Ćirilično pismo je zvanično pismo srpskog jezika i neverovatno je to da neko osporava pismo srpskog jezika u 2024. godini, poručio je zamenik kosovskog ombudsmana Srđan Sentić, koji potvrđuje da su dobili značajan broj žalbi na diskriminaciju.
Ukoliki građani smatraju da im je prekršeno neko pravo, pa i na jezik, mogu da se obrate Ustavnom sudu a ne da škrabaju table, što je krivično delo, poručuje urednik KALLXO-a Krešnik Gaši sa tezom da je na delu dezinformacija o Kosovu kao poprištu sukoba.
Na hiljade ljudi uči albanski i srpski jezik putem onlajn platforme – Vocapa, tvrdi poverenik za jezike Slaviša Mladenović, uz poruku da saradnja postoji među ljudima, a da su problemi na institucionalnom nivou.
Od kada je otvorena kancelarija ABRPK u Leposaviću pre oko dva meseca, 51 je novootvorenih preduzeća u četiri severne opštine i dobar je potez vlade da se ljudima ponudi nešto dobro po njihovu karijeru i porodicu, smatra savetnica kosovskog premijera Elizabet Gauning.
Njih četvoro je nedavno učestvovalo u televizijskoj debati na prištinskom Kallxo-u, pod nazivom „Dezinformacija jezika“, uz obrazloženje da se Kosovo „od januara suočava sa dezinformacijama i propagandom“, čiji je „periodični cilj bio da našteti međuetničkom odnosu u zemlji“.
„Šta se mora desiti kako na Kosovu ne bilo dezinformacija i kako postupci vlade ne bi bili predstavljani kao postupci protiv određene zajednice“ – bilo je ključno pitanje ove emisije.
Sentić: U svim dokumentima oduvek ćirilično pismo, neverovatno da ga neko sada osporava
„Vidim da se pitanje jezika malo pretvorilo u tehničko pitanje. Zamolio bih sve građane Kosova da pogledaju u svoj pasoš, u svoju ličnu kartu, u svoju vozačku i svoju saobraćajnu dozvolu. Videće da je tamo ćirilično pismo. Zbog čega? Ćirilično pismo je zvanično pismo srpskog jezika i za mene je neverovatno to da neko osporava pismo srpskog jezika u 2024. godini. Zbog čega bi neko osporavao nečije pismo?! To je vrlo ozbiljno pitanje, jer pitanje jezika nije samo pitanje komunikacije, već pitanje identiteta. Jedan od glavnih stubova identiteta je jezik i ako srpska zajednica – u ovom slučaju, gleda da neko menja ćirilične table, to se u srpskoj zajednici vidi kao napad na identitet i to je par ekselans vrlo ozbiljno atakovanje na ljudska prava. Smatram da to nisu primeri koji treba da se slede“.
Kao negativan primer ističe i to da postoji „albanizacija srpskog jezika“, a primer toga vidi u korišćenju termina „Kosova“ umesto „Kosovo“, a da se to sada proširilo i na nivoe opština.
Nije Kosovo, nego je Kosova, čak i na tablama koje su postavljene na Severu, piše ‘Kosova’, a ne ‘Kosovo’. To je nešto što ja ne mogu da razumem
Potvrđuje da je kao zamenik Ombdusmana dobio velik broj žalbi, uključujući i sa Severa, te da je i sama institucija narodnog advokata otvorila slučaj o tome.
Ističe da su podnosioci žalbi uglavnom NVO, a da je, prema proceduri, već o tome stigao odgovor od strane kosovskog premijera. Potvrđuje da je sve to uključeno u novi godišnji izveštaj kosovskog Ombudsmana.
„To su jednostavno preporuke koje se tiču poštovanje ustava i zakona Kosova i ne vidimo zbog čega se ta jezička harmonizacija ne dešava“, naglasio je Sentić.
Ne prihvata argument da je u pitanju tehnički nedostatak kapaciteta, na primer izostanak finansijskih sredstava ili kadrova.
„Zašto institucija ombudsmana nema problem u kadrovima ili sa budžetom?! Zašto Ustavni sud nema problem sa budžetom i kadrovima?! Zašto ministarstvo za zajednice i povratak nema taj problem ali imaju druge institucije?!“
Kao posebno veliki problem vidi izostanak ravnopravne zastupljenosti etničkih zajednica u kosovskim institucijama.
