Šaša: „Test izuzetnosti Amerike“

Izvor: Koha

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

Kada je francuski filozof Aleksis de Tokvil (Alexis de Tocqueville) prvi put posetio Ameriku, bio je očaran onim što je tamo video. On je zaključio da su „Amerikanci izuzetni i verovatno nijedan drugi demokratski narod ne može da im priđe“. Ono što je bilo istinito pre 200 godina, još uvek je istinito danas. Već 200 godina, Amerika je svetionik svetla za svet. Ona je njen moralni kompas. Četiri godine koje dolaze pod Trampom ne mogu da unište tu američku baštinu u svetu, ali sigurno mogu da je naruše.

O Trampovoj prvoj predsedničkoj administraciji napisani su brojni članci i mnoge knjige. U svim tim izveštajima, jedna od stalnih tema jeste Trampova lenjost kada je u pitanju čitanje. Ovaj njegov karakterističan stav posebno je stvorio probleme američkom obaveštajnom i bezbednosnom sektoru, jer su oni bili odgovorni za pripremu najvažnijeg vladinog dokumenta: dnevnog predsedničkog izveštaja.

Ovaj tajni dokument, od jedne do 5 stranica, sumira najvažnije i najosetljivije informacije o rizicima i interesima Amerike u svetu za određeni dan. Tradicionalno, to je prvi dokument sa kojim američki predsednik započinje svoj dan. Da bi se prilagodili Trampovoj averziji prema čitanju, čak su i u dokumente koji su inače bili kratki počeli da dodaju različite vizualizacije kako bi privukli njegovu pažnju.

Tramp nije bio ovakav samo tokom svoje prve predsedničke administracije. On je takav i danas. Pogledajte njegov izborni program. To je najkraći izborni program u istoriji svih kraćih izbornih programa. Ima samo 16 stranica. Uporedite to sa 82 stranice programa Kamale Harrs ili sa 248 stranica izbornog programa LDK-a, „Novi put“. Cela Trampova izborna platforma je veličine uvoda izbornog programa LDK-a.

Ali, ostavljajući po strani oblik Trampovog programa, suština je mnogo važnija. Od deset poglavlja programa, devet se odnosi na unutrašnja pitanja Amerike, dok se samo jedno poglavlje bavi spoljnim pitanjima. A to jedno poglavlje koje se bavi spoljnim pitanjima je poslednje – što dovoljno govori o hijerarhiji prioriteta Trampa.

Trampova nezainteresovanost za svet ogleda se i u njegovim odlukama o budućem američkom kabinetu. Tim koji okružuje Trampa može se grubo podeliti u dve glavne grupe: tradicionalne republikance i Trampove fanatike. Ova podela odražava i Trampove birače. On nije izabran samo od strane fanatika pod zastavom MAGA-e, već i od strane običnih Amerikanaca koji su bili nezadovoljni liberalnim pravcem pod demokratama.

Stoga, kada Tramp kompletira svoju buduću administraciju, mora da balansira između ove dve često suprotstavljene grupe. I u ovom kontekstu, ono što vidimo je da Tramp imenuje one njemu lojalne na pozicije koje privlače njegovu političku pažnju, dok na pozicije drugog reda postavlja predstavnike tradicionalnih republikanaca.

Tako su Trampovi lojalisti preuzeli kontrolu nad tužilaštvom, obaveštajnim službama, vojskom, unutrašnjim poslovima, granicama i javnom administracijom. Republikancima je preostalo da se pozabave još i spoljnom politikom.

Iako Tramp nije zainteresovan za svet, svet je zainteresovan za Ameriku. Od završetka Drugog svetskog rata, SAD su se postavile u centar globalnog poretka. Danas ne postoji region u svetu u kojem Amerika ne ostvaruje dominantan uticaj. Glavna američka vojna doktrina je „standard dva fronta“, koja zahteva da američke vojne sposobnosti u svakom trenutku budu spremne da efikasno vode rat na dva različita fronta. Nijedna druga zemlja na svetu nema ovakvu vojnu moć.

Svetska trgovina danas se obavlja slobodno i bez prepreka, jer svaki metar mora biti pod kontrolom američke vojske. Tako da, uprkos Trampovim željama, Amerika nikada ne može da se povuče iz sveta.

Međutim, ono što Tramp sigurno može da uradi je da nanese štetu američkom kredibilitetu u svetu. Od svog nastanka, Amerika je smatrana „najsjajnijim gradom na horizontu“. Predsednik Linkoln je govorio da je Amerika „najbolja nada sveta“, dok je poznata ličnost u našem regionu, sekretarka Medlin Olbrajt (Madeleine Albright), nazivala Ameriku „nezamenjivom nacijom sveta“.

U tom duhu je izgrađeno poverenje da je Amerika drugačija od svih drugih. Da je izuzetna. I ovo nije bio samo verovanje, to je bila politika. Svaka američka administracija – bila ona demokratska ili republikanska – usvajala je ideju da su američke vrednosti i ideali temelj spoljne politike SAD. Drugim rečima, unutrašnja i spoljna politika su neodvojive. Da su sloboda, vladavina prava, demokratija, podela vlasti, ljudska prava i slobodno kretanje ljudi i ideja temelj onoga što nazivamo zapadnim svetom. Da je promovisanje ovih vrednosti, kako unutar zemlje, tako i u svetu, ključni element američke nacionalne bezbednosti.

Kada je francuski filozof Aleksis de Tokvil (Alexis de Tocqueville) prvi put posetio Ameriku, bio je očaran onim što je tamo video. On je zaključio da su „Amerikanci izuzetni i verovatno nijedan drugi demokratski narod ne može da im priđe“. Ono što je bilo istinito pre 200 godina, još uvek je istinito danas. Već 200 godina, Amerika je svetionik svetla za svet. Ona je njen moralni kompas. Četiri godine koje dolaze pod Trampom ne mogu da unište tu američku baštinu u svetu, ali sigurno mogu da je naruše.