Sever Kosova: Smanjen broj slučajeva nasilja nad ženama

Branislav Radović i Milica Jakovljević
FOTO: Radio Kontakt plus

Broj slučajeva nasilja u porodici na Severu Kosova, u prvih pet meseci ove godine, u blagom je opadanju u odnosu na isti period prošle godine. To pokazuju statistički podaci Kosovske policije. Najčešće žrtve porodičnog nasilja su žene. Predstavnici NVO ističu da se o ovom problemu mora govoriti više i češće.

Za pet meseci na Severu Kosova trinaest slučajeva nasilja u porodici

Tokom perioda januar – maj ove godine u Regionalnoj direkciji policije „Mitrovica Sever“ evidentirano je trinaest slučajeva povezanih sa nasiljem u porodici, kaže za Radio Kontakt plus regionalni portparol Kosovske policije, Branislav Radović.

U istom periodu prošle godine evidentirano je četrnaest slučajeva. Žrtve nasilja su bile uglavnom žene.

Po rečima Radovića, u prvih pet meseci ove godine u policijskoj stanici “Mitrovica-Sever” evditentirali su pet slučajeva koji se odnose na nasilje u porodici.

Jakovljević: Nasilje nad ženama – važna tema

Milica Jakovljević iz NVO “Aktiv” iz Severne Mitrovice kaže za Radio Kontakt plus da je nasilje nad ženama i u porodici važna tema o kojoj treba da se govori više i češće.

“To je ogroman društveni problem, jer kod nas ne postoje dovoljno razvijeni mehanizmi koji bi sprečili neželjene situacije i nasilje u porodici. Žene su najveće žrtve ali nasilje je prisutno i prema muškarcima i ne govori se dovoljno o tome, prosto potrebno je da se o ovom problemu priča više i češće,”- smatra ona.

Jakovljević navodi da u ovakvim situacijama trpe deca koja se uvek stavljaju u drugi plan i da roditelji ne razmišljaju dovoljno o tome.

“Znam decu koja su bila u takvoj situaciji i decu kojoj su roditelji priredili takve situacije i o tome bi isto trebalo govoriti više“, navodi Jakovljević.

Ona ističe da emotivni stres koji deca dožive tokom nasilja na njih ostavlja veliki trag i da većina njih, na žalost, i sami postanu nasilni kasnije jer, kako navodi, usvajaju sličan obrazac ponašanja ili se usled trauma teže upuštaju u partnerske odnose.

Neophodna sigurna kuća na Severu Kosova

Jakovljević smatra da određeni broj žena koje su žrtve porodičnog nasilja, „na neki način“ sebe krive za situaciju kojoj se nalaze, pa upravo zbog toga ukazuje da bi muškarci trebalo da se više informišu o ovoj temu i budu učesnici različitih debata.

Međutim, ono što je ključno kada je reč o porodičnom nasilju, po rečima Jakovljević, jeste uloga institucija.

„Ono što nama na severu Kosova nedostaje je sigurna kuća, čujem da je u izgradnji i samo se nadam da će ona raditi po odgovarajućim standardima kako bi funkcionisala na pravi način“, smatra.

Dodaje i da se „politička situacija“ često koristi kao izgovor za nerešenje probleme.

„Ono što mi se čini jeste i to da se često politička situacija koristi kao instrument i da se sve teme na Severu Kosova politizuju u smislu pronalaska izgovora, da zbog kompleksnosti političke situacije nema ovo ili ono i nadam se da će problem sigurne kuće biti rešen jer je to od neprocenjivog značaja,“- kaže Jakovljević.

Ona podseća da su do sada žene sa Severa Kosova morale da idu u sigurne kuće na jugu.

„Nemojte pogrešno da me shvatite, to ne znači da im oni nisu pružili odgovarajuću pomoć, ali koliko se žena oseća sigurno da sa svojom decom ode na jug? To je neka druga tema o kojoj možemo neki drugi put“, kaže ona.

Institucije, NVO i ostali moraju zajedno protiv nasilja

Jakovljević veruje da je bavljenje pitanjem nasilja nad ženama od strane NVO sektora važno ali da uspeh zavisi od uključenosti svih institucija koje su deo lanca u borbi protiv nasilja nad ženama.

“Može se i mora više i donatori imaju dosta sluha ali kada je u pitanju nasilje u porodici situacija je negde izmakla kontroli. Prema statistici situacija u 2018. godini je bila lošija nego godinu dana ranije. Mora se više i mi kao zajednica moramo da reagujemo“, smatra Jakovljević.

Ona navodi da bi nevladine organizacije trebalo da budu aktivnije kada je u pitanju ova tema i ističe da bi instititucije, i lokalne i centralne, generalno trebalo da rade više na rešavanju ovog problema.

Dakle, kaže Jakovljević, svi akteri moraju da se uključe i rade zajedno.

Menjati svest o pravima žena

Svest o nasleđivanju imovine je na veoma niskom nivou, smatra naša sagovornica. U tom pravcu ističe da mnoge žene smatraju da bi trebalo da se odreknu dela koji im pripada prilikom ostavinskih rasprava, jer bi muški naslednici trebalo da naslede sve.

“To jeste problem u smislu da žene nemaju nepokretnu imovinu. U tom pravcu treba da se menja svest žena ali i muškaraca i to ne treba da bude tabu. Žene imaju pravo na imovinu kao i muškarci. Onda bi žene bile ekonomski osnažene i onda ne bi trebalo da trpe, jer je to često slučaj zbog čega žene ostaju sa nasilnikom, jer nemaju nikakvu nepokretnu imovinu, dok to što imaju stečeno je u braku i one nemaju gde da odu, zbog čega trpe“.

Žene moraju da znaju kada neko pređe granicu

Jakovljević za Radio Kontakt plus govori i o tome gde je granica ženske tolerancije.

“Ja sam o toj temi razmišljala dugo. Ovo je proizvod analize koju sam imala – mislim da bi žene trebalo da odu ako trpe nasilje, bez obzira na to što mnoge žene iz našeg okruženja kažu da su trpeli zbog svoje dece. Bez obzira na sve žene treba da odu, jer su posledice nasilja u porodici mnogo veće nego ako bi se žena odlučila na odlazak. Ne zalažem se za razvod brakova, smatram da bi trebalo da se pokuša da se reše nesuglasice, ali zna se kada je granica pređena“, zaključuje Jakovljević.

O ovom problemu za Radio Kontakt plus i emisiju “Žensko pravo” govorila je nedavno i Vesna Krivokapić iz Kosovske policije koja je, podsećamo, istakla da bi svaku vrstu nasilja trebalo odmah prijaviti.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.