„Ako vi nemate Srbe u pola ministarstava, kako može komunikacija da bude bolja?! Ne govorim o Srbima na Severu, moj fokus je na centralnom nivou. Ako mi imamo ministarstva gde nema Srba, gde nema nevećinskih zajednica, komunikacija jednostavno ne može biti bolja. I što je veći problem, tamo gde ih ima, nisu na menadžerskim pozicijama, a Ustav, član 61 garantuje ravnopravnu zastupljenost zajednica“, ističe.
Ključno da albanska i srpska zajednica dođu do dogovora, potrebna drugačija kampanja vlasti
Zamenik Ombudsmana nije zadovoljan načinom i stepenom komunikacije aktelne vlasti sa manjinskim zajednicama, pogotovu prema Srbima koji žive u većinski srpskim sredinama.
„Mislim da je potrebno mnogo ozbiljnije, mnogo iskrenije razgovarati sa građanima, posebno sa građanima u većinski srpskim opštinama. Smatram da bi kampanja vlasti, i to svih nivoa vlasti trebalo da bude drugačija, u duhu evropskih vrednosti, u duhu svega onog što nam dolazi od naših zapadnih partnera i smatram da je ključno za Kosovo da dve najveće zajednice na Kosovu, albanska i srpska, dođu do ozbiljnog razgovora i dogovora o tome kako vidimo naš zajednički život na Kosovu, kako vidimo evropske vrednosti, da li na njih gledamo selektivno, da li iz prizme Brisela, ili iz političkih razloga koje većinsko stanovništvo ne razume“.
On misli i da svi građani, bilo Albanci, Srbi ili pripadnici drugih zajednica „žele evropsko Kosovo“.
„Komunikacija treba da ide u tom evropskom duhu“ dodao je on.
Mladenović: Smanjio bi se jaz kada bi institucije i vlada srpsku zajednicu o svemu obaveštavale na njihovom maternjem jeziku
Dugogodišnji poverenik za jezike u kosovskoj vladi, Slaviša Mladenović, nasuprot Sentiću smatra da „postoje pozitivne promene“ kada je u pitanju poštovanje jezika, ali i to da je potrebno napraviti razliku između odnosa pojedinaca i odnosa institucija prema građanima.
„Verujem da među pojedincima postoji veliko poverenje, postoje odlični odnosi u većini slučajeva. Smatram da kao narod i kao pojedinci imamo poverenje jedni u druge“, kaže.
Kao primer navodi to što su većina kupaca, kako kaže, na gračaničkoj pijaci – Albanci, te da je većina građevinskih firmi za izgradnju srpskih kuća – albanska.
I dok na ovom nivou postoji, kako smatra – veliko poverenje, na nepoverenje se nailazi na institucionalnom nivou i kod pojedinaca.
„Mislim na blagovremenu komunikaciju na oba službena jezika istovremeno, što je uslov za izbegavanje lažnih vesti, pošto govorimo i o ovoj temi. Dakle, o informisanju o vladinim planovima, jer često imamo planove i intervencije koje ni u kom slučaju nisu u sukobu sa zajednicama, ali se smatraju takvima zbog neblagovremenog obaveštavanja zajednice u kojoj će se isti i sprovoditi“.
On stoga smatra da, kada bi kosovska vlada, blagovremeno obaveštavala srpsku zajednicu na njihovom maternjem jeziku, onda bi se smanjio jaz između vlade i institucija.
Kao pozitivan primer izneo je smer „balkanistike“ na prištinskom univerzitetu, te „jednu veoma interesantnu i pozitivnu inicijativu“ unutar vlade kojom rukovodi Aljbin Kurti, a to je „kreiranje odeljenja za jezičku harmonizaciju i jezičku kontrolu“, pri samom kabinetu premijera, čiji je zadatak da se bavi samo zakonodavstvom, tj. izbegavanjem jezičkih neusaglašenostiu između srpske i albanske verzije zakona.
Mladenović je uz ovo naveo i formiranje grupe prevodilaca pri kabinetu kosovskog premijera.
„Generalno smatram da se situacija malo poboljšala, ali ipak imamo dosta negativnih primera koji se smatraju prioritetima i neretko dobijaju veću pažnju u vestima od pozitivnih pojava“, zaključuje ovaj službenik kosovske vlade.
Ministarstvo i kancelarija premijera ne vide ništa sporno u načinu postavljanja saobraćajnih znakova na Severu
To što su kosovske vlasti promenile saobraćajne table sa natpisima mesta na Severu jeste isprovociralo građane, slaže se Slaviša Mladenović, ali dodaje – „sa manje ili više prava“.
