Selo Banje: Male Tamara i Tijana žive bez oba roditelja i vršnjaka

Devetogodišnja Tamara i njena mlađa sestra Tijana Lazović (7) pre nepune dve godine ostale su bez oba roditelja. Otac im je od karcinoma pluća preminuo 2013., potom i majka pre nepune dve godine od iste bolesti. Kako kažu u porodici Lazović, otac je preminuo od posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom, jer je jedno vreme proveo na ratištu u Juniku, dok je majka preminula od kancera kože. O ovim devojčicama, koje žive u selu Banje u opštini Zubin Potok na Severu Kosova, brinu njihove tetke. Devojčice žive u nedovršenoj kući koju su im sagradili pokojni roditelji. Seosko groblje, na kojem su sahranjeni Tamarini i Tijanini roditelji, nalazi se u neposrednoj blizini kuće u kojoj žive sa tetkama. Skoro da ne prođe dan, a da ne posete grobove svojih roditelja.​ Ekipa Kontakt plus radija iz Kosvske Mitrovice obišla je ove devojčice.

Mlađa Tijana kaže da joj najviše nedostaju mama i tata, ali i stariji brat po majci koji je nedavno otišao u Suboticu. Starija Tamara se nadovezuje i ističe da joj roditelji najviše nedostaju uveče, kada legne da spava:

“I sinoć, kada sam legla setila sam se majke i Bojana. A tatu svakog dana osetim da mi nedostaje.” 

"I mi bi tako da su nam roditelji živi"

Jedna od tetki koja brine o ovim devojčicama, Nada Lazović, kaže da su to samo deca. Tetke im poklone i srce i dušu, roditelje ne mogu da im zamene.

“Ja njima jednako govorim i o majci i o ocu, svako veče i pred spavanje ali deca su deca. Prođu druga deca  sa majkama i očevima a one dve kažu: “I mi bi tako da su nam roditelji živi,” kaže Nada.  

Druga tetka, po ocu devojčica – Dobrica Sovrlić, koja brine o Tamari i Tijani, kaže da je teško, dodajući takođe da im roditelje, uprkos svom trudu koji ulažu – ne može niko da zameni. Kada vidi Tamaru i Tijanu, u njima vidi svog brata i snahu i svoje roditelje. 

“Ostale su sa mnom i sa starijom sestrom, to nam je ostalo od brata. Morali smo da prihvatimo da budemo uz njih dokle možemo da izdržimo. Ja živim u Gazivode, imam dva sina i muža, evo već dve godine kako je snaha preminula, ovde sam sa decom. Siđem dole na dan-dva i dođem ovde, da se nešto radi, da se ovoj deci pomogne,” kaže Dobrica.

Tražili pomoć za devojčice, opština Zubin Potok nije izašla u susret?

Tamara će ove godine u treći, a Tijana u prvi razred. Četvorogodišnju osnovnu školu u selu Banje pohađa još samo jedna učenica.

Kada Tamara bude završila četvrti razred, školovanje će morati da nastavi ili u Zubinom Potoku, ili u Brnjaku, koji su na dvadesetak kilometara od rodnog sela. To je za malu devojčicu i njene starateljkem međutim, veliki problem.

“Rešenje za ovu decu je da ih spustim dole u Gazivode ili Zubin Potok, bliže meni, bliže školi, bliže ambulanti. Tražila sam pomoć od opštine Zubin Potok, nije mi se izašlo u susret. Od početka sam tražila da se deca presele bliže meni jer neću moći ni fizički ni psihički da izdržim, međutim, opština nije izašla u susret,” kaže tetka Dobrica.

Kod sebe bi ih rado preselila, ali sa suprugom i dva sina već živi u baraci od 38 kvadratnih metara površine u Gazivodama.

Otac bliznakinja Tamare i Tijane iz Kosovske Mitrovice – pomaže. Treba im stan u Zubinom Potoku

Jedan od onih koji je prvi pritekao u pomoć je vlasnik Hotela “Saša” u Kosovskoj Mitrovici, Saša Dedović, čije dve ćerke bliznakinje takođe nose ova imena, i koji je se nada da će uz pomoć humanih ljudi, Tamara i Tijana živeti kao i sva ostala deca.

Dedović naglašava da devojčicama treba obezbediti solidan smeštaj, odnosno stan u Zubinom Potoku kako bi mogle uredno da pohađaju nastavu.

“Ovde kada padne sneg, one neće moći da odu do Brnjaka. Mi smo im pomogli koliko smo mogli da se tu napravi kačak, da imaju uslove da drže nešto od stoke i živine, pomogli smo im da se ta živina prehrani. Garderoba i te sitnice to im ne nedostaje, to možemo da im priuštimo, da im pomognemo. Ono što je njihova želja i što mi moramo da uradimo, ipak jeste stan u Zubinom Potoku,” naglašava Dedović.

Tamara otkriva da joj u selu lepo, ali da joj, pored roditelja, nedostaju i vršnjaci.

“Nedostaje nam to što nemamo sa kim da se družimo, nemamo sa kim da pričamo, da se igramo žmurke. Ja i ona se same igramo žmurke, samo nas dve same,” kaže Tamara.

I Tamara i Tijana kažu da bi volele da postanu džokeji jednoga dana, želja im je i da posete Beograd i vide životinje koje u zoološkom vrtu.

Fotografije: Dejan Simićević

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.