i prema roku od 30 dana, koji Kurti tretira kao rok koji može da se prekrši uz obrazloženje da Ustav Kosova ne propisuje neposrednu pravnu posledicu za kršenje 30-dnevnog roka za konstituisanje Skupštine, iako je Ustavni sud u svojoj poslednjoj presudi jasno rekao da Skupština mora biti konstituisana u tom roku.

Zašto se to događa?

Zato što ne postoji posebno krivično delo za nesprovođenje odluka Ustavnog suda. Da takvo krivično delo postoji, siguran sam da bi se Kurti drugačije ponašao.

Ukratko, do ovog trenutka ne vidim nikakav osnov da se za bilo šta okrivljuje Ustavni sud.