Podsetivši na svoju reakciju u kojoj je zatražio da se razmotri čitava akcija, te da se istim povodom sastao i sa Kurtijem, navodi da je ravnopravnost jezika morala da bude osigurana u ovom slučaju, čega prethodno nije bilo.
„Tako da apsolutno nije diskutabilna tema postavljanje znakova koji obuhvataju i albanski jezik jer je to ustavni princip, koji se poštuje na većini saobraćajnih znakova na čitavom Kosovu“.
Osim ove tačke, na sastanku sa Kurtijem dotakao se i toga da su znakovi na Severu oštećeni, te da je napravio paralelu sa tim da je i na jugu mnogo znakova takođe oštećeno, te da „tako stoje već duže vreme“:
„Gde smo se složili da se ti oštećeni znakovi poprave i ta akcija je već krenula na čitavom Kosovu“, tvrdi.
Mladenović dodaje da kada je u pitanju „raspored jezika“ na tablama:
„Tu jednostavno postoje dva mišljenja a tu je stav premijera – da je sve u skladu sa zakonom, da se postavljanjem novih znakova garantuje ravnopravnost jezika i da raspored jezika nije tema“.
On je tek na potpitanja objasnio i da je deo razgovora sa Kurtijem bilo pismo u srpskom jeziku.
„Naš stav se razlikuje od stava ministarstva i kancelarije premijera. Oni su stava da je na ovaj način ispoštovan zakon i ustav i da nema nikakvih spornih okolnosti, dok je stav naše Kancelarije da se treba ispoštovati i član 59 Ustava koji govori o rasporedu i da bi u većinski srpskim sredinama prvo trebalo da piše na srpskom, a posle na albanskom jeziku“.
Na pitanje o ćirilici, Mladenović odgovara takođe pitanjem – da li igde u zakonu postoji to da je latinica srpsko pismo, te da se spominje pismo srpskog i pismo albanskog naroda.
To što je opština Gračanica postavila znakove prvo ispisane ćirilicom, a potom na albanskom, dok su oni koje su centralne institucije postavljale u istoj opštini prvo ispisane na albanskom, pa potom na latinici – smatra ispravnim.
Priznaje, pak, da temu jezika koji se koristi za saobraćajne znakova do sada nisu tretirali kao prioritetnu.
„To je tema koju mi nismo smatrali prioritetnom iz više razloga. Pre svega, smatramo da postoje bitnije teme u ovom trenutku po pitanju nepoštovanja Zakona o jeziku koje znatno više utiču na ostala prava zajednice, kao što je komunikacija policije i građana, pravo na upotrebu jezika u sudovima, kod zdravstvene nege ili pristupu pravdi“.
Razlog zašto nije hteo da temu saobraćajnih znakova – kao poverenik „diže u javnosti“, leži u onom što opisuje kao donedavni „balans“, kada je u pitanju kršenje ovih prava i na severu i na jugu.
„Ali u trenutku kada je ova tema došla na dnevni red, onda zaista smatram da je bitno da kažemo svoj stav, a to je da prema zakonu naši stavovi se razlikuju od stavova ministarstva“.
Mladenović istovremeno kaže i to da je saradnja sa premijerom „zaista dobra“, te se nada promeni stava kod Kurtija.
Kao primer te uspešne saradnje vidi to što se uspostavlja prevodilačka jedinica u kabinetu, te u „redovnijoj komunikaciji sa medijima na srpskom jeziku“.
„Jako često se to prepuštalo slučaju ili je bilo predmet zakašnjenja i sada je to mnogo redovnija i korektnija komunikacija“, smatra Mladenović.
U postignuća je nabrojao i prevod na srpski sednica kosovske vlade, konferencija za medije premijera, a veruje da će za mandat ove vlade to učiniti i kada su u pitanju skupštinske sednice.
Gauning: Kurtijeva komunikacija sa medijima – poboljšana
Da je komunikacija poboljšana između Kurtija i srpskih medija, slaže se i njegova savetnica za zajednice Elizabet Gauning, koja kao primer navodi to da je do sada bilo „više od 20 srpskih medija, uključujući i RTK2“, te da su se sastajali sa Kurtijem, a da je ona sa njegovim zamenikom Besnikom Bisljimijem posetila „osam nezavisnih medija i sa njima na njihovoim radnom mestu direktno razgovarala“.
Naglašava da bez „nekog jakog medija“, posebno na srpskom se ne mogu „boriti protiv dezinformacija“, ali i da takvi mediji imaju problem sa finansiranjem: Jer „ko će da finansira medij koji izveštava protiv Beograda, ali i protiv Prištine“.
