Saša Dedović posle drugog napada bombom: Ako ne mogu da me zaštite, neka bar osude

Dva puta za 15 dana na poznat gradski hotel i restoran "Saša" bačena je ručna bomba. Za razliku od 28. decembra, bomba je sinoć eksplodirala, na sreću, bez ljudskih žrtava, ali je preko 100 gelera završilo u prozorima i fasadi ovog hotela, kao i u obližnjim dvorištima i kućama komšija. Ovo, dan posle najnovijeg napada, tvrdi vlasnik Saša Dedović. Razgovor smo vodili pored izbušenih prozora sa jedne strane, i šljokica, lampiona i ostale novogodišnje dekoracije sa druge. U prostoriji su njegova supruga  i majka, i njegovi bliski prijatelji. Dedovići su stara mitrovička porodica, a ovaj hotel-restoran postoji već dve decenije. Međutim, odnedavno, deo hotela pretvoren je u kancelarije. Izdat je Vladi Kosova i tu će raditi više od 100 Srba. Dedović veruje da su napadi, ako ne motiv, sigurno povezani sa tim. Posle drugog napada očekuje zaštitu lokalnih i beogradskih predstavnika vlasti, jer smatra da nije uradio ništa što je u suprotnosti sa zvaničnom srpskom politikom. Ako ne mogu da ga zaštite, kaže, neka bar osude.

Gde ste bili u trenutku eksplozije?

Nas desetak je sedelo u restoranu. Bila su tu i dva policajca koja obezbeđuju objekat. Razgovarali smo, gledali televizor. Bila je Slagalica, i počeo je dnevnik. U tom momentu začula se eksplozija. Stakla su popucala na automobilima, na objektu, fasada je upropaštena. Čula se vriska mojih radnica iz kuhinje, plač, opšta metež. Istrčali smo na ulicu, ali nikog nismo videli.

Kada se završila istraga? Jeste li spavali noćas?

Ne, nismo spavali. Noćas smo svi bili budni. Posle ovako neprijatne scene, nismo mogli da se smirimo. Preko sto gelera je završilo u prozorima, fasadi, ali i prozorima kuća nekih od mojih komšija. Čak je jedan od komšija rekao da je jedan geler završio u prozoru dečje sobe. Jako mi je žao zbog toga. Slomljeno je i staklo na automobilu. Bili su ugroženi životi radnika i porodica. Bila je prava sreća da niko nije stradao i prava slučajnost.

Na šta ste prvo pomislili jutros?

Na to da sam rođen u Kosovskoj Mitrovici, da se odavde nikad nisam odselio, niti imam nameru da to učinim. Dugogodišnji sam privrednik, savestan sam i proaktivan građanin i trudio sam se da to i ostanem. Pomislio sam na to da Mitrovica više nije isti grad, kakvu je pamtimo iz boljih vremena, za kakvu sam se borio sa svojim sugrađanima, ali da je i dalje volim i ovakvu kakva jeste. Pomislio sam na to da je nestala građanska odgovornost i solidarnost, da je bezbednost drastično pogoršana. Pomislio sam, naravno, i na sve što se dogodilo noćas. Pored te materijalne štete, mnogo je bitniji taj strah za život moje porodice i neprijatnost svih ljudi koju doživljavaju već dva puta. U mojoj kući smo ja, moja majka, moja žena i moje dvoje dece. Najbitnije je, ipak, da niko od nas nije povređen, a za ostalo ćemo se pobrinuti.

Nepunih je 15 dana od kada je prvi put bačena bomba na vaš hotel, srećom, tada nije eksplodirala. Da li povezujete ova dva napada? Znate li zašto vas napadaju? Ima li to veze sa tim što je Edita Tahiri bila ovde?

Apsolutno. Povezani su incidenti, u to sam gotovo siguran. EditaTahiri je došla, slikala se, objavila to. Napadi su potpuno identični, razlikuje se samo vreme. Deluje kao da je čak ista osoba izvela napad, ili da je iz istog centra.

Jeste li znali da ona dolazi?

Da li Vi nešto zamerate Editi Tahiri? Da li Vas je ugrozio njen dolazak?

Ona je došla i prikazala to tako kao da je ovo njeno vlasništvo, ili je vlasništvo Vlade Kosova. Ali to nije trebalo tako da se prikaže, jer nije istina. Ovde su iznajmljene kancelarije za radnike koji rade za Vladu Kosova, ali se radi o Srbima i to od prvog do poslednjeg. Ima ih 200 na teritoriji Severa, u Zubinom Potoku – 30, Zvečanu – 30, Leposaviću – 30 i 108 ovde u Mitrovici.

