Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog osim naslova koji je adaptiran; jučerašnje izdanje)
Na prvom sastanku ove godine o situaciji u Kosovu, Savet Bezbednosti UN-a razmotriće mogućnost usvajanja deklaracije u kojoj će se Kosovo i Srbija pozvati na dijalog i uzdržanost od eskalirajućih akcija, a takođe bi mogao zatražiti od generalnog sekretara da sprovede strateški pregled misije UNMIK-a, kako bi ona bila efikasnija. Poznavaoci dešavanja navode da bi se moćne države unutar UN-a usprotivile bilo kakvom pokušaju jačanja nadležnosti UNMIK-a.
U kritičnom trenutku za stabilnost i budućnost odnosa između Kosova i Srbije, Savet Bezbednosti UN-a ovog meseca održava prvi sastanak u 2025. godini o situaciji u Kosovu, navodi se u izveštaju tink-tenka koji deluje u okviru UN-a, „Security Council Report“.
Prema organizaciji čiji je cilj unapređenje transparentnosti i efikasnosti Saveta Bezbednosti kroz podsticanje njegovog angažovanja sa svim državama članicama i civilnim društvom, fokus diskusije biće najnoviji izveštaj generalnog sekretara UN-a i poslednji razvoj događaja u Kosovu. Takođe se očekuje da Savet odredi sledeće korake kako bi podstakao nastavak dijaloga uz posredovanje od strane EU i razmotrio funkciju misije UN-a u Kosovu, UNMIK.
„Security Council Report“ spominje dva predloga koji kruže diplomatskim krugovima u vezi sa Kosovom – usvajanje deklaracije kojom bi se pozvali Kosovo i Srbija na smanjenje tenzija i normalizaciju odnosa, kao i strateški pregled misije UNMIK-a na Kosovu.
„Prioritet Saveta je očuvanje stabilnosti na Kosovu i podsticanje deeskalacije tenzija na severu. On će nastaviti da prati diplomatske napore za napredak dijaloga Beograd–Priština i postizanje normalizacije odnosa između dve strane. U tom smislu, Savet može razmotriti usvajanje predsedničke deklaracije koja poziva na uzdržanost i ponovo izražava podršku dijalogu pod vođstvom EU kao glavnoj okviru za rešavanje nerešenih pitanja“, piše u izveštaju.
„Savet takođe može izraziti svoju podršku novoimenovanom specijalnom predstavniku EU i pozvati Beograd i Prištinu da se angažuju u dobroj veri na ponovnom pokretanju pregovora o normalizaciji. Osim toga, Savet može zatražiti od generalnog sekretara da sprovede strateški pregled UNMIK-a kako bi razmotrio načine za poboljšanje efikasnosti misije“.
Međutim, bivši predsednik Ustavnog suda, Enver Hasani, smatra da će biti teško postići dogovor u vezi sa promenom uloge UNMIK-a.
„Biće teško. Čak i ako bi to podržao Tramp, Francuska i Velika Britanija bi se usprotivile jačanju njegovih ovlašćenja. Izveštaj opisuje nekoliko verzija u vezi sa promenom mandata UNMIK-a. Rusija se protivi bilo kojoj promeni trenutnog mandata. Tako da ne očekujem nikakav dogovor oko ovog pitanja“, rekao je Hasani.
Izveštaj spominje i stavove država članica u vezi sa mandatom UNMIK-a. SAD se smatraju najglasnijim zagovornicima smanjenja prisustva UNMIK-a, tvrdeći da je misija ispunila svoje početne ciljeve. Međutim, spominje se da je podrška za strateški pregled došla i od Velike Britanije i Južne Koreje. S druge strane, Rusija i Kina ostaju protivnici bilo kakvih promena, podržavajući zahtev Srbije za nastavak trenutnog mandata UNMIK-a, koji je uspostavljen u Kosovu 1999. godine.
Imenovanje Petra Sorensena za novog specijalnog predstavnika EU viđeno je kao prilika da se da novi impuls dijalogu, navodi se u izveštaju. On je započeo sastanke sa stranama, ali se smatra da će njegov uspeh zavisiti od međunarodne podrške i koordinisanog diplomatskog pritiska kako bi se strane naterale da se angažuju iskreno.
Izveštaj takođe konstatuje da su poslednji događaji označili vidno pogoršanje odnosa između Kosova i Srbije.
„Sigurnosna situacija na severu Kosova ostala je krhka. Dana 29. novembra 2024. godine, snažna eksplozija oštetila je vodeni kanal u opštini Zubin Potok na severu. Premijer Kosova, Albin Kurti, optužio je Beograd za navodno orkestriranje napada, koji je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, označio kao neutemeljen. Savet za bezbednost Kosova reagovao je usvajanjem hitnih mera za povećanje bezbednosti oko strateške infrastrukture, dok je policija najavila hapšenja povezana sa napadom“, piše u izveštaju.
„Ziade je osudila napad, ističući da je izazvao kritičnu štetu na ključnoj civilnoj infrastrukturi i prekinuo snabdevanje vodom. Incident je opisalla kao duboko zabrinjavajući i upozorio da bi mogao da ugrozi stabilnost. Ziade je naglasila spotrebu za sveobuhvatnom i transparentnom istragom kako bi se identifikovali odgovorni i držali ih odgovornim“.
Takođe se pominje da izbori na Kosovu nisu proizveli jasnu većinu, uz napomenu da postoji potreba za pregovorima između političkih subjekata.
„Uprkos obezbeđivanju jasne većine, LVV nije uspelo da formira potpunu većinu i moraće da formira koaliciju za vlast. Ovo je u kontrastu sa prethodnim mandatom stranke, kada je vladala samostalno nakon pobede 2021. godine“, piše u izveštaju.
Dokument takođe spominje oštriji zvanični diskurs Srbije prema Kosovu, posebno nakon vojnog sporazuma između Kosova, Albanije i Hrvatske.
„U odgovoru na ovaj sporazum, Beograd je izdao izjavu kritikujući pakt kao ‘pretnju bezbednosti srpskom narodu i celom regionu’ i da je u ‘direktnoj suprotnosti sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti UN-a’. Priština je odgovorila osudama Beograda kao ‘agresivnih i pretećih’, karakterišući ih dodatno kao ‘flagrantne povrede Briselskog sporazuma’“, piše u izveštaju.
Dokument takođe spominje da je 28. oktobra 2024. godine, Srbija usvojila nacrt zakona koji Kosovu dodeljuje status „posebne socijalne zaštite“, stvarajući okvir za pružanje finansijske pomoći određenim grupama na Kosovu sa ciljem sprečavanja socijalne isključenosti i podrške opstanku srpskog naroda.
„Istog dana, srpska vlada usvojila je posebni nacrt zakona o organizaciji i jurisdikciji svojih pravosudnih vlasti, proširujući nadležnost Višeg javnog tužilaštva i Vrhovnog suda u Beogradu za gonjenje krivičnih dela počinjenih na Kosovu“.
Prema organizaciji koja je pripremila izveštaj, Priština je osudila ove mere, smatrajući ih kršenjem suvereniteta Kosova.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