Iako je i ona lično, kako kaže, protiv toga da bilo koja vlada finansira nezavisne medije, otkriva da je Kurti navodno imao sastanak sa 24 međunarodna donatora upravo o tome – da treba da ulažu u nezavisne medije, i da je to „prioritet“ za njega.
Kao još jedan pozitivan trend kosovske vlade, smatra ona – je i otvaranje kancelarije za registraciju biznisa u Leposaviću.
Tvrdi da je za dva meseca od kada ABRPK funkcioniše u Leposaviću, 51 preduzeće otvoreno u četiri severne opštine:
„Za mene ovo znači da je Vlada podigla ruku za pravu stvar i shvatila je važnost zajedno sa Ministarstvom finansija, odnosno sa ministrom Rašićem, gde se radna mesta subvencionišu šest meseci za ljude koji nisu bili ranije zaposleni, iako su u pitanju samo četiri opštine na severu. Primetno je da su ljudi zainteresovani i energični u vezi sa ovim novim mogućnostima“, kaže ova Engleskinja.
Smatra da je ovo dobar znak – da se ponudi „nešto ljudima“, čak i kada oni „ne žele da razgovaraju sa medijima i da se javno izjasne o korišćenju novih ponuda“.
„Međutim, radi se o nečemu što je dobro po njihove porodice i karijere. Dobro je i za budućnost pojedinaca jer će razmišljati na način da su investirali u neštoi i da će ostati“, smatra ova Kurtijeva savetnica.
Gaši: Vodi se namerna kampanja dezinformacija kako bi se Kosovo predstavilo kao poprište sukoba
Urednik Kallxo-a, Krešnik Gaši (Kreshnik Gashi), smatra da na Kosovu i dalje postoji „etnonacionalistički“ nastrojena politika.
„Gde se pojedinci vređaju na nacionalnoj osnovi. Dakle, u većini albanskih političkih partija, ukoliko neko ima srpskog saradnika, biće stigmatizovan i koristiće se jezik mržnje prema njima i njihovim partijama, govoreći kako sarađuju sa Srbijom i Srbima. Isto nam se to dešava u srpskoj zajednici, tj. svaki Srbin koji može da izađe van Srpske liste i koji kaže da želi da sarađuje sa kosovskim institucijama, biva stigmatizovan i linčovan kao albanski saradnik. I svako ko se nađe u opoziciji Srpske liste bude stigmatizovan kao saradnik Albanaca“.
Naglašava da se namerno pokreće „kampanja dezinformacija“, o čemu njegova koleginica Jeta Džara (Xharra), govori kao o „namernom stranom uticaju“, kako bi se Kosovo prikazalo kao „nesigurna zemlja“ i mesto „stalnih sukoba“, u kojem „niko nije bezbedan“ a što „nije istina“ – tvrdi.
„Postoje brojni problemi u ovom pogledu, međutim, početni problem na Kosovu je taj što srpskoj zajednici nije pružena mogućnost da uspostavi bezbedno medijsko prisustvo u našoj zemlji, a koje bi bilo kredibilno i koje bi pružalo tačne informacije o onome što se realno dešava“.
Spomenuo je odrednicu iz Ahtisarijevog paketa za „kredibilan medij na srpskom“, što postoji „napismeno“, kao što je to RTK2, ali koji:
„Nije uspeo da postane prvi izvor informacija za srpske građane koji žive na Kosovu. Zbog nedostatka tog medija, naša vlada i država ponovo nisu uspele da imaju alternativne izvore informacija za srpske građane na Kosovu“.
Razlog za to vidi i malobrojnosti srpske zajednice, izostanku finansiranja i malog tržišta.
„Na taj smo način mi iskorenili medije iz srpske zajednice slično kao što smo uradili u albanskoj zajednici. Dakle, mi nemamo ni dovoljno dobre medije koji izveštavaju na albanskom jeziku, ni u Prizrenu koji izveštavaju o lokalnim pitanjima – o pitanjima kanalizacije i realnim problemima građana. Mi smo medije usmerili u dva glavna grada. Odnosno, glavni mediji koji se nalaze u Beogradu i ovdašnji glavni mediji koji se nalaze u Prištini“.
Za ove medije Gaši navodi da oni diskutuju o međuetničkim odnosima i drugim važnim temama, zaboravljajući lokalni život ljudi.
Dakle, oni ne znaju gde se tačno nalazi Gračanica, ni gde je Leposavić, niti Južna Mitrovica, več samo smatraju da diskutuju o nečem što znaju
Zaključuje da kada zajednice nisu upoznate sa realnim problemima jedni o drugima, onda se ubacuju visoke političke teme i otvara prostor za dezinformacije.