Ne, naravno da ne. Ona je došla nekim autom bez tablica, koji je bio u očajnom stanju. Došla je, utrčala, slikala se s leđa i izašla. Niko ništa nije pričao sa njom i niko nije ni znao da će doći i niko je nije ni video. Ona je to uradila tajno.

Mislite da je to što je Edita Tahiri bila ovde, ipak, dovoljan razlog da se na nekog baci bomba?

Nisam siguran, ali samo će vam se kas'ti. Ono što želim da istaknem jeste to da u ovim prostorijama treba da radi 105 službenika srpske nacionalnosti, što žena, što mladih ljudi koji su osnovali porodice ovde na Severu Kosova. Ti ljudi su, takođe, u skladu sa Briselskim sporazumom, odlazili na kurs u Vučitrn, i završili ga za posao koji će da rade. Hoću da kažem, da je to što će ovih 105 Srba da radi u kosovskim institucijama – Vlada Srbije je podržala. Oni su došli i pitali hoću li da izdam prostorije. Ja sam izdao.

Kome ste izdali prostorije?

Vladi Kosova i ministarstvima. U njima će raditi Srbi, ponavljam. Na osnovu Briselskog sporazuma, kao što sam rekao, što je dogovoreno od 2013. na dalje. Dakle, Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je upoznat sa tim, Vlada Srbije je upoznata sa tim. Smatram da nisam napravio nikakav prekršaj. A ukoliko jesam, to treba neko i da mi kaže.

Da li Vas je sinoć i danas kontaktirao neko od predstavnika kosovske lokalne samouprave, ali i srpske opštine? Da li su Vas kontaktirali i nakon prvog napada? Da li Vam je neko od srpskih ministara u kosovskoj vladi poslao mejl, pozvao vas telefonom? Da li Vas je pozvao neko iz Prištine? Da li Vas je iko posetio?

Ne, niko me nije posetio ni posle prvog napada, kao ni posle drugog, niti se oglasila Kancelarija za Kosovo i Metohiju, niti se oglasio gradonačelnik, niti je iko osudio ove napade. Nadam se da će se to ispraviti.

O Kosovskoj Mitrovici danas:

Nije to isto. Potpuno se promenila struktura građana. Promenio se način razmišljanja, života. Ovo vreme ni u političkom, ni u bezbednosnom smislu, ne može da se uporedi sa onim vremenom. U ono vreme smo mi bili i te kako organizovani. Zdušno i zajedno smo branili taj most i to pravilo je važilo za sve – od prvog do poslednjeg – od penzionera do đaka. Međutim, sada se politička klima promenila. Nismo mogli da se odbranimo od nekih stvari i politika velikih sila. Političke stranke su doprinele da mi više nismo jedinstveni i, na žalost, događaju se razne, veoma loše stvari. Žao mi je što mladi ljudi ne mogu da dočekaju i da dožive ono što smo mi sanjali 1999. godine da će biti od Severa Kosova. Žao mi je mladih koji će formirati porodicu, a ovde neće živeti bezbedno. 

Stari ste Mitrovčanin, kažu sa 'dobrim vezama'. Imate stoga puno prijatelja i među lokalnim političarima, predstavnicima lokalne samouprave. Da li Vas je neko, barem, po prijateljskoj liniji pozvao?

Ja sam učestvovao u Srpskoj listi, koalicioni partneri smo. I dalje sam predsednik pokrajinskog odbora Socijal-demokratske partije Srbije. Niko, ni prvi put, ni sad, nije to učinio, ponavljam. Imam, doduše, obećanje gradonačelnika da će da se javi u toku dana.

Šta očekujete od njih? Šta očekujete od predstavnika lokalne samouprave, političkih predstavnika, od Beograda i Prištine?

Kao Srbin na Severu KiM-a očekujem jednu vrstu podrške. Ako neko ne može da me zaštiti fizički, može bar da osudi ovaj napad, jer ja sam lojalan svojoj državi i svojoj vlasti. Prijatelji koje imam su sve vreme uz mene, i sada. Dolazile su sve komšije i osuđuju napad. Nemam nikakvog sukoba u gradu. Niti kome dugujem, niti mi ko duguje.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.