Kao primer za dezinformacije naveo je vesti o tome da je Kosovska policija skidala srpske zastave na Severu. A on smatra da to nije tačno, već da su to činili pojedinci.
„Kosovska policija nije skidala zastave, već je reč o određenim licima koja tamo deluju i koja su skinula zastave. A kosovska policija treba da uhapsi ljude koji su skinuli srpske zastave u tom području“, smatra Gaši.
Na opasku Džare da od mnogih novinara na Severu se čuje da dobijaju „određenu psihozu“ kada im kosovski policajac na Severu ispiše kaznu na albanskom, te da i „bez dezinformacija“ se ovakvim slučajevima stvara rizik da se od „muve napravi slon“, Gaši kaže da u kosovskoj policiji koja je sada na Severu „ne postoji volja da se govori samo albanskim jezikom“.
„Zato što na osnovu onoga što ja znam, Kosovska policija se trudila da na Severu pošalje što više policajaca koji govore srpski jezik“, kaže, uzimajući za primer zamenika komandira KP za ovaj region Vetona Eljšanija.
Problem sa druge strane vidi zbog toga što novinari ne govore oba jezika, a kamoli „niže obrazovaniji“ policajci, što i nije uslov pri regrutaciji, ali i to što će se praznina usled napuštanja policije od strane Srba sada popunjavati mesecima ili godinama – istovremeno dodaje.
Dezinformacija za njega je i to da se postupci vlade iz Prištine na Severu predstavljaju kao napad na tamošnju zajednicu, ili investicije vlade koje se predstavljaju kao napad na srpsko stanovništvo.
Kaže da i na jugu Kosova postoje građani koji se protive odlukama eksproprijacije, na primer kod izgradnje puta Mitrovica – Priština, vlasnici tri do četiri kuće se protive ne bi li „zaradili što više“, kaže ovaj urednik.
Tema oko saobraćajnih znakova mogla bi se rešavati preko Ustavnog suda
Potrebno je objasniti ljudima da se rešenje traži zakonskim putem, gde će oni svoja prava ostariti ukoliko su se institucije ogrešile o zakon, dodaje Krešnik Gaši.
„Ovo govorim iz razloga što na Kosovu ova sklonost, ovi mediji i izvori dezinformacija se konstantno trude da nam dokažu kako je Kosovo nefunkcionalna država u kojoj nema vladavnine zakona, da ukoliko Vlada prekrši naše pravo, nemamo pravo da tužimo državu i neće biti odlučeno u našu korist“, naglasio je, ali on ne smatra da je to tako.
Na opasku da sudski slučajevi mogu da potraju i do 10 godina, Gaši se slaže da traju ali da se to ne razlikuje kada je u pitanju etnička pripadnost. Naprotiv:
„Možda se čak u nekim slučajevima rešavaju brže ukoliko pripadaju nekoj manjini, međutim, sa druge strane, ima nade. Postoji nada da će ćete četiri do pet godina nakon što ste tužili državu, dobiti vaše pravo i odštetu“, stav je Krešnika Gašija.
A kao primer za to vidi slučaj Visokih Dečana, uprkos tome što je odluka Ustavnog suda sprovedena tek posle osam godina i snažnih pritisaka za zapada.
„Dakle, ako je manastir u Dečanima potraživao imovinu koju je sada registrovao pod svoje ime, govori nam kako će pravda jednog dana sudskom odlukom biti postignuta bez obzira na vremeni period koliko bi moglo da traje“.
Zato bi se i tema oko saobraćajnih znakova mogla rešavati preko Ustavnog suda, takođe smatra. Stoga pojedinci ne treba da uzimaju zakon u svoje ruke i da škrabaju preko znakova, već da, ukoliko smatraju da im je ugroženo pravo se obrate Ustavnom sudu, dodaje Krešnik Gaši.
Smatra i da sve one koji oštećuju „državnu imovinu – treba poslati u zatvor“, ali i primećuje da u slučaju severa evidentno postoji nezadovoljstvo zajednice, te da njihov zahtev treba da artikulišu njihovi politički predstavnici i slučaj pošalju na Ustavni sud.
Što se političara tiče, njima poručuje da je potrebno da „počnu da se opuštaju“, a ukoliko to ne učine, onda treba da ih opomenu birači tako što neće za njih da glasaju zbog toga što su prijatelji ili neprijatelji drugih zajednica, već za one koji primene vladavinu prava